Категорије
Uncategorized

UMREŽAVANJE NASTAVNIKA I RODITELJA

Četvrta Balkanska zbornica – i ovaj put mjesto susreta roditelja i nastavnika! Naši gosti u ovoj, četvrtoj po redu Balkanskoj zbornici bili su Vukova mama, Mihaelin i Marijin tata i Lucijina mama. Ovaj put, tema – Jaz između škole i života, zahtijevala je da razgovaramo sa roditeljima koji su uspjeli povezati obrazovanje sa životnim uspjesima i zato smo poželjeli čuti kako to izgleda iz njihovog ugla. Roditelji su veoma važni u nastavnom procesu a njihova podrška jedna od najznačajnijih pa je bilo vrijedno čuti kako su njih troje uskladili profesionalne izazove sa najvažnijom ulogom, roditeljskom.
Takodje, tema je zahtijevala da kao goste imamo one koji jesu uspjeli školu povezati sa životom, životnim pozivom, pa smo u fokusu imali upravo to pitanje, šta možemo svi zajedno učiniti da škola bude mjesto sticanja funkcionalnih znanja koje će učenici koristiti u životu i na tržištu rada 21. vijeka.
Mama Tijana, profesorica violončela, srpsko-makedonska pjevačica, približila nam je njihovu porodičnu organizaciju, podjelu obaveza koje se tiče podrške njihovom sinu, uzornom učeniku koji voli školu i koji sve obaveze besprijekorno obavlja ali kojem mnogo nedostaje redovna škola. Osvrnula se i na odluke koje su se smjenjivale od strane donosioca odluka, gdje je jedna od najapsurdnijih odluka bila ona koja je zagovarala Završni ispit, naspram mnogo kreativnijih rješenja koja su nam bila na raspolaganju ali ih naprosto institucije sistema nisu prepoznale.

Tijana je ovo vrijeme izolacije jako dobro iskoristila i osim početnih izazova sa upoznavanjem onlajn alata, uživala je u toj ulozi mame koja je imala puno vremena da provodi sa sinom i da bude i podrške nastavnom procesu. Govorila je i o deficitima sistema u smislu zastarjelih nastavnih materijala, koji obiluju potpuno nepotrebnim informacijama, terećeni teško razumljivim definicijama, te potrebe da se ukupan proces revidira i da se osavremeni u materijalima, upotrebi tehnologija, pristupima poučavanju, koji jedino koncipirani na potrebama učenika mogu biti atraktivni današnjim digitalnim generacijama.
Sa Mihaelinim i Marijinim tatom, urednikom Buka magazina i novinarom iz BiH, razgovarali smo o potrebi da se roditelji i nastavnici nađu u istoj misiji, kako bi obrazovni sistem bolje funkcionisali i kako bi se potrebne reforme napokon dogodile. Aleksandar je sa nama podijelio uspomene na učitelje i nastavnike koji su njega inspirisali da zavoli put učenja, i možemo vam reći da nas je tim prisjećanjem, kao profesiju, „kupio“.
Podijelio je sa nama i kako se njegove kćerke osjećaju u situaciji u kojoj škola postoji samo u virtuelnoj formi te kako zapravo i njima kao učenicama ali i njemu kao roditelju, nedostaje ta komponenta odlaska djece u školu, socijalizacije i interakcije sa svijetom „napolju“. Taj „izlazak iz kuće“ on vidi kao put osamostaljivanja i pravog životnog učenja. On je to s pravom nazvao „kontakt sa životom“, gdje je više od samog tog učenja, veoma bitno i ono učenje koje se odvija u svom spontanitetu, kroz drugarstvo, vršnjačku komunikaciju, komunikaciju sa nastavnicima u školi i izvan nje.
Tata Aleksandar nam je kroz razgovor dao jedan zaista dragocjen „recept“ kao postići da djeca budu uspješna, prvenstveno je taj dio usmjeren na poštovanje, ljubav i prihvatanje koje mora da se odvija između učenika i nastavnika. Imajući u vidu da je ljubav najveći pokretač svakog napredovanja, mora se čuvati ta važna veza.

Roditelji su sada više nego ikada uključeni u obrazovanje svoje djece i to treba iskoristiti. Mi treba da iskoristimo situaciju sa pandemijom, sada kada su djeca najviše okrenuta sama sebi, kada roditelji mogu vidjeti teret i nastavničkog poziva, kada vidimo da je ovo veliki izazov za sve nas, da se iskoristi da svi to prevaziđu na najbolji način, vraćajući se u školu zajedno, osnaženiji i spremniji da pravimo promjene.
Naša treća gošća, Lucijina mama, kompozitor, tekstopisac, takođe i pedagog, jer radi i stvara sa djecom, osoba koja je znala sa 15 godina šta želi raditi u životu i vrijedno je radila na tom cilju, sa nama je diskusiju počela sa izuzetno značajno rečenicom koja bi mogla i da se iskoristi kao jedna od osnovnih zaključaka: „Ja mislim da su svi roditelji tokom nastave na daljinu razumjeli šta znači biti nastavnik danas.“
Leontina, i sama pedagog, na naše sugestije da i ona prolazi takav izazov, ipak kaže da ona radi sa djecom koja imaju slične afinitete, te da smatra da je nama teže, jer je drugačije u učionici u kojoj je potreban individualizovan pristup djeci najrazličitijih afiniteta i startnih osnova. Sunovrat je, kaže Leontina, počeo sa de produbljuje, kada je profesija počela da se obezvrjedjuje, sa čime smo se naravno složili, a to i jeste, na kraju, razlog našeg regionalnog umrežavnja. Tu je počeo i gubitak kopče izmedju obrazovanja i života i stvaranja sve većeg i većeg jaza. Kada su ministarstva počela da nameću sve više birokratskih zahtjeva i nastavnici su u tome svemu poceli da gube bitku sa onim sto bi podrazumijevalo uključivanje rada baziranog na projektima, istraživačkom radu, napredovanju na temelju afiniteta. Podijelila je sa nama iskustvo njene porodice i to upoznavanjem različitih školskih sistema, nemačkog i srpskog. Ono što je veoma zanimljivo, tiče se identifikovanja mnogih snaga koje srpski obrazovni sistem ima, poput raznovrsnosti znanja. Naravno, s obzirom da je put ka funkcionalnom znanju potrebno unaprijediti i podržati drugim i drugačijim pristupima, šireg broja nastavnika, posebno je istakla potrebu za istraživačkim pristupom i uključivanjem kritičkog mišljenja u nastavu. To bi podrazumijevalo i redukovanje trenutno veoma opširnog gradiva i ustupanje mjesta važnim vještinama poput – komunikacijskih vještina, javnog govora, prezentacija.

Pitali smo naše goste, šta bi od ovih koncepcija učenja na daljinu zadržali i nakon povratka u redovan sistem. Kazali su da nastava na daljinu svakako ima brojne prednosti koje bi se mogle koristiti u različitim situacijama, naročito prilikom odsustva djece iz škole zbog nekog zdravstvenog problema, vremenskih nepogoda, ili raznih drugih neprilika.
Na samom kraju, sa našim učesnicima četvrte Balkanske zbornice, podijelili smo važne novosti za nastavničku mrežu regiona, najavivši pokretanje regionalnog projekta EduBalkan, najpre u vidu obrazovne platforme, a onda i formalne organizacije oko koje ćemo sabrati nastavničku, roditeljsku, ekspertsku i institucionalnu zajednicu ovog dela svijeta. Prva formalna aktivnost EduBalkan zajednice je imenovanje za organizacione partnere velike globalne nastavničke konferenciji T4, koja će se dogoditi 30.maja, 2020, i za koju se već prijavilo preko 7000 učesnika iz cijelog svijeta. Prijave za ovu besplatnu konferenciju traju do 15.maja i ovo je potvrda da nam je ova pandemija donijela i nove prilike, koje sada treba pokušati pametno iskoristiti.

U zaključku je Željana Radojičić Lukić, osnivač EduBalkan zajednice i pokretač umrežavanja nastavnika zapadnog Balkana, napomenula da zahvaljujući postojanju dobrih primjera nastavnih praksi i izuzetnih nastavnika entuzijasta koji školske sisteme svojih zemalja vuku naprijed, naša društa imaju privid da sve funkcioniše kako treba. Svjesni smo, istakla je Željana, da mi iz najrazličitijih razloga i dalje imamo većinu nastavnika koji koriste isključivo tablu i kredu. Niko ne smatra da je do nastavnika i do njihove inertnosti, nego ih koče i usporavaju različite okolnosti, prije svih resursi, odnosno sredine u kojima nastavnici rade, ali je i činjenica da je najvažnija profesija na svijetu, koja stvara budućnost, ponižavajuće malo plaćena. Sve su to razlozi zbog kojih ona smatra da su mediji ti koji mogu u značajnoj mjeri da promijene sliku obrazovanja u regionu. Sve prisutne je iznenadio Željanin prijedlog upućen uredniku magazina Buka, da pruži šansu nastavnicima, tako što će pokrenuti novu rubirka na temu obrazovanja koju bi kreirali nastavnici regiona okupljeni oko EduBalkan zajednice. Još veće iznenađenje je izazvalo njegovo prihvatanje da će dati šansu da se ta rubrika zaista pokrene, kao doprinos medija, prije svih magazina Buka, afirmaciji obrazovanja i nastavničke profesije u ovom dijelu svijeta.

Nije moglo ljepše da se završi ovo četvrto „kafenisanje“ u Balkanskoj zbornici koje je još jednom potrvrdilo da obrazovanje ima veliku podršku javnosti, samo je potrebno više inventivnosti, idejnosti i angažovanja samih nastavnika. Zajednica okupljena oko projekta EduBalkan pokušaće da bude nosilac promjena i pokretač kvalitetnih regionalnih akcija, od Slovenije, pa do Makedonije, ali i svuda u svijetu gdje je prepoznaju kao kvalitetnog partnera, poput organizatora pomenute globalne konferencije T4.

„U školi nam predaju lekcije, pa nas onda testiraju, a život nam daje prvo testove, da bismo iz njih izvukli lekcije“, zaključak je domaćina ove četvrte Balkanske zbornice.

Snimak četvrte Balkanske zbornice

Za EduBalkan: Olivera Nedić, lider obrazovanja iz Doboja

Категорије
Uncategorized

The gap between school and life

It is a topic that we all deal with every day, in one way or another. We all know that our school does not prepare children for life and in spite of that we agree with the imposed rules, on the one hand, and that we do not do anything to insist that we change those rules, on the other hand.

When I say „we“, of course I mean the “society”, and in the first place I address to all the teachers and parents of school-age children, but also the public and all those who are thinking about education and who care about its collapse. After the disintegration of the former Yugoslavia, our societies built some of their social systems, according to some of their own rules and available resources, but most of them kept their education in the same foundations as it used to be. They say we had a good education then. I agree, but it was education for another time and some other needs. From then until today, our newly formed social systems have changed, only education has remained the same!

When we go through this period, of almost 30 years, we cannot help but notice that something was being tried, but that there were no essential reforms, nor did anyone intend to implement them.
Why?
Well, I guess it is clear to everyone that good education leads to some big changes, that good education gives birth to thinking people, that good education shapes a person capable of critical thinking, that good education strengthens argumentative criticism. If you agree that a good education creates brave thinking between the people who initiate and make changes, it is clear that no one needs them today in this whole part of our Balkans, hence the gap between school and life is deepening, for decades.

Is it possible, in that case, and how, to reduce the gap between school and life? Can the teachers of the region, with the help of the parent community and the media, initiate and introduce essential important and possible changes in practice?

About all of this issues on Wednesday, May 13, from 8 pm, on the Zoom application in the Balkan VIRTUAL OFFICE CAFÉ!

Категорије
Uncategorized

JAZ IZMEĐU ŠKOLE I ŽIVOTA


Ovo je tema koju svakodnevno svi obrađujemo, na ovaj ili onaj način. Svi znamo da naša škola ne priprema decu za život i uprkos tome pristajemo na nametnuta pravila, sa jedne strane, i da prstom ne mrdamo da insistiramo da ta pravila menjamo, sa druge strane.

Kad kažem „mi“, naravno mislim na društvo, a u ptvom redu na nastavnike i roditelje dece školskog uzrasta, ali i na javnost i na sve one koji promišljaju o obrazovanju i koji brinu zbog njegovog urušavanja. Naša društva su, nakon raspada bivše Jugoslavije, podizala i gradila neke svoje društvene sisteme, po nekim svojim pravilima i raspoloživm resursima, ali je većina obrazovanje zadržala u istim osnovama kao što je bilo nekada. Kažu da smo tada imali dobro obrazovanje. Slažem se, ali to je bilo obrazovanje za neko drugo vreme i neke druge potrebe. Od tada, do danas, naši novonastali društveni sistemi su se menjali, samo je obrazovanje ostajalo isto!
Kada prođemo kroz ovaj period, od skoro 30 godina, ne možemo a da ne primetimo, da se tu nešto pokušavalo, ali da suštinske reforme, niti je bilo, niti je ko imao nameru da je sprovede.
Zašto?

Pa valjda je jasno svima, da dobro obrazovanje vuče i neke velike promene, da dobro obrazovanje iznedrava misleće ljude, da dobro obrazovanje oblikuje čoveka sposobnog da kritički promišlja, da dobro obrazovanje osnažuje argumentovanu kritiku. Ako se slažete, da dobro obrazovanje stvara hrabre misleće ljude koji iniciraju i prave promene, jasno je da takvi nikome danas ne trebaju u celom ovom našem parčetu Balkana, otuda se jaz između škole i života sve više produbljuje, evo decenijama.

Može li se, u tom slučaju, i kako, smanjiti jaz između škole i života? Mogu li tu nastavnici regiona, potpomognuti roditeljskom zajednicom i medijima, inicirati i u praksu uneti suštinski važne i moguće promene?

O svemu tome u sredu, 13.maja, od 20.00, na Zoom aplikaciji u Balkanskoj zbornici.


Više podataka potražite na grupi NASTAVNIČKA MREŽA.

Категорије
Uncategorized

OSTAVKA, MINISTRE!

Da završimo Praznik rada sa porukom svim sinidkatima regiona, ne samo Srbije, da smo svi mi uz njih, ukoliko oni rade svoj posao i ne zaboravljaju koliko nas čeka na njihove akcije i reakcije.

Ovu akciju čekamo već 4 godine, jer je još onda kada je ministar srpski nazvao devojčice Srbije „rakunima“, bilo jasno da mu nedostaju maniri intelektualca, i da njegov rečnik nije primeren nijednom zaposlenom u prosveti, pa ni nastavniku koji se našao u ministarskoj fotelji. Ne znamo šta je konkretno doprinelo za odluku nekih sindikata na poziv na ostavku i zašto je to baš ovih dana „prekipelo“ i njima, a ne samo svima nama, kada je sve bilo jasno još odavno.

Odavno su udžbenici, takvi, kakvi jesu, odavno koristimo i es_Dnevnik plaćen kao najveća riznica intelektualnog rada, odavno se pokazalo da MP nije briga za nas nastavnike i za naš položaj, a sindikati ne reagovaše. No, kako je bolje ikad, nego nikad, tako želimo da sa vama svima podelimo neke njihove reakcije i da ih kako takve podržimo, uz opasku: SAMO VAS GLEDAMO!

Naime, tokom jušerašnjeg dana, Sindikati obrazovanja u Moravičkom okrugu zatražili su ostavku ministra prosvete Srbije Mladena Šarčevića zbog nesupešne probe male mature i zbog „papreno“ plaćenog elektronskog dnevnika, između ostalih zamerki, koje su ocenili kao „loše urađen posao“. Oni su podsetili da je za Mladena Šarčevića sve to „odlično odrađen posao“. „Pitanje je samo za koga i zbog čega! Za nas je sve ovo mnogo, mnogo loše odradjen posao. Kratko i jasno – OSTAVKA MINISTRE!“, piše u saopštenju sindikata obrazovanja Moravičkog okruga. (Izvor Danas)

Oglasio se i Zvonimir Jović, predsednk USPRV, po pitanju položaja prosvetnih radnika, koji je ocenio da su nastavnici što se odnosa države prema njima tiče, kako je rekao, poslednja rupa na svirali i da su navikli da se za svoja prava bore sami. On je podsetio da je zbog proglašenja epidemije i vanrednog stanja Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, čiji su član, otkazala protest zakazan za 17. mart. (Izvor usprv.org)

Pre par dana, na temu otvaranja škola i vrtića, oglasila se i Vesna Jerotijević, rukovodilac Resora obrazovanja USPRS: „Poštovani roditelji, roditeljstvo je jedina „funkcija“ sa koje ne možete biti smenjeni i na koju ne možete podneti ostavku, za razliku od vas ministar može, kao i svi oni koji se kriju iza panoa od pleksiglasa i koji ne razmišljaju o mogućim posledicama po sve nas. Potrebno je da ih zajednički sagledamo, pre nego što se sa njima suočimo.“

USPRV naglašava i rezultate dobijene na prvom onlajn probnom testu male mature u Srbiji, “Samoprocena znanja 2020”, koji pokazuju da su na nacionalnom nivou učenici u proseku osvojili 13,68 poena iz srpskog jezika, 13,56 iz matematike i 14,63 poena na kombinovanom testu.

Podržavamo ovaj sindikat i njihov predlog da osmaci malu maturu ne bi trebalo da polažu uopšte te da bi školsku godinu trebalo završiti rangiranjem prema postignutim ocenama i bez povratka u školu. I nije problem samo ZI, iako je sada on u fokusu. Smatramo da su nezadovoljstvo i problemi nastavnika Srbije, i ne samo nasatvnika, i roditelja i učenika, samo kulminirali tokom vanrednog stanja, pa očekujemo i insistiramo na konkretnim predlozima sindikalnih aktivnosti i borbe za popravljanje našeg položaja, čim se uspostavi normalizacija stanja u zemlji. No, ipak, pohvala za one koji pokrenuše OSTAVKU MINISTRA prosvete, koju podržavamo i na kojoj insistiramo zbog:

  • bahatog odnosa prema resoru obrazovanja
  • bahatog odnosa prema imenovanju direktora ustanova
  • bahatog odnosa prema najlepšoj profesiji na svetu
  • bahatog odnosa prema novinarima
  • bajatog odnsoa prema saradnicima
  • bahatog odnosa prema budžetu MPNTR
  • neprimerenog rečnika
  • neprimerenog ponašanja u javnosti (njegovi TV nastupi)
  • neadekvatnog postupanja tokom vanrednog stanja
  • izostanka empatije prema učenicima i nastavnicima tokom vanrednog stanja
  • nezalaganja za poboljšanje materijalnog statusa nastavnika
  • nezalaganja za reformu nastavničkih fakulteta i selekcije pri upsiu na nastavničke fakultete
  • nezalaganje za modernizovanje obrazovnog sistema i hvatanja u korak sa svetom
  • nastavite niz, lako je…

OSTAVKA MINISTRE, jer nam je tako sada ĆEIF!

Nastavnička mreža tokom pandemije

Категорије
Uncategorized

ALTRUIZAM NASTAVNIKA ZAPADNOG BALKANA

Na 1.evropskoj konferenciji naša Sandra G. Grujevska prezentovala je našu Nastavničku mrežu, naš zajednički rad, naše povezivanje, umrežavanje, naš altruizam, saradnju, deljenje. Pre svega, našu dušu balkansku, rekla biih, jer po reakcijama učesnika bilo je jasno da su sa iznenađenjem slušali o umrežavanju ovolike nastavničke zajednice i našem radu.

Evo šta kaže na ovu temu jedna od učesnika konferencije i jedna od naših administratorki, naša posvećena Zorana Mitrovic: „Predstavljanje NASTAVNIČKE MREŽE TOKOM PANDEMIJE na 1. PAN EUROPEN CONFERENCE propraćeno je sa velikom pažnjom i vidnim oduševljenjem svih prisutnih učesnika iz cele Evrope. Kada slušamo nešto, što je do sada mogao da bude samo lep san mnogih od nas, a zaista se dogodilo – da se brzinom vetra uskovitla u jedan zdušni, kolegijalni, krativni, kolegijalni vrtlog 27 000 entuzijasta svoje prosvetarske profesije, i to u trenutku kada smo svi zajedno ostali bez čvrstog tla – i jeste priča koja je u stvarnost mogla da izađe samo iz najlepše nastavničke bajke. Sandra G. Grujevska, prezenter ispred Nastavnike mreže na ovoj konferenciji,, nije mogla da sakrije emocije tumačeći prezentaciju rađanja najveće dobrobiti cele ove stresne, pandemične situacije, koja nije zaobišla ni naš Balkan.

Upoznajući učesnike sa tokovima „događanja“ NASTAVNIČKE MREŽE, njenog neverovatnog rasta i širenja, kako broja pratilaca, tako i jačanja njenog kredibiliteta u javnosti, koja je u njoj videla svetlo na kraju tunela, u koje može da se uzda i kome veruje, ona je navela sve faze rađanja, rasta i funkcionisanja mreže: od kolegijalnog grupnog chata desetočlane znane grupe kolega, predvođene vizijom, energijom i proaktivnošću osnivača Željane Radojičić Lukić, preko proširenog kruga stubova admina, do neverovatnog broja od 27000 pratilaca, koji se nesebično pomažu, kreiraju materijle, stvoriviši tako bazu, od preko 2500 sjajnih obrazovnih materijala. Danonoćno, non stop, onlajn funkcionisanje, podrška, usmeravanje, pomoć i međusobna solidarnost utemeljili su se kao prepoznatljivosti NASTAVNIČKE MREŽE, čiji su akteri spontano pokrenuli i neformalno druženje kroz BALKANSKU ZBORNICU SREDOM u 20h, gde uz pesmu, razgovor, razmenu dobrih energija, predloga, priča , onih obilničh ljudskih, do onih iskričavih novih ideja i vizija, koje će trasirati još mnogo toga.

Nakon 2. KAFE U BALKANSKOJ ZBORNICI, juče, 29.4. u 20h svi smo zaključili jedno: da smo ovako osnaženi, jedni drugima snažan vetar u jedrima, ogromna snaga, koja ĆE TRAJATI ZAUVEK – na radost svih nas, a dobrobit svih učenika Balkana. I, na kraju, srdačan poziv svim učesnicima konferncije da se priključe našoj mreži , kako u radu, razmeni, tako i na svim našim ZBORNIČKIM druženjima, nije ostavilo ravnodušnim slušaoce. Emocije koje su se sve vreme prožimale tokom Sandrinog izlaganja, ponos , ljubav , snaga i sigurnost u pravi put, ostavili su snažan pečat na licima slušalaca. Sigurna sam da će naša BALKANKSA ZBORNICA postajati sve posećenija – možda nam i www.zoom.us bude mali, a verujem da ćemo i tim administratora proširiti na kolege iz raznih zemalja Evrope, jer to i jeste krajnji cilj ovog umrežavanja.“

Hvala organizatorima iz Slovenije na ovoj prilici. Hvala našoj dragoj fenomenalnoj Sandra G. Grujevska na profesionalnosti i spremnosti da prezentuje rad 27 000 nastavnika.

#nastavnickamreza

Категорије
Uncategorized

MINISTARSTVO PALO NA ZAVRŠNOM, DRUGI PUT

Nakon jučerašnjeg iscrpljivanja cele jedne generacije dece, učenika osmog razreda i izloženosti stresu njih i njihovih roditelja, danas smo imali nastavak. Današnji dan je skoro isti, s tim što je pojačan sa novim momentom da su deca u istom danu mogli uporedo sa matematikom da ponovo rade i test iz srpskog jezika.

Foto: Đurđica Stojković, Nastavnička mreža

Mogo stvari ovde nije jasno, ko je zakazao, zašto je zakazao, šta se tu sve dešavalo, ali sledeće stavke su jasne:

  • Imamo platformu i server koji ne mogu da podrže istovremeno veliki broj korisnika;
  • Imamo totalnu konfuziju u komunikaciji MP i škola;
  • Imamo nedostatak Uputstva u aplikaciji za polaganje probnog testa;
  • Imamo nedostatak Uputstva u delu šta uraditi-preduzeti ako pukne mreža;
  • Imamo pucanje mreže, bagovanje sistema;
  • Imamo činjenicu da sistem ne prepoznaje unesene šifre;
  • Imamo nemogućnost da se test uradi do kraja;
  • Imamo ponovno vraćanje na početak testa;
  • Imamo čekanje od desetak minuta da se pređe na sledeće pitanje;
  • Imamo neobaveštenost o mogućnostima naknadnog polaganja za Srpski jezik (2. dan u večernjim časovima);
  • Imamo tehničku podršku koja nema ovlašćenja da ponudi odgovarajuća rešenja problema;
  • Imamo činjenicu da se ne može ući u aplikaciju u vreme kada je najavljeno da se radi probni ni drugi dan;

Sve u svemu, i sami vidite da dosta toga imamo 🙂 Imamo i nezadovljne roditelje koji sami traže odgovore i rešenja. Imamo i roditelje koji šalju pisma MP, ali različita pitanja našoj Nastavničkoj mreži, pa ćemo jedno od njih, koje je upućeno osnivaču Nastavničke mreže, podeliti sa svima vama:

Foto: Đurđica Stojković, Nastavnička mreža

„Poštovana gospođo Željana,

Obraćam Vam se majka jedne devojčice koja je od juče na probnom testu njene budućnosti i znanja pod velom nepoznanice i straha a sve u doba vanrednog stanja!

Kod Ministra prosvete odavno je sve postalo besmisleno, a naročito njegova izjava “da je ovo bio test poštenja i deca su položila, sve je prošlo besprekorno.” Danima su deca, pre probnog ispita, bila bombardovana, preko medija, kako je ovo test provere znanja, samoprocena njih samih! Naša su deca, Ministre Šarčeviću, položila mnogo važniji test, a to je test o životu i životnim vrednostima. Taj test, gospodine ministre, su položili, a i dalje ga polažu zajedno sa svojim nastavnicima, razrednim starešinama, roditeljima, sa braćom i sestrama. Ministre Šarčeviću, jasno nam objasnite Vaš eksperiment! Šta Vi probate i šta demonstrirate?

Pokušavam da Vas shvatim, ako ste testirali poštenje, odakle Vam pravo da decu smatrate nepoštenom? – da li negde prepoznajete Sebe!? Ako ste testirali proveru znanja, istovremeno ste očigledno želeli da testirate i psihičku izdržljivost petnaestogodišnjaka i njihovih roditelja, da prebrode prepreke koje su im se našle na putu i budu pilot projekat neke aplikacije?Ministre Šarčeviću, je l’ za Vas „besprekorno“ znači to, što moje dete nije moglo da pristupi juče aplikaciji sat vremena. Platforma je pucala, non-stop je prijavljivalo grešku! Za sve postoje i dokazi u vidu fotografije! Nikakvo uputstvo nije postojala kada se dete uloguje, kako treba da se radi. Njeni jučerašnji rezultati, još uvek nisu ni objavljeni niti obrađeni.

  • Da li to „besprekorno“ znači, da se i DANAS polaže srpski do 21:30 a već uveliko traje probno polaganje iz matematike?
  • Da li to znači da i sutra do 21:30 se radi matematika? (poslušati snimak koji sam danas obavila sa podrškom Tesla)

Zašto Vi , gospodine Šarčeviću, ne odlučite šta ste probali ovim testom? Da li su sabrana oba dana? Sve ovo ostaje nejasno i možda je manje važno od sledećih činjenica. Probni zavšni ispit sprovodi se iz najmanje dva razloga, jedan je simulacija zavšnog ispita.

  • Šta smo simulirali?
  • Da li ovo znači da će završni ispit biti onlajn?

Onda mogu da razumem da je ovo simulacija i da ste izvukli zaključke da li smo, kao zemlja, spremni za to. Ako nismo, simulacije nema, nema prostorije u kojoj se polaže, nema koverata koji se popunjavaju, nema nastavnika koji nadgledaju. Ako je procena znanja, gde su tu predmetni nastavnici koji treba da znaju gde su im deca, koliko i šta treba još da rade sa njima?

O samoproceni znanja možemo se složiti. Svako dete, imalo je priliku da samoproceni svoje znanje i tu priliku iskoristio kako je ko mogao, znao i umeo.

Srdačno, Jelena Jevtić, mama iz Beograda

Nakon ovog pisma jedne mame, imamo potrebu da vas podsetimo na sledeću izjavu ministra prosvete: “Naši osmaci već prvog dana polaganja probne male mature položili su prvenstveno jedan veliki test, a to je test poštenja. Njihovi rezultati pokazuju da nisu prepisivali, da nisu uključili pomagače. Odgovorno su proverili svoje znanje”, rekao je on.On je dodao da je probna matura bila fantastična.“Ovo je proba mature ipak, osmaci su pristupili odgovorno. Oni koji su imali problema ulogovali su se opet. Ostvarili pohvalan rezultat. Svi oni koji su sumnjali u naše đake pogrešili su jer su đaci položili ispit poštenja”, rekao je Šarćević za Blic.
Категорије
Uncategorized

MINISTARSTVO PROSVETE, PROBALO, PA PALO

KAKO JE MINISTARSTVO PROSVETE JEDNIM EKSPERIMENTOM UJEDINILO UČENIKE, RODITELJE I NASTAVNIKE SRBIJE

Jasno je svima nakon sumiranja današnjeg dana kada su učenici osmog razreda radili probu Završnog ispita, da je MP svesno ubacilo celu jednu generaciju u eksperiment, za koji ni sami nisu znali kako će i da li će da uspe. Istina, kada se rade testiranja, recimo u medicini i želi da se testira, recimo upotreba nekog novog leka, i ako je namera da se on testira na populaciji određenog uzrasta, onda se pribavlja pismeni pristanak osoba te populacije, da pristaju da se nad njima vrši eksperiment i da su apsolutno svesni svih posledica, negativnih ili pozitivnih, jednog takvog neizvesnog testiranja.

Šta se desilo na današnjem testiranju primene digitalnih alata na populaciji uzrasta petnaestogodišnjaka, odnosno učenika osmog razreda, najjasnije ćete sagledati iz reakcija koje su Nastavničkoj mreži pristigle iz svih delova Srbije.

Pisala nam je Olivera Arizanović, nastavnica iz Niša, i evo prenosimo u celini iskustva iz tog dela Srbije: „U Nišu je slična situacija, samo oni koji su se ulogovali na početku oko 8 h su uspeli da urade test. Kasnije je server pokazao svu slabost i nedovoljnost kapaciteta. Učenici su imali problema da proslede svoje odgovore i po desetak minuta zbog nemogućnosti za protok informacija. Pojavljivale su im se greške te su deca gubila mnogo vremena i bila u panici kao i roditelji. U više navrata su čekali da bi im platforma dozvolila da nastave sa odgovaranjem.

Iz Niša saznajemo i od roditelja, koji su se javljali Nastavničkoj mreži, da su im deca jako razočarana, a da su oni ljuti i ogorčeni na MP i da su tokom celog dana zvali Školsku upravu Niš i insistirali na rešenju problema bagovanja platforme.

Ni na području Školske uprave Požarevac nije ništa bolje. I tamo su se učeniici osmog razreda mučili da urade sva pitanja na testu. Vojka Milovanović, nastavnica francuskog jezika iz Požarevca kaže: „Koliko vidim iz razgovora sa roditeljia, učenicima i kolegama, deca se žale uglavnom na sve ono kao i u drugim gradovima. Nekima je isteklo vreme predviđeno za rad jer nisu mogli da prebace na drugo pitanje, što znači da je sistem bagoavo. Rezime je da samo onaj, ko se ujutru u 08.00h ulogovao, mogao je da reši test bez tehničkih problema. Kad je reč o težini zadataka na samom testu, jedna učenica koja je u ranim jutarnjim staima uspela da uradi ceo kaže da nije težak.“


Nastavnica iz Kragujevca koja je želela da ostane anonimna, na temu probnog ZI, kaže sledeće: „Kod nas je isto teško kao i u drugim gradovima. Koleginice iz moje škole koje rade sa učenicima osmih razreda, kažu da su ceo dan bile izložene pritisku roditelja, zvali su ih neprestano, prijavljivali probleme. Uglavnom su stizale žalbe da se deci pojavljuje neka „greška“ pri učitavanju sledećeg zadatka. Žalili su se da po 20 minuta nisu uspevali da pređu sa pitanja na pitanje.“

Jasno je i da su razredne starešine osmih razreda danas bile pod neverovatnim pristiskom, jer su bili prva linija kojoj su deca upućivala žalbe, a problem nije bio ni u školama, ni u natavnicima. Svi su bili nemoćni, baš kao i direktori škola kojima je samo preostajalo da obaveste nadležne školske uprave. Škole nisu tokom dana dobile nikakvu podršku iz MP, kako da probleme reše i da li ih je uopšte bilo moguće rešiti na lokalnom nivou, osim što su poslali obaveštennje da sačekaju dva sata dok se problem ne reši. Tako to biva pri ekseprimentima, jedan izgubljen dan, manje ili više.


Ni na severu države stanje se ne razlikje, i gore su deca pokušavala da izvrše nametnutu obavezu, uprosko minimumu obezbeđenih uslova. Ksenija Nađ, nastavnica iz Subotice, kaže da su, u Subotici i okolini, različita isksutva. Neki, koji su uspeli da se uloguju, kazu da je bilo jednostavno, lako i logicno. S druge strane, neki učenici nisu uspeli da se konektuju na vreme, pa su zvali ministarstvo i njima je, navodno, obećano da će im biti omoguceno da ponovo rade današnji test. Dosta učenika nije uspelo, kao i u drugim gradovima, da u potpunosti završi zbog slabog protoka interneta.

A kakvo je stanje da drugom kraju Srbije, u Tutinu i okolini i sa kavim se problemima oni susreću, saznali smo od Admire Koničanin, nastavnice iz Tutina: „Kao što i sami znate, Tutin je na tromeđi Srbije, Kosova i Crne Gore. Čak, naša gradska naselja više imaju crnogorsku mrežu nego Telenor ili Telekom, a posebno sela raspoređena uz samu granicu. Većina mesta ovde ima zaista otežan protok interneta, pojedini iga nemaju uopšte. Naša deca su danas bila prinuđena, uprkos vanrednom stanju, da odlaze na neko uzvišenje izvan grada da bi uhvatili internet. Većin aučenika ostalih razreda, od početka nastave na daljinu suočava se sa ovim problemom, pa kasne sa domaći zadacima. Na kraju, nije to samo učenički problem, to je problem sa kojim se suočavaju i nastavnici iz ovog dela Srbije. Recimo lično čekam po trideset minuta, nekad i više, da otvorim jedan dokument, a da ne govorim o slanju većih materijala, poput prezentacija. Zato smo prinuđeni da plaćamo dodatni internet za mobilni, jer za vrlo kratko vreme potrošimo sav interent iz redovnog paketa.“

Možda bi se u nekim drugačijim uslovima očekivalo da je stanje drugačije i prestonici, ali eto i neke prednosti ovog ekperimenta, svuda je bilo isto, neprofesionalno, neodrživo i uludo potrošeno vreme i nervi roditelja i đaka.
Ko se ulogovao oko osam časova ujutro, pa do pola devet, završio je bez problema. Nakon toga, kada je većina krenula da se loguje, krenuo je problem. Po pet minuta učitavao se test, kod pitanja pokazuje „error“. Učenici su najdalje stigli do 13. pitanja. Deca su iz škole obaveštena, da je sistem pao i da sačekaju sat, do dva, sa izradom probnog prijemnog, kaže nastavnica Aleksandra Stanković iz Beograda.

Na osnovu svega iznetog, jasno je da sada kao Nastavnička mreža koja okuplja oko 27 hiljada nastavnika, imamo kredibiltet da insitiramo na obustavi polaganja. Današnji dan je pokazao da ovo, trenutno, nije primeren i održiv način za vrednovanje znanja, a stav je nastavničke i roditeljske zajednice i da nije preka potreba i da se ništa epohalno neće izgubiti tom obustavom. Kada MP bude dovoljno osnaženo, da napravi, nameno ne kažemo da kupi, jer mi imamo stručnjake koji to mogu da naprave, uz veliku uštedu novca, svoju obrazovnu platformu koja će perfektno da funkcioniše i normalno podržava ovakav vid vrednovanja cele jedne generacije, onda možemo da smatramo da će svaki učenik u Srbiji imati jednake mogućnosti.

Predlog i sugestija Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog obrazovanja nastavnika i roditelja je da su možda trebali da preciziraju raspored po Školskim upravam tokom 24 sata, tako da svi okruzi ne rade u isto vreme. Recimo, od 08.00-10.00 rade deca iz valjevskog okruga, pa do podne rade deca iz Beograda, pa onda do 14.00 rade osmaci iz Niša itd.

Категорије
Uncategorized

RODITELJI I NASTAVNICI FINANSIRAJU „BESPLATNO“ OBRAZOVANJE

U elektronskoj anonimnoj anketi koju je sprovela Nastavnička mreža tokom pandemije, učestvovalo je 8300 ispitanika. Od toga, njih 60,7% su roditelji učenika osnovnih škola, 15,9% su roditelji učenika srednjih škola, 32,9% su zaposleni u obrazovanju (neki od njih su se izjasnili i kao roditelji i kao nastavnici) i 6,9% su osobe izvan obrazovanja.

Rezultati anketiranja govore da ova tema najviše zanima roditelje učenika osnovnih škola, što nas navodi da aktuelna tema Završnog ispita zaokuplja roditeljsku zajednicu učenika osmog razreda. Takođe, uzorak od čak 8.300 ispitanika, govori da je tema upitnika vrlo aktuelna i da je roditeljima i nastavnicima itekako važno da li će se ZI realizovati u ovim okolnostima, ali i da li će biti obezbeđen besplatni internet za sve školarce i njihove nastavnike i da li će država obezbediti računare za svako dete i svakog nastavnika u Srbiji.

Prvim pitanjem želeli smo da saznamo, da li ispitanici podržavaju HITNU obustavu pripeme i realizacije završnog ispita, u osnovnim, i maturskog ispita, u srednjim školama. Saznali smo da je čak 93% za to da se pripreme i ralizacija Završnog ispita HITNO obustave! Mišljenje struke i roditelja se podudara, i jedni i drugi, u najvećem broju, smatraju da bi bilo odgovorno poštedeti decu stresa u okolnostima pandemije.

Putem pitanja, da li smatraju da obrazovanje, i u vanrednim uslovima MORA da bude besplatno, saznali smo da je stav roditelja i nastavnika skoro identičan i vrlo jasan. Čak 98,4% smatra da obrazovanje u vanrednim uslovima MORA da bude besplatno.

Činjenice govore drugačije. Obrazovanje, od 16.marta, finansiraju roditelji i nastavnici učenika osnovnih i srednjih škola, roditelji dece u pripemnom predškolskom programu i vaspitači, i to predstavlja nepobitnu činjenicu. Obrazovanje, tokom pandemije u Srbiji, nije besplatno.

Treće pitanje, odnosilo se na problem nedostajućeg besplatnog interneta za učenike i nastavnike osnovnih i srednjih škola. Činjenica je da su skoro sve zemlje u okruženju obezbedile za ove namene besplatan internet, pa je i mišljenje naših ispitanika uslovljeno tim očekivanjem. Naime, od 8300 ispitanika, 8041 ili 96,5% smatra da je Ministarstvo prosvete dužno da obezbedi besplatan internet za sve učenike i nastavnike osnovnih i srednjih škola.

Takođe, zanimalo nas je i, da li ispitanici podržavaju da je Ministarstvo prosvete dužno da obezbedi tehničku opremu (računar, tablet ili telefon) za sve učenike i nastavnike osnovnih i srednjih škola. Čak 92,3% je potvrdilo da je Ministarstvo u obavezi da obezbedi sredstva za rad nastavnicima i materijal za učenje, učenicima.

I ovde je visok stepen slaganja, roditeljskog i nastavničkog mišljenja, jer su i jedni i drugi u nezavidnoj situaciji, primorani da kako znaju i umeju obezbede sredstva za rad. Roditelji da kupe računar detetu za učenje, iako je školovanje besplatno, a nastavnici da preuzmu obavezu svog poslodavca, odnosno Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Poslednjim pitanjem, da li podržavaju da je potrebna inicijatva da lokalne samouprave obezbede besplatan internet deci i vaspitačima pripremnog predškolskog programa, saznali smo da 93,2 % smatra da je potrebna ovakva inicijativa. Ako se znna da je PPP obavezan, potpuno je nedopustivo da se vaspitači i roditelji ove dece snalaze kako znaju i umeju.

Dobili smo dosta dopisa od vaspitača i predškolskih ustanova, kojima nas obaveštvaju da smatraju da je ovo pitanje trebalo da glasi isto kao za prethodno, odnosno da je MP dužno da im obezbedi sredstva za rad, a ne da čekaju inicijativu lokalnih samouprava. Prihvatamo tu sugestiju, mada se zalažemo i da jedan deo tereta preuzmu i lokane samouprave.

UMESTO ZAKLJUČKA:

Rezultati anketiranja govore da je neophodno da Ministarstvo prosvete presipita svoju odluku po pitanju Završnog ispita. Potrebno je da pokuša da ne prenebregne situaciju u kojoj nam učenici osmog razreda trenutno uče i da ima u vidu da i roditelji i struka smatraju da je potrebno izostaviti testiranje učenika ove godine. To je moguće i zakonski urediti, ukoliko se Vanredno stanje ne završi u skorije vreme, tako što bi Vlada Srbije ovaj zakosnki probelem regulisala uredbom, a sve uredbe donete tokom Vanrednog stanja imaju snagu zakona. Na taj način zaustavila bi se postojeća tenzija i država bi tim postupkom pokazala da ne želi da ni jedan učenik bude diskriminisan zbog svog materijalnog stanja, ali i da brine za psihičko zdravlje svakog pojedinca u sistemu obrazovanja.

Takođe, elektronski probni ZI koji je zakazan za sledeću nedelju, dovodi učenike u neravnopravan položaj, jer čak iako bi se svakom učeniku sada obezbedila neophodna sredstva za elektronsko testiranje, oni neće biti u istom položaju, jer će im radno okruženje biti totalno nepoznato. Ako je namera MP, da na ovaj način zadovolji zakonsku formu, i ako im je svejedno da li će taj elektronski test popuniti komšija, nastavnik ili učenik, onda neka nam to jasno i kaže.

Po pitanju izjašnjavanja ispitanika da je MP dužno da svim učenicima i nastavicima osnovih i srednjih škola obezbedi tehničku opremu za realizaciju nastave na daljinu, potpuno je jasno da roditeljska i nastavnička zajednica od svoje države to s pravom očekuju.

Nezabeležno je da u jednoj javnoj profesiji, poput nastavničke, zaposleni od svojih mesečnih primanja nabavljaju sredstva za državni posao. Nezmisliva je situacija da lekari kupuju respiratore ili nabavljaju lekove za svoje pacijente, a eto, nastavnici moraju sami da finansiraju kupovinu računara za rad. Najčešće se dešava paradoks, da nastavnici koji imaju decu školskog uzrasta, uskraćuju svojoj deci računar, da bi poslali ili kreirali zadatke za svoje učenike.

Istraživanje obavljeno preko  „Nastavnička mreža tokom pandemije“

Analizu istraživanja obavila: Željana Radojičić Lukić, pokretač Nastavničke mreže

Saradnici:

Категорије
Uncategorized

ĐAČKO BAŠTOVANSTVO TOKOM PANDEMIJE

Dragi učitelji, pre svih, ali i vaspitači i nastavnici,

Nađosmo se u jednom sasvim drugačijem obrazovnom okruženju, u odnosu na ono u kojem smo se sigurno kretali godinama, a neki od nas i decenijama. Zona komfora je bila sigurna i zagarantovana, ali sada smo je silom morali napustiti. Ima to svojih mana, krenusmo nepoznatim tlom, na nestabilnim digitalnim nožicama. Gazimo, evo već drugi mesec, neki  lagano i sve sigurnije, neki već osnaženi, prilično sigurno, ima i onih koji dodiruju nepoznato tlo, samo vrhovima prstiju.


Odmah po osnivanju FB grupe „Nastavničke mreže tokom pandemije“, kako je spontano nazvah, sakupismo vrednu bazu digitalnih obrazovnih sadržaja. I to je dobro! Međutim, kako radim sa mlađim školskim uzrastom i trudim se više od 30 godina da to bude i kreativno i drugačije, shvatih posle dvadesetak dana da tu nešto ne valja.

Zašto?

Nastava, kako je drugačije nazvati, sve više je ličila na rutinu, sa jedne strane, dok sam sa drug strane, svoje đake, kao i svi vi, sve čvršće i duže vezivala za kompjuter. Obilovala je moja nasatva različitim alatim, raznovrsnim i ozbiljnim digitalnim obrazovnim sadržajima, ali falila je ta neka, da kažem „duša“. Tako bih nazvala taj sastojak koji svaku nastavu koja detetu omogućava iskustveno učenje, čini drugačijom i prirodnijom, pre svega.

Kako je proleće već ušetalo i u ovaj deo Balkana, ušuškan u obronke Suvobora i Maljena, kao da mi je sama priroda poručivala da je učenje u prirodi, a ne pored kompjutera. Ali kako?

Upravo me to proleće prosvetlilo i vratilo celovitom pristupu učenja, kao jedinom smislenom, kako u školi, tako i u kućnim uslovima.Temu integracije, nametnula je sama priroda, a zadaci koncipirani po sedmicama izašli su iz iskustva.

Pokušaću ovde, za početak, da delim sa vama sve što radimo, dopunjavajući novim sadržajima kako budemo napredovali.

Svi zadaci se učenicima dostavljaju putem Google učionice, a povratne informacije se dele putem roditeljske grupe ili imejla, zavisno kome je kako lakše.

Ovaj sadržaj ispod, to je skraćena verzija. Može da se radi dosta opširnije i da se uklopi u poseban formular za celoviti pristup učenju. Kako je ovo vanredna situacija, fokusirajte se na ono šta će vam učenici raditi i šta želite da do kraja nauče. Te ciljeve i ishode vi možete i negde da pribeležiti ili ih prosto negde zaokružiti, ali nema potrebe da se u ovom trenutku i time opterećujete.

Nemojte da brojite nastavne jedinice i da se opterećujete da ih tačno, po svaku cenu, po broju i obimu uklapate, to i nije celoviti pristup učenju. Celoviti pristup je model učenja putem jedne šire postavljene teme, od jednog časa, preko jedong dana, pa do više dana ili više sedmica/meseci, kao što je slučaj ovde. Upravo zbog toga, ne možemo da prebrojavamo procenate maternjeg jezika, matematike ili fizičkog vaspitanja.Nema potrebe ni da se treudimo, da neke sadržaje uključujemo, ukoliko sa oni tu prirodno ne uklapaju. Celoviti pristup učenju je kaledioskop prirodno integrisanih nastavnih sadržaja više različitih predmeta, koji predstavlja učenje kroz iskustvo, a svaki korak u učenju, za dete znači novi izazov, nikako novi teret.

Pridružite nam se putem imejla zeljanaradojiciclukic@gmail.com ako želite da zajedno radimo ovu temu do kraja školske godine. Mi smo 4.razred, ali nikakav problem nije da se sadržaji uklope i u ostale razrede ili da se koncpiraju neke nove teme, uvažaavjući potrebe vaših đaka i njihove mogućnosti učenja u kućnim uslovima. Celoviti pristup učenju, važniji je sada, više nego ikad.

Primer baštovanstva u Čarobnom selu

CELOVITI PRISTUP UČENJU

TEMA INTEGRACIJE: BAŠTOVANSTVO

Uzrast: 4.razred

Trajanje integracije: 2 do 7 meseci

1.sedmica: MOJ BAŠTOVANSKI DNEVNIK

1.korak: Stvaramo našu prvu baštu

Dogovori se sa roditeljima da ti u njihovim baštama odvoje jedan deo koji će biti samo tvoj. Taj tvoj deo, treba da bude površine, minimum 1 m kvadratni, a maksimum 3m kvadratna.

Oni koji nemaju veliki prostor za ovu namenu i nemaju roditeljske bašte, potrebno je da naprave jedan ram kvadratnog ili pravougaonog oblika u dvorištu svoje kuće, od drveta ili nekog drugog materijala i u njega naspu zemlju. Možete ga postaviti i kao ukrasni ram u dvorištu. Izmeri površinu svoje bašte i dasaka koje si koristio za izradu rama. Pretvori ih u manje jedinice mere za površinu. (Ukoliko nemaš svoje dvorište i živiš u zgradi, zamoli roditelje da ti organizuju rad na teresi ili balkonu. Tvoju baštu, možeš da napraviš i u nekoj većoj plastičnoj posudi, poput kadice ili velike tepsije, jeden ili više spojenih saskija ili …pusti mašti na volju!)

2.korak: Đubrivo, na kantar

Pripremi zemlju u svojoj bašti, obradi je, tako što ćeš je sam uskopati i dobro usitniti zemlju. Potrebno je da zemlju nađubriš stajskim đubrivom ili šumskom zemljom. Pomoću kantara izmeri upotrebljeno đubre ili zemlju, i dobijeni broj kilograma pretvori u manje jedinice mere za masu.

3.korak: Moj baštovanski alat

Nabavi svoj alat za održavanje bašte, po mogućstvu alat za decu: mala motika, mala lopata, male grabulje, mala kofica za zalivanje, rukavice i sl. Zamoli tatu ili deku da ti naprave neku podlogu gde ćeš taj materijal kačiti. U dnevnik nacrtaj svoj baštovanski alat, izmeri njegovu dužinu u cm. Zapiši je u svesku pored odgovarajućeg alata, pa je pretvori u najmanju jedinicu mere za dužinu.

4.korak: Dizajn logotipa bašte

Dajte naziv svojoj bašti. Sada, kada imaš naziv bašte, kreiraj i logo bašte, pa ga zajedno sa nazivom stakni na nekoj dasci, kartonu, bilo kakvoj podlozi gde to može da se iscrta ili u nekoj drugoj tehnici napravi. Potrudi se da budeš kreativan i drugačiji.(dokaz je slanje fotografije)

5.korak: Prvi baštovanski film

Na kraju ove prve ​sedmice​, napravi kratak video u kojem ćeš nam opisati kako je nastajao prostor za baštu, ko ti je pomagao, kako si je uredio, koji naziv si joj dao. Sve to, potrebno je da stoji i u Baštovanskom dnevniku, na 5 strana, od a) do ​ć​).

6.Korak: Domaći baštovanski zadatak

a) Oformi svoj Baštovanski dnevnik. U njega unosi sve podatke vezane za sve realizovane aktivnosti. Kroz ovaj dnevnik i održavanje tvoje bašte, ocenjivaćemo skoro sve predmete do kraja školske godine.​Srećno!​

b) Prikupljaj semena različitih biljaka, ali ga nemoj još sejati, dok ti ne stigne uputstvo za tu aktivnost.

2.sedmica: UMETNOST BAŠTOVANSTVA

Sada kada smo oformili svoje bašte, prelazimo u 2.fazu baštovanstva.


1.korak: Podela u zadruge

Potrebno je da se podelite u 4 grupe /zadruge, pronađi u Wikipediji šta su nekada bile zadruge / i to:

1.zadruga: Cvetna razglednica
Ova 1.grupa ima zadatak da prvo sakupi semena iz grupe ukrasnih biljaka, da napiše u Dnevnik baštovanstva koja semena ima, da nacrta svoju baštu i napravi plan setve najmanje dve, a najviše četiri vrste cveća.

2.zadruga: Zelena galerija
Ova 2.grupa ima zadatak da prvo sakupi semena iz grupe povrća, da napiše u Dnevnik baštovanstva koja semena ima, da nacrta svoju baštu i napravi plan setve najmanje dve, a najviše četiri vrste povrća.

3.zadruga: Slatka harmonija
Ova 3.grupa ima zadatak da prvo sakupi semena ili rasadu iz grupe biljaka koje imaju slatke plodove, da napiše u Dnevnik baštovanstva koja semena ima, da nacrta svoju baštu i napravi plan setve najmanje dve, a najviše četiri vrste biljaka.

4.zadruga: Mirisna simfonija
Ova 4.grupa ima zadatak da prvo sakupi semena iz grupe lekovitih biljaka, da napiše u Dnevnik baštovanstva koja semena ima, da nacrta svoju baštu i napravi plan setve najmanje dve, a najviše četiri vrste lekovitih biljaka.

2.korak: Baštovanske reči u mapi uma

Zapiši u Baštovanski dnevnik sve imenice koje označavaju imena semena tvojih biljaka Potom, pomoću mape uma, u Baštovanskom dnevniku, pridruži im odgovarajuće promenljive vrste reči. Neka se tvoja nova mapa uma zove „Baštovanske reči“.

3.korak: Drugi domaći baštovanski zadatak

Potrebno je da se grupe dogovaraju putem naše Viber grupe, šta će da seju ili sade, jer će se na kraju brojati broj različitih biljaka na nivou grupe. Nadamo de da ćemo nakon vanrednog stanja moći da obiđemo barem neke najlepše vaše bašte.

3.sedmica: REČ PO REČ, REČNIK – BILJKA PO BILJKA, BAŠTA

1.korak: Baštovanksi dnevnik na 5 jezika

Podeli jednu stranicu tvog Baštovanskog dnevnika na četiri dela. U svakom delu napiši, štampanim slovima latinice, nazive svih 4 grupe na koje ste podeljeni, tako da imaš 4 dela za 4 grupe.

U te delove napiši sve biljke iz te grupe, koje ti znaš. Imena biljaka piši jednu ispod druge, a onda pretraži na internetu kako se te biljke zapisuju na engleskom, španskom, italijanskom i nemačkom. Tokom sedmice, pokušaj putem donjeg linka da naučiš izgovor biljaka na sva 4 jezika, ali samo onih koje pripadaju tvojoj grupi. Ako ti to dobro ide, slobodno uči i ostale reči iz rečnika koji si napravio.

2.korak: Ilustracija rečnika

Na kraju svakog reda, gde si napisao naziv biljke na srpskom, pa na 4 strana jezika, nacrtaj tu biljku! Recimo, ovako, i tako za svaku od biljaka u sve 4 grupe:

jagoda – strawberry -fresa – fragola – erdbeere – crtež jagode

Potrebno je da na kraju dobiješ rečnik od najmanje 16 reči na 4 jezika. Potrudi se da imaš više od toga, pa ćemo proglasiti najobimniji i najkreativniji Baštovanski rečnik.

Na donjem linku imaš onlajn rečnik koji možeš da koristiš. Imaš pravo da koristiš i neki drugi.

3.korak: Jedan maleni cvet

Poslušaj sa donjeg linka tekst pesme „Jedan maleni cvet“ Branka Miljkovića. Nauči pesmu da pevaš, a potom po,kušajte na nivou grupe, da komponujete pesmu o jednoj biljci iz bašte kojoj pripadate. Uvežbaj, pa otpevaj pesmu, svako za sebe, snimi je i pošalji, na način na koji smo se dogovorlili.

4.korak: Treći baštovanski zadatak

Pripremi seme i sadnice za sejanje/sadnju, tako što ćeš ga rasporediti u različite kutijice ili posude, obeležiti njegovo ime i broj semenki/sadnica. Slikaj ga na jednom mestu i pošalji sliku do početka sledeće sedmice.

„Mirisna simfonija“ i u njoj baštovanski alat mog Dimitrija

3.sedmica: DARUJMO PLANETI VRT ZA ROĐENDAN

1.korak: Oldanini vrtovi

Prvo posluašj na donjem linku tekst priče koja se zove Oldanini vrtovi, a potom nekoliko puta pročitaj dati tekst iz čitanke. Nakon toga unesi tekst u svoj Čitalački dnevnik, na način kkao smo se dogovorili.

2.korak: Upoznaj moć pčelica

Gugl, naš pretraživač, pobrinuo se da se setimo pčelica, Samo „kliknite“ na donji link. Zašto rod biljaka i njihovi plodovi u tvojoj bašti zavise od toga da li će ih pčele posetiti ili ne? Razmisli! Napiši to svoje razmišljanje u Baštovanski dnevnik.

3.korak: Pčelice u tvom i Oldaninom vrtu

Sada se potrudi, da pomoću drugog linka, napraviš nekoliko pčelica za tvoju baštu. Možeš da ih napraviš i na neki drugi način, ako ti se učini boljim rešenjem od ovoga. Zabodi neki štap ili ih okači na neki drugi kreativan način. Važno je da na taj način pokažeš da su pčelice dobro došle u tvoju baštu.

Vrt iz mašte moje Milice

4.korak: U kakvoj su vezi deke i pčele

Potraži na internetu zašto su sada u vreme pandemije pčelice ugrožene i da li postoji neka veza između deka i pčela!

5.korak: Dan planete Zemlje

U svoj Baštovanski dnevnik unesi naslov DAN PLANETE ZEMLJE i sve ono što smatraš da je važno da napišeš.

Širom sveta danas, 22. aprila obeležava se Međunarodni dan planete Zemlje kao podsetnik da nam naša plemenita Planeta daje život i kao upozorenje na opasnosti koje prete životu na Zemlji, biljnim i životinjskim vrstama, usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

U ovom događaju svake godine učestvuje više od 150 zemalja i milijardu ljudi, čineći Dan planete zemlje najvećom građanskom akcijom na svetu.

Dan planete Zemlje je dan svih nas. Sve što radimo, dobro i loše, za našu životnu sredinu najviše utiče na naš život, i zato je važno da ne mislimo na Dan planete Zemlje i kako da joj pomognemo samo ovog dana, već svakog dana u godini. Jedan dan ne može da promeni ništa ako svakodnevnim neodgovornim odnosom prema životnoj sredini i okruženju u kome živimo, zagađujemo zemlju, vodu i vazduh i ugrožavamo biljne i životinjske vrste. Odgovorni odnos prema našoj plemenitoj Planeti koja nam daje život je odgovorni odnos prema sadašnjosti , ali i odgovorni odnos prema budućnosti.

6.korak: Daruj zemlju semenom, ona će tebe plodovima

Simbolično, na današnji dan, kada obeležavamo dan planete ZEMLJE, mi počinjemo da sejemo i naše pripremljene semenke i sadnice. Potrudi se da pri setvi biljaka koje su ti pripale raspodelom po grupama, izmeriš precizno odstojanje, tako da ti sve biljke iz iste vrste budu isto udaljene. Vodi računa, da one biljke koje imaju širok koren, poput krompira, poseješ na veću udaljenost, za razliku od onih koje imaju mali koren, kako ne bi jedna drugu gušile kada budu porasle. Vidiš, i biljkama treba distanca 🙂

Lazina mirisna simfonija

7.korak: Merimo distancu između semenki

Sve biljke koje zaseješ, nacrtaj u Baštovanski dnevnik sa poštovanjem udaljenosti umanjene 10 puta, od one koju si primenio u bašti. Ukoliko je udaljenost u bašti, recimo 20cm, u tvojoj svesci će biti 2cm.

4.sedmica: Uskoro!

Željana Radojičić LukićViber: +381.63.394.251
Varkey Foundation Ambassador
Founder of ANN_EX_YU Association - Best Teacher EX_YU AWARD
Founder of A Magical Intercultural Friendship Network
Founder of Creative Magic - Children’s International Festival
Founder and author Magic VillageAKS Awards
Global Teacher Prize Finalist

Категорије
Uncategorized

POPUNITE ANKETU

Dragi nastavnici, učitelji, vaspitači, direktori škola, dragi roditelji učenika, ispred vas je anketa kojom želimo da saznamo da li smo svi zajedno spremni da odgovorimo na pitanje potrebe realizacije Završnog ispita koju nam najavljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Nastavnička mreža tokom pandemije, koju čini oko 26 000 članova, veoma je zabrinuta i uznemirena zbog insistiranja na pripremama i realizaciji Završnog ispita u Republici Srbiji. Zbog toga insistiramo da se ove pripreme obustave i da se od same realizacije ZI odustane. Mišljenje struke jeste, da se neće ništa „nepopravljivo i nenadoknadivo“desiti jer imamo u fokusu činjenicu da se naša zemlja, kao i ceo svet, našla u vremenu, kada su zdravlje i ljudski životi, ono što je najvažnije.
U situaciji, kada se o bolesti i smrti priča u svako doba dana i kada je priča, o broju zaraženih i umrlih, najaktuelnija tema, smatramo da nije ni etički, ni profesionalno, decu i roditelje cele jedne generacije stavljati u nepotrebno stresnu situaciju.

S druge strane, od 15. marta, svi nastavnici neumorno kreiraju i realizuju nastavu na daljinu, a da nas niko nije pitao da li posedujemo potrebnu opremu, računar i internet, kao neophodan minimum za realizaciju. Istini za volju, ta ista oprema, potrebna je i našim učenicima, a svesni smo da je nema na onom nivou koji se prećutno podrazumeva.
Izgleda da samo mi znamo i osećamo kakve drame preživljavaju učenici i njihovi roditelji i na koje sve načine rešavaju nedostatak besplatnog interneta i neophodne opreme. Smatramo da je mesec dana finansiranja „besplatnog“ obrazovanja, od strane nastavnika i učeničkih roditelja, sasvim dovoljan dug koji smo odužili svojoj državi i da sada sa pravom očekujemo da država, odnosno resorno ministarstvo, treba nama da pomogne.

Ovim anketiranjem želimo da saznamo koliko učeničkih roditelja, nastavnika i svih zaposlenih u obrazovanju podržava:

  1. Obustavu pripeme i realizacije Završnog ispita, u osnovnim, i Maturskog ispita, u srednjim školama.
  2. Obezbeđivanje besplatnog interneta i opreme (računar/tablet/telefon) za sve učenike i nastavnike osnovnih i srednjih škola.

Ukoliko imate nekih pitanja, predloga ili sugestija, budite slobodni da nam pišete na e-mail: nastavnicka.mreza@gmail.com

FB grupa NASTAVNIČKA MREŽA

Категорије
Uncategorized

SAVETI PSIHOLOGA

Kako razgovarati o pandemiji sa decom sa smetnjama u razvoju

Imajući u vidu da se nalazimo u veoma izazovnim vremenima kada se od nas zahteva socijalno distanciranje i ostajanje u karantinu, anksioznost i stres su prisutni kod većine ljudi. Međutim, deca i mladi sa smetnjama u razvoju, posebno oni sa poremećajem iz spektra autizma, kojima je potrebna struktura i rutina, skloni su da reaguju burno kada se nađu u situaciji kao što je nagli prekid škole i karantin koji ponekada traje i više dana. Anksioznost kao reakcija na neizvesnost u kojoj smo se svi našli u ovoj novoj realnosti koja nas je zadesila, kod ovih osoba može postati neizdrživa. Ova situacija zahteva velika prilagođavanja kod svih nas, i važno je da shvatimo da je prilagođavanje na kriznu situaciju proces koji traje i ne dešava se preko noći. Sa tim u vidu važno je da prilagodimo i naša očekivanja, kako od sebe samih tako i od naših najbližih, pogotovo ako su oni deca i mladi sa posebnim potrebama. 

U nastavku se nalazi nekoliko saveta koji se odnose na to kako razgovarati sa detetom o trenutnoj situaciji.

Koristite jednostavan i konkretan rečnik. Imajući u vidu stepen komunikacije koju je vaše dete usvojilo kao i njegove kognitivne sposobnosti, koristite jezik koji je njemu blizak i razumljiv. Komunikacija treba da bude jasna i direktna kada objašnjavate pojmove kao što su virus, zaraza, karantin i socijalna distanca. I u ovom slučaju važe pravila da u komunikaciji sa autističnim osobama treba izbegavati sarkazam, analogije i metafore, koje su za njih uglavnom zbunjujuće, što može dodatno pojačati anksioznost. 

Saznajte šta vaše dete već zna o situaciji pandemije. Verovatno je da je vaše dete već čulo kako o tome razgovarate sa drugima ili je videlo vesti na televiziji Pitajte ga da opiše svojim rečima ono što zna i kako se zbog toga oseća. Razmenjujte informacije sa detetom koristeći konkretan jezik, i pomagala kao što su smajliji i slikovni materijali kako bi im pomogli da iskažu svoja osećanja, pogotovo ako im je govor slabije razvijen. Na taj način ćete steći uvid u to u kojoj meri vaše dete razume situaciju, kao i kako se u oseća u vezi nje. Takođe, savet stručnjaka je da vašoj deci, ograničite pristup medijima i vestima, posebno oni mogu povećavati nivo stresa i anksioznosti. 

Koristite vizuelne pojačivače i socijalne priče. Kada pokušavate detetu da prenesete informaciju, najbolje je da koristite onaj način komunikacije koji je njemu najbliži. Dva načina objašnjavanja trenutne situacije koja su se pokazala kao najefikasnija kod dece sa autizmom su vizuelni pojačivači i socijalne priče, i to tako što ćete obezbediti scenario ili korake koje će dete moći postepeno da prati u procesu navikavanja na novonastale promene. Neki primeri iz trenutne situacije za koje možete koristiti socijalne priče su pravilno pranje ruku, zašto je škola zatvorena, pravila socijalnog distanciranja, kao i raspored kućnog pohađanja nastave. 

Pratite sopstveni nivo anksioznosti. Nisu samo deca preplavljena usled ove situacije. I roditelji su izloženi većem riziku od anksioznosti usled poremećaja rutine, zatvaranja škola, što je posebno teško palo roditeljima dece sa smetnjama u razvoju, jer se oni u većoj meri oslanjaju na stručnu pomoć i individualizovani pristup u učenju, zatim gubitak posla ili strah od gubitka posla itd. 

Ako primetite da ste u stanju pojačane anksioznosti kada razgovarate sa detetom, napravite pauzu, koristite neke od tehnika za smanjenje stresa kao što je duboko disanje, ili idite u kraću šetnju. Kako bi izbegli da budete preplavljeni anksioznošću, ne zaboravite na sopstvene potrebe dok brinete o drugim članovima porodice. Sva deca će najbolje funkcionisati kada imaju strukturu, ali ekstremne situacije kao što je ova, zahtevaju od nas da budemo fleksibilni kako bismo što uspešnije prošli kroz ovu situaciju. 


Julija Grčić, psiholog Srednje zanatske škole

Категорије
Uncategorized

ŠTA KAŽU RODITELJI?

Fejsbuk anketa otkriva kako su nastavnici i roditelji zadovoljni nastavom na daljinu (FOTO)

Fejsbuk grupa „Nastavnička mreža“ koju je pokrenula Željana Lučić Radojičić iz Mionice, objavila rezultate prve ankete o tome šta roditelji i đaci misle o nastavi na daljinu

Anonimna elektronska anketa, koju je sprovela Fejbuk grupa, „Nastavnička mreža“ koju čini više od 23 hiljade učitelja i nastavnika, obuhvatila je 2.632 roditelja iz 5 država, 52,2% roditelja učenika mlađih razreda, 39,9% roditelja učenika starijih razreda, 7% roditelja učenika srednjih škola i manje od 1% roditelja predškolaca.

Na pitanje da li njihovo dete pohađa nastavu na daljinu, 99,1% roditelja se izjasnilo pozitivno, što jasno ukazuje, da manje od 1% učenika nije uključeno u nastavu na daljinu, a da je 73,8 posto učenika, na osnovu odgovora njihovih roditelja u anketi, pozitivno nastrojeno prema nastavi na daljinu, dok njih 26%, ili se nisu snašli ili nisu oduševljni ovim vidom nastave.

Na osnovu sedam postavljenih pitanja u anketi, rezultati ukazuju da oko 70 % nastavnika koristi nastavu na daljinu kombinujući virtelnu učionicu, nastavnu na daljinu, društevene mreže, dok je samo 8,7 % usmereno isključivo na TV nastavu. Zabrinjavajući je podatak da skoro 20 posto nastavnika koristi samo Viber i Fejsbuk, jer te platfomre nisu namenjene za nastavu na daljinu, već isključivo za komunikaciju.

– Na najvažnije pitanje u anketi, vezano za zadovoljstvo roditelja organizacijom nastave na daljinu, polovina anketiranih je odgovorila da je sve odlično, a druga polovina da je dobro – što je velika satisfakcija za naš trud i napor – ističe Željana Lučić Radojičić, koja je pokrenula Fejsbuk grupu nastavnička mreža, uz napomenu da 55,90% roditelja je oduševljeno sadržajima koje dobijaju njihova deca od nastavnika, 41,30% rad nastavnika ocenjuje kao dobar, dok 2,80 procenata ispitanih roditelja misli da su sadržaji, materijali za učenje, neprimereni.

– Cifra od oko tri posto nezadovoljnih, dovoljna je poruka nastavnicima da porade na kvalitativnoj selekciji obrazovnih materijala i nasatvnih sadržaja, i da šalju deci one sadržaje i materijale koji su adekvatni za učenje u kućnim uslovima – dodaje Željana Lučić Radojičić, uz napomenu da je ova anketa realizovana isključivo elektronskim putem i popunjavali su je uglavnom roditelji koji redovno koriste internet.

Ujedinjeni u svojoj grupi, učitelji i nastavnici poručuju da su dobijeni podaci alarm državi, jer podatak da oko 10% njih ima problem nabavke i obezbeđivanja alata bez kojeg nema nastave na daljinu, onda je to pokazatelj da veliki broj dece ostaje van obrazovanja.
Prvih sedam dana realizacije nastave na daljinu, čak 46 posto roditelja se izjasnilo da njihova deca nemaju probleme u pohađanju nastave na daljinu, a manje od jedan procenat njih kaže da im je sve problem, za 31,7% roditelja, problem predstavlja vreme koje učenici moraju da posvete nastavi na daljinu, dok za 10,3 njih najveći problem predstavlja nedostatak alata, poput telefona, računara i interneta, a 7,4% kaže da im je najveći problem nesnalaženje dece u onlajn okruženju.


RODITELjI ZADOVOLjNI NASTAVNIM SADRŽAJIMA

Po pitanju zadovoljstva roditelja količinom nastavnih sadržaja koji dobijaju njihova deca, zanimljivI podaci ukazuju da je 34,4% roditelja ocenilo ka odlično, 56,6% kao dobro, dol 9% njih ocenjuje kao neprimereno.

NASTAVNICI SA VIŠE KOMPJUTERA

Nastavnici u grupi, uglavnom su i roditelji, pa i njihova deca moraju korostiti kompjuter kao sredstvo za rad, a da bi bili efikasni u slanju materijalala svojim učenicima, neophodno je da poseduju svoj računar kako binsprovodili radnu obavezu za vreme vanrednog stanja.
Категорије
Uncategorized

MANIFEST LJUBAVI PREMA PROFESIJI

Na Fejsbuku razmenjuju iskustva o onlajn nastavi

Učiteljica Željana Lukić Radojičić iz Mionice okupila kolege iz regiona

KADA je u Srbiji uvedeno vanredno stanje, učiteljica Željana Lukić Radojičić iz Mionice napravila je fejsbuk-grupu – „nastavnička mreža“. Nije mogla ni da nasluti da će grupa toliko brzo porasti. Nastavnici iz celog regiona, mnogi nespremni da se snađu u novonastaloj situaciji, kada postaju virtuelni pedagozi, povezali su se vrtoglavom brzinom.

Za manje od 24 sata, grupa je imala oko 15.000 članova i nastavila da raste iz sata u sat. Pored kolega iz Srbije, priključivali su se i prosvetari iz Hrvatske, BiH, Crne Gore…. Trenutno mreža broji 23.000 članova.

– Ovo je tipično volonterska grupa, nema veze sa Ministarstvom prosvete, i zaista nisam ni pretpostavila da će grupa toliko brzo porasti. Nastavnici iz celog regiona, povezali su se vrlo brzo i to je sjajan manifest ljubavi prema profesiji – kaže, za „Novosti“, Željana Lukić Radojičić. – Razmenjujemo iskustva, učimo jedni druge novim stvarima na koje nismo navikli, trudimo se da ceo naš posao pojednostavimo što više. Sve da bi i đacima bilo lakše. Svakodnevno delimo pristigle materijale, a čujemo se i sa kolegama iz regiona.

Možda i zato, učenici ne beže sa „nastavničke mreže“. Učiteljica Željana kaže da joj se najviše dopada energija i podrška kolega, koji su, kako tvrdi, jedinstveni da podrže jedni druge, ali i đake i njihove roditelje. Kaže da su se u ovoj zajednici sakupili najbolji nastavnici u regionu, najbolji ljudi i najbolji stručnjaci.

– Silna energija, motivacija i želja da se pomogne armiji onih koji su se našli nesnađeni u moru nadolazećih informacija o nastavi na daljinu, i dalje fascinantna činjenica. Zanimljivo je da su najsposobniji, oni koji bi se i inače odlično snašli u ovoj situaciji, ujedno i najmotivisaniji da pomognu drugima – dopunjuje reči svoje koleginice Ivana Bošnjak iz Zrenjanina, koja je član ove grupe.

KOMBINUJU „ČASOVE“

REZULTATI anketa su pokazali da je 99 odsto dece obuhvaćeno nastavom na daljinu, a da njih 62 odsto koristi kombinaciju više načina nastave na daljinu – TV, „Vajber“, virtuelnu učionicu… Deca uglavnom, po mišljenju roditelja, vole ovaj vid nastave, veliki procenat se izjasnio da uživaju, dok su se jedino žalili na neprimerenost količine materijala koji im nastavnici šalju.

 

Вечерње новости

Категорије
Uncategorized

Šta misle roditelji o nastavi na daljinu?

U anonimnoj elektronskoj anketi učestvovalo je 2 632 roditelja iz 5 država, i to  52,2% roditelja učenika mlađih razreda, 39,9% roditelja učenika starijih razreda, 7% roditelja učenika srednjih škola, a ostalo su bili roditelji predškolaca.

An 4

1.Na pitanje, da li njihovo dete pohađa nastavu na daljinu, njih 99,1% se izjasnilo pozitivno. To bi značilo, da manje od 1% učenika nije uključeno u nastavu na daljinu.

An 5
2.Kroz pitanje, koji oblik nastave na daljinu koristi učitelj/nastavnik njihovog deteta, saznali smo da:

  • 1% njih koristi samo komunikaciju putem FB
  • 8,7 % koristi samo TV nastavu na daljinu,
  • 12,7 % nastavnika koristi virtuelnu učinonicu na nekoj od brojnih platformi, 
  • 19 % njih koristi isključivo komunkaciju putem Vibera,
  • 57, 6 % nastavnika/učitelja koristi miks više različitih oblika nastave na daljinu.

An 6

Na osnovu ovih rezultata, jasno se vidi da oko 70 % nastavnika koristi nastavu na daljinu kombinujući virtelnu učionicu, nastavnu na daljinu, društevene mreže, dok je samo 8,7 % usmereno isključivo na TV nastavu. Zabrinjavajući je podatak da blizu 20 % nastavnika koristi samo Viber i FB, a znamo da te platfomre nisu namenjene za nastavu na daljinu, već isključivo za komunikaciju. Naravno, na ovu odluku, uveliko je uticala izjava ministra prosvete Republike Srbije, na početku vanrednog stanja u Srbiji, kada je upravo ovo dao kao preporuku nastavnicima Srbije.


3.Na naše pitanje, kako roditelji ocenjuju TV nastavu njihove zemlje, ukoliko takva postoji, roditelji su u najvećoj meri zadovoljni ovim vidom nastave na daljinu. Najvišim ocenama, ocenili su kvalitet nastavnika koji realizuju TV nastavu, a nešto su manje zadovoljni vremenom i sadržajem ove TV nastave, što šalje jasnu poruku da su TV nastavni sadržaji manje prilagođeni potrebi učenika (ne prate nastavni program) i da je vreme trajanja ovih emisija, ili prekratko ili predugo. 

An 7

4.Sledeće pitanje se odnosilo, kako njihovo dete reaguje na ovaj oblik nastave, te smo dobili zanimljive odgovore, možda pomalo i neočekivane:

  • 9,5% nije se snašlo u nastavi na daljinu
  • 10% oduševljeno je nastavom na daljinu
  • 16, 2% izebegava ovaj vid nastave, ali su svesni da nemaju drugo rešenje
  • 63,8% voli ovaj vid nastave

An 2Iz ovih rezultata vidljivo je da čak 73,8% vrlo pozitivno nastrojeno prema nastavi na daljinu, dok njih 26%, ili se nije snašlo ili nije oduševljno ovim vidom nastave.

Zanimljivo bi bilo saznati na koji način mi ovim učenicima možemo pomoći. Da li je to kroz pormenu pristupa oraganizaciji ovog vida nastave, ili njima samo treba malo više vremena da se na sve ovo naviknu, što pretpostavljamo da je najbliže istini. Naravno, ova brojka od 26% mora da bude i alarm svima nama da dopremo do ovih učenika i da pronađemo rešenja u narednom periodu


5.Ovo je najvažnije pitanje nama nastavnicima, a odnosi se na zadovoljstvo roditelja organizacijom nastave, količinom i sadržajem koje dobijaju njihova deca.

Po pitanju zadovoljstva organizacijom nastave na daljinu, saznali smo da je njih:

  • 50% reklo da je odlično
  • 50% reklo da je dobro
  • 0%  reklo da je neprimereno

An 3
Roditelji su uglavnom pokazali da su u većoj meri zadovoljni samom organizacijom, nastave, a polovina njih to ocenjuje ocenom „odlično“. Nijedan roditelj se nije izjasnio da je organizacija nastave neprimerana, što ohrabruje.

Po pitanju zadovoljsta roditelja nastavnim sadržajima koje dobijaju njihova deca od nastavnika, saznali smo da ocenjuju ovako:

  • 55,90 % ocenjuje odlično 
  • 41,30% ocenjuje dobro
  • 2,80 ocenjuje neprimereno


Ovde vidimo da imamo blizu 3% roditelja, koji smatraju da nastavnici u ovom vidu nastave koriste neprimerene sadržaje (materijale za učenje), a njih 41, 3% smatra da su nastavnici dobri, dok 55,9% smatra da su odabrani nastavni sadržaji i materijali za učenje odlični. Ovo je poruka nastavnicima da porade na kvalitativnoj selekciji obrazovnih materijala i nasatvnih sadržaja, i da šalju deci one sadržaje i materijale koji su adekvatni za učenje u kućnim uslovima.

Po pitanju zadovoljstva roditelja količinom nastavnih sadržaja koji dobijaju njihova deca, dobili smo zanimljive podatke, jer smo saznali da ocenjuju ovako:

  • 34,4% odlično
  • 56,6% dobro
  • 9 % neprimereno

Ovde sazanjemo da je ipak veći deo onih koji ne ocenjuju visokom ocenom primerenost količine nastavnih sadržaja koju su, prvih 7 dana realizacije nastave na daljinu, dobijala njihova deca.

6.Pitali smo roditelje i šta im predstavlja najveći problem i ponudili sledeće opcije:

  • resursi (računar, telefon, internet)
  • vreme
  • nesnalaženje u onlajn okruženju 
  • sve nam je problem
  • nemam probelme

An 1

Čak 46% njih se izjasnilo, da njihova deca nemaju probleme u pohađanju nastave na daljinu, a manje od 1% njih kaže da im je sve problem.

Čak za 31,7% roditelja, problem predstavlja vreme koje učenici moraju da posvete nastavi na daljinu, dok za 10,3 njih najveći problem predstavlja nedostatak alata, poput telefona, računara i interneta, a 7,4% kaže da im je najveći problem nesnalaženje dece uo onlajn okruženju.

Smatramo da su ovi procenti mnogo veći, jer je ova anketa realizovana isključivo elektronskim putem i popunjavali su je uglavnom roditelji koji redovno koriste internet. Smatramo da je ovo alarm i državi, jer ako je i tačno da oko 10% njih ima problem nabavke i obezbeđivanja alata bez kojeg nema nastave na daljinu, onda znamo da nam veliki broj dece ostaje izvan obuhvata obrazovnjem, ako imamo u vidu da to predstavlja pravo svakog deteta.

Sličan problem imaju i prosvetni radnici i to ćemo pokušati preciznije osvetliti kroz neko sledeće istraživanje. Trenutno raspolažemo informacijama, a na osnovu desetine intervjua, koje su administratori Nastavničke mreže obavili u prethodnih 7 dana, da je veliki problem dostupnosti interneta i primoranost na korišćenje ličnih računara. Ukoliko imamo u vidu i činjenicu da su nastavnici i roditelji, jasno je koliko su ovi ljudi u nezavidnom položaju, jer su prinuđeni da pribave sredstva za rad, prvo svojoj ličnoj deci, a onda i sebi samima, kako bi mogli da sprovede svoju radnu obavezu u vanrednim uslovima.

7.Na pitanja, šta bi roditelji poručili nastavnicima, a šta resornim ministarstvima, dobijeni su najrazličitiji odgovori, na osnovu kojih zaključujemo da su roditelji naklonjeniji nastvanicima, nego resornim ministarstvima. Tako su roditelji poručili ministarstvima da pokušaju da pomognu nastavnicima omogućavanjem lakše realizacijie nastave na daljinu, pre svega kroz pribavljanje kupovine ili donacija materijla za rad, poput: tableta, telefona, ali i besplatnog interneta, što trenutno predstavlja ogroman problem. 

Veći procenat roditelja je naglasio potrebu rasterećenja učenika imajući u vidu postojeću situaciju. Neki roditelji su dali predlog da se uvede nekakav centar za pomoć u učenju u kućnim uslovima, kako bi se prevazišlao početno nesnalaženje u novim uslovima na koje, ni učenici, ni nastavnici, pa ni roditelji nisu pripremljeni.

90559153_585447232054605_4804994894328233984_nNastavnici su od roditeljske zajednice dobili ogromnu podršku, i to je ono što je nama kao nastavničkoj mreži sada važno. Neki su poručili da imaju više razumevanja i strpljenja, da ne daju puno zadatka, da sporije prelaze lekcije, da tolerišu kašnjenje zadataka, jer imje spor internet isl.  Na osnovu svih 2 362 odgovora, najviše njih je sadržalo reči podrške u smislu:

  • da istraju,
  • da budu zdravi,
  • da budu hrabri,
  • da ne posustanu,
  • da se čuvaju,
  • da ostanu dobri kakvi su bili uživo,
  • da osvetlaju obraz profesije…

Sada, kada znamo, da imamo bezrezervnu podršku roditeljske zajednice, i kada smo putem ove ankete saznali šta treba da popravimo, neće biti teško da se svi fokusiramo na ukazane probleme i da u narednom periodu popravimo ono što je do nas.

S druge strane, poručujemo i našim resornim ministarstvima da analiziraju rezulate ove ankete, a mogu da sprovedu i svoja istraživanja na ovu temu, i da se potrude da nastavničkoj populaciji pomognu da se lakše kreće kroz nepoznat teren, kakva je nastava na daljinu, koja još uvek nije u nekim zemljama regulisana ni zakonskim, a u nekoliko zemalja, ni podzakonskim aktima.

CELA ANKETA

 

Istraživanje obavljeno preko FB grupe „Nastavnička mreža tokom pandemije“

Analizu istraživanja obavila: Željana Radojičić Lukić, pokretač Nastavničke mreže

Saradnici:

Категорије
Uncategorized

Nema frke uz unuke

89739895_3124538140912382_9046606305531265024_nDečji kulturni centar Beograd (DKCB) raspisao je umetnički konkurs za decu i mlade „Nema frke uz unuke„, posvećen bakama i dekama.

Категорије
Uncategorized

DA LI PANDEMIJA OTKRIVA SVE BOLNE TAČKE SRPSKOG OBRAZOVANJA?

Evo, i sada u ovoj situaciji u koju smo zapali, dolazi do izražaja velika potreba za autonomijom škola, od različitih potreba za prekidom nastave, preko potreba za boljom organizacijom ustanova uopšte, pa do potrebe za nastavom na daljinu.

mobile-learning_orig

Категорије
Uncategorized

POTRAGA ZA NAJUSPEŠNIJIM DIREKTORIMA ŠKOLA


POZNAJETE LI USPEŠNOG DIREKTORA ŠKOLE U REGIONU BIVŠE JUGOSLAVIJE⤵️⤵️⤵️

Direktor obrazovne ustanove je najvažniji i najuticajniji pojedinac u bilo kojoj školi/vrtiću. On/ona je prva odgovorna ličnost za sve aktivnosti koje se dešavaju unutar ustanove, bilo da su pozitivne, bilo da su neagtivne. On/ona sa svojim najbližim saradnicima stvara klimu u ustanovi, utiče na nivo profesionalizma i morala nastavnika, ali i na nivo brige za ono što učenici mogu postati.
Direktor je spona između lokalne zajednice i obrazovne ustanove, a način na koji on/ona to radi, uveliko određuje stavove roditelja i učenika o toj školi. Ako je škola kreativno, inovativno i autentično mesto orijentisano na učenika i u istoj meri uvažava i vrednuje zalaganje svakog zaposlenog, većina će u direktoru vidjeti ključ uspjeha škole.

1Na prostoru većine država bivše Jugoslavije direktori se postavljaju na osnovu političke podobnosti i to je ono što čini i tužnim i revoltiranim većinu učiteljske/nastavničke populacije, a naročito one entuzijaste koji obrazovni sistem nose na svojim plećima. Međutim, uprkos tome, među direktorima regiona, postoje i kavlitetni pojedinci koji možda jesu stigli do funkcije i na osnovu političke korektnosti, između ostalog, ali poseduju izražene liderske i menadžerske sposobnosti, savesno obavljaju funkciju i trude se da unapriede obrazovni proces najbolje što mogu. Takvi umnogome pomažu zaposlenima i učenicima u svojim ustanovama i uspevaju da im obezbede najbolje uslove za rad i učenje i zato predstavljaju „žito u kukolju površnosti“.

Obrazovni lideri su važni, kako u redovima nastavnika, tako i u redovima direktora. Isto kao što su, u velikim i uspešnim firmama potrebni dobri menadžeri i lideri, tako su i obrazovnim ustanovama potrebni kvalitetni direktori. Koliko god se nama činilo drugačije, svetska naučna istraživanja govore da su direktori najodgovorniji za učenička postignuća, bilo da su negativna ili pozitivna. I ne samo to. Istraživanja ukazuju i na to da su oni najzaslužniji za privlačenje i zadržavanje kvalitetnih nastavnika. Možda se to samo delimično odnosi i na naš region, opterećen različitim, najčešće pogubnim politikama zapošljavanja, ali upravo zbog toga Best Teacher-Ex Yugoslavia želi da utiče na motivaciju tih kvalitenih i drugačijih direktora.

Namera nam je da putem ove potrage pronađemo i afirmišemo te posebne direktore, i to:
one koji imaju opipljive, i poštovanja vredne, rezultate
one koji ustanove kojima rukovode doživljavaju kao svoju porodicu
one koji o svim zaposlenima i svim učenicima brinu na isti način, ne favorizujući i ne diskriminišući bilo koga
one koji su sposobni da stvaraju viziju uspeha učenika
one koji su kadri da svakodnevno unapređuju kvalitet nastave
one kojima nije strano da izgrađuju liderske kapacitete svojih zaposlenih
one koji su, pre svega, dobri ljudi, pa tek onda i dobri lideri i menadžeri.

Poznajete li takve? Podelite ovaj upitnik sa njima!

Da li se možda upravo Vi prepoznajete u ovim karakteristikama? Pokušajte.

Popunite upitnik na ovom LINKU!
Категорије
Uncategorized

Odakle stiže čaj, a odakle mleko?

Mi odrasli znamo da nas navike, koje steknemo u detinjstvu, prate ceo život. Svesni smo i činjenice da su deca iz grada hendikepirana jer ne rastu u prirodi i nemaju sa njom skoro nikakav kontakt. Ljudima koji žive u selu, teško je shvatiti da u gradovima odrastaju deca za koje mleko dolazi iz tetrapaka, jaja iz frižidera, čaj iz apoteke, a hleb iz prodavnice.

Категорије
Uncategorized

ASOCIIJACIJA UČITELjSKE PROFESIJE ODLAZI U ISTORIJU

Danas je tačno 30 godina otkako sam prvi put kročila u učionicu u ulozi učitelja. Uplašena i nesigurna stežuući dnevnik ispod miške, kao da sam sakupljala hrabrost za male ljude koji su me gledali širom otvorenih očiju iz kojih je isijavala radoznalost i strepnja.

Категорије
Uncategorized

Moć ljubavi i brige i polazak u prvi razred

47390803_2008005435980367_7550379221617475584_n.jpg