INDIJA – OPOROST, NEISPRIČIVOST, SLOBODA

Jasmina, Željana i Sandra, tim koji je predstavljao Balkan na Forumu obrazovanja „Global Teacher Award“ u Delhiju, septembar 2019.

Radoznalost prijatelja i poznanika natera me da nakon, evo skoro dve godine, dočaram utiske o Indiji i na ovaj način. A može još nekom da zatreba, jer sam i ja celo leto 2019, pre putovanja, pretraživala internet i čitala sve napisano o ovoj nama dalekoj i privlačnoj zemlji.

Iskreno, malo sam i dosadila okolini sa svojim nesipričivim pričama iz Indije, pa ću sada da malo i pišem i da vas još dodatno smaram. Šalim se. Samo želim, da sa svima vama, koji za sada samo maštate ili možda i ozbiljno planirate posetu ovoj dalekoj zemlji, podelim utiske i fotografije sa mog putovanja. Tu će biti i iskustava i fotografija s ulica Delhija, ali i iz komunikacije sa ljudima koji čine tu Inidiju takvom kakva jeste. Neodoljiva, neopisiva, pomalo surova, ali svakako drugačija od svega što poznajemo.

Želim da podelim i, sa nastavnicima regiona, svoje utiske iz indijskih škola. Istina, nešto više iz privatnih, jer je Indija mnogo uložila u razvoj privatnog školstva i ono se umnogome razlikuje od privatnog, u smislu ovog, koje mi poznajemo. Naime, Indija ima nekoliko lanaca privatnih-javnih škola, a jedan lanac broji i do 2000 škola. Šta se tačno podrazumeva pod tim privatna – javna, nisu nam otkrili, ali su to stalno isticali. Nismo saznali cenu školarine, recimo, iako smo to pitali u svakoj školi i po nekoliko puta. Isticali su samo da to nije privatna škola, već privatno – javna, a šta to podrazumeva, ostade nepoznanica.

U učionici jedne privatne škole u Delhju sa učenicima mlađih razreda

Mi smo prilikom našeg boravka u Delhiju posetili tri škole iz jednog lanca škola i jednu državnu školu. Državne škole su oskudne i to se vidi i na osnovu izgleda učenika, prepoznju se deca te neke najniže kaste. Mada, kažu da je u Inidji ogroman broj dece koja žive na ulici u kartonskim naseljima koja su svuda okolo, i taj ogroman broj dece, najčešće, nije ni uključen u redovan školski sistem. I privatne i državne škole imaju enormno veliki broj učenika. Učionice su im pretrpane. Neshvatljivo veliki broj učenika u odnosu na naše škole, iako su i naša odeljenja dosta velika, za razliku od evropskih zemalja. indijske male škole broje od 1000 do 2000 učenika, a najviše je onih do 4000, ali ih ima i preko 6000, pa i do 7000 učenika. Jedna školska ustanova u Indiji, najčešće, obuhvata celo douniverzitesko obrazovanje. Sve je pod jednim krovom, predškolsko, osnovnoškolsko, srednjoškolsko. Praktično, svakako, zar ne?.

U dvorištu sa đacima jedne državne škole u Delhiju

Otići u Indiju, a ne posetiti njhove privatne škole, bio bi veliki propust. Za naš standard izgledaju kao svemirski brodovi. Imaju visok nivo obezbeđenja, a kako i ne bi, u njima boravi i do 7000 dece. U školama najčećše rade žene, odevene su u njihovu narodnu nošnju, sari, i to je u Indiji standard oblačenja. Primetili smo da sve škole imaju đačke uniforme i razlikuju se od odeljenja do odeljenja,. Praznik boja.

Protokol prijema gostiju u privatno-javnim školama je nešto što smo prvi put doživele, skroz drugačiji nego bilo gde u svetu, a posebno drugačije nego u ovom delu sveta. Iskreno govoreći, bojim se da mi ovde i nemamo neki poseban protokol. Kod nas sve, pa i to, radi stihijski, dok to Indijci sve isplaniraju i imaju precizan protokol oji poštuju, znaju tačno šta se prezentuje, gde se prolazi tokom tih dva sata, koliko je potrebno za obilazak ogromih indijskih škola. Gosta tretiraju kao „visoko uglednu zvanicu“ i to je vidljivo na svakom koraku. Od ulaza u školu, gde je sve u znaku zemlje odakle su gosti, pa do natpisa na panoima sa imenima gostiju. Obilazak tako velikih škola, sa preko od 4000 učenika, je zatevan, ali kod njih je to sve isplanirano i podeljeno na desetine zaposlenih. Ne dočekuje te samo direktor, kao u našim školama, nego ceo tim, od preko dvadesetak ljudi. Svaki, od stotine nastavnika, znaju ko im gostuje u školi, odakle su gosti, koje su odlike zemlje iz koje dolaze i slične pojedinosti. I svi su nasmejani, ali iskreno nasmejani. Nema nameštnih „američkih“ osmeha, imaju samo osmesi radosti i zadovoljstva.

Pano sa dobrodošlicom u jednoj od škola

U obrazovanju stavljaju akcenat na moralne vrednosti i sve je podređeno tome. Naravno, u fokusu im je iskustveno učenje i to se na svakom ćošku primećuje. Indija je dosta uložila u privatno javno obrazovanje, napravila inovativne programe koji se stalno menjaju, jer su oni odavno shvatili da stagnacija i na godinu dana znači gubitak koraka sa naprednim svetom. A oni žele da imaju obrazovane mlade koji će moći upisivati najprestižnije svetske univerzitete, završavati ih i vraćati se u Indiju. To su nam davali do znanja u svakom razgovoru. Najpopularnije zanimnaje je inženjersko i lekarsko. Oni su odlučni da budu rame uz rame sa najboljima, i uopšte nema sumnje da će u tome i uspeti. Mogli bismo svašta od njih da naučimo, ali lakše nam je da mislimo da smo superiorni 🙂

Odeljenja su im brojna, ali disciplina je velika

Privatne škole u tom jednom lancu su im podeljene na tri vrste, tako da se u jednima školuju umetnici, u drugima prirodnjaci, a u trećima društvenjaci. I to je ono što jeste odlika njihovih privatno-javnih škola, jer se od najranijeg perioda deca usmeravaju. Posetili smo sve tri vrste škola, i to je baš bio izazov. Videti školu sa deset kabineta likovne kulture, isto toliko muzičkih, ostavio nas je bez teksta. U školi gde se školuju inženjeri, sve je vrcalo od tehnologije, a vidljivo je bilo da se ovde usvajaju funkcionalna znanja. Velika je razlika između privatnog i državnog školstva.

Poseta učionici u jednoj državnoj školi u Delhiju

Državno školstvo grca, kao i naše, dobro malo više. Međutim, njihove državne škole pohađaju deca iz njihove najniže kaste. Možda i ne baš skroz najniže, jer su nam učitelji državnih škola rekli da deca čije porodice žive na ulicama, a takvih je ogroman broj, i nisu obuhvaćeni osnovnim obrazovanjem. Učitelji u državnim školama odeveni su različito, neki su u tradicionalnom sariju, neki obučeni klasično, ugavnom nema nekog kodeksa odevanja. Tek smo tada sagledali moć kodeksa oblačenja, uniforme, jer je na nas kodeks odevanja nastavnika u privatnim školama, baš ostavio snažan utisak. Mislimo da to i nije toliko zbog uniformisanosti, već zbog praznika boja njihovih „sarija“. Zamsilite ispred sebe špalir, slobodno možemo reći pistu, na kojoj stoji trideset nastavnica u trideset različitih kombinacija boja sarija. Uglavnom im žene rade u školama, kao i svuda.

Čas joge, obavezan nastavni predmet

Kaste u Indiji su unutar sebe zatvorene i zasnovane na porodičnom nasleđu i strogoj hijerarhiji moći i uticaja. Rekoše nam da je sadašnji predsednik Indije, neko ko je iz te najniže kaste. Slučajno ili namerno, jedan je od rekih, pravi izuzetak, koji je dospeo na taj položaj. Svi sumnjaju da se to desilo slučajno, jer kažu da je to prosto nemoguće, pre će biti da je to „pogurano“ namerno, jednom i ko zna kada. Retkost, baš retkost, kažu čak i nemoguće je, da neko iz najniže kaste završi fakultet ili dobije neku važnu poziciju u društvu. To se jednostavno ne dešava, najniža kasta teško živi, jako teško. Neretko su sluge u kućama viših kasti, neobrazovani i ne govore engelski jezik koji je u Indiji službeni. Po našim parametrima ništa bolje ne živi ni ova druga odozdo kasta, ali kako se oni bave uslužnim zanimanjima poput taksista, kuvara, konobara, prodavaca, kasirki, tako se svrstavaju u taj neki za nijasnu viši sloj društva jer ostvaruju, kakav takav prihod. Da bih vam to dočarala bolje, treba da znate da oni smatraju uspešnim ljudima one koji se bave zanimanjaima poput taksisiste, kuvara i konobara, jer su ti ljudi situirani, nisu na ulici, nisu socijalni slučajevi, imaju za stan i hranu, a to je u Indiji uspeh. To je ta druga kasta odozdo.

Neka omanja pijaca na izletištu

Beda je ogromna, svuda vidljiva, ali kako Indija ima oko 119 milijardi stanovnika, barem je imala te 2019, to znači da i onih bogatih ima mnogo. Mada nam u našoj ambasadi rekoše da država nema tačan broj stanovnika, da su sve zvanične statistike zastarele, jer se brojevi mnogo brzo menjaju. Prirast stanovništva je ogroman. Kažu da je san svakog malog Indija da se dokopa Delhija, tako da ovaj grad sada broji preko 20 miliona stanovnika. Podeljen je na sektore i postoji veliki broj ljudi koji nikada nije boravio u nekom drugom sektoru. Pošto smo bili gosti srpske ambasade i pošto su baš o nama brinuli da nam se slučajno nešto neprijatno ne desi, iz sektora u sektor vozio nas je vozač naše ambasade Indijac je, rođen i živi u Delhiju, ali smo se sat vremen avrteli u krug da pronađemo ulaz u jedan od sektora. Ne znam šta bi se desilo da smo to pokušali samostalno da uradimo. To vam nikako i ne preporučujem, nipošto ne idite sami po Delhiju. Iznajmite hotelski auto, povoljan je. Iznajmite auto i vozača na sat ili na dan i onda možete biti sigurni da ćete naći ono što tražite, da se nećete izgubiti, ali i da nežete doživeti neku neprijatnost, jer ih belci baš „inspirišu“.

Poseta državnoj školi sa kojom Ambasada RS u Indiji sarađuje na projektu širenja svesti o upotrebi toaleta u Indiji

Mi smo se susretali samo sa prijatnim ljudima, bili smo gosti međunarodne konferencije i srpske ambasade. Imali smo predusretljive domaćine i nije bilo razloga da brinemo. Međutim, uvek je važan oprez, jer svaka zemlja ima i drugu stranu medalje.

Rikša, osnovno prevozno sredstvo

Saobraćaj je ono što vas šokira kako izađete sa aerodroma. Stigli smo u inidji negde oko tri sata ujutro i na putu do hotela ostali smo frapirani. Čak i u to doba Delhi ne spava, gužvaje ogromna, ali ne gužva kakvu mi poznajemo. Gužva u haosuindijskog saobraćaja. Žmigavac iko i ne koristi, to nikome ne treba, prvenstvo ima spretniji i brži. Malo se sporije vozi, ali se ne zna ko pije, a ko plaća. Semafori isto ne postoje, a i gde postoje, niko ih i ne gleda. Pešaci, ko pešaci, prelaze svuda, probijaju se između automobila i niko im ne staje i ne daje prvenstvo prolaza. Krava, sveta životinja, ona je jedina povlašćen u tom saobraćajnom haosu i nijednoj ne fali dlaka sa glave, osim što im fale kilogrami, odnosno redovna hrana. Imali smo utisak da te jadne zalutale životinje gladuju, i tako gladne umiru na ulicama. Travke nema u Deliju, a krave su svuda. One na ulicama Delhija su u jako očajnom stanju, dok su one koje žive malo izvan grada u boljem, jer tamo ima zelenila, te imaju šta da jedu. Čudno, vrlo čudno, neobjašnjivo svakako, ali turisti i ne mogu da sasvim razumeju drugu kulturu, naročito ne takvu kao što je indijska.

Krave na ulicama dvadesetmilionskog Delhija

Skoro godinu dana od posete toj neobičnoj i dalekoj kulturi, a i dalje želim da ova nesipričiva priča dobije i svoj nastavak, da ponovo doživim sav taj kontrast, svu tu srdačnost, sav taj nesklad, oporost i lepotu. Čudno, je l’ da? Znate ono, kada nekog volite, pa mu uočite mane, a onda ih prihvatite i zavolite. To je Indija, ne možete da je ne volite. Odmah po dolasku u hotel, u cik zore, nastaje pakao koji mi pravi alergija. Naime, sve sam očekivala, ali taj nivo vlage, u hotelu od 5 zvezdica, nisam. Dobro, promenićemo sobu, tražićemo nešto na višim spartovima, podržavaju me „moje dve“. Ljubazni menadžemnt brzo reaguje, dobijamo sobu na višem spratu, ali opet sa vlagom. Ne, nije to obična vlaga kakvu mi poznajmeo, to je neka ubitačna koja ne dozvoljava da dišeš. Tu ispred naših nogu, osoblje hotela čisti sobu iznova i iznova, ali miris vlage ostaje. U pet ujutro, ipak nekkao shvatismo da je to Indija. Napolju je ogromna temperatura u to doba godine, prozori se nikada ne otvaraju, radi centralna klima bez prestanka, pa taj opori miris vlage samo cirkuliše od sparta do sprata, iz dana u dan, iz godine u godinu. Ok, imam lek protiv alergije. Sanirano, može da se spava, sada će već 8 sati od poletanja iz Beograda.

Rekoše nam, pri prijemu na recepciji, da na našu odgovornost možemo izaći u grad pre 18 sati. Delovalo je suludo, šta da radiš u Indiji, u sobi do 18 sati. Ceo dan u hotelu? Ništa, iznajmićemo auto, odlučismo, na par sati. Obići ćemo grad od 20 miliona stanovnika. Pri prvom izlasku iz auta, potpuno smo shvatili zašto se pre 18 časova izlazi na svoju odgovornost. Izdržali smo par minuta, napravili selfi, utrčali u auto, i tako, od atrakcije do atrakcije. Selfi, po selfi i trči u klimatizovan auto, dok ti mozak nije pretvoren u uzavrelu kašu. Strašno, ali takav je Delhi u septembru. Vreo. Ma šta vreo, prevreo, proključao, nepristupačan, ali neodoljiv.

Ispred Parlamenta Indije, oko 16 popodne na 40 i kusur stepeni

Pri susretu sa ljudima na ulici, shvatismo da smo mi Evropljani, kako god to za nas odavde čudno zvučalo, da smo u nivou zvezda i da je naše da se smeškamo, dajemo autograme i dozvolimo im da naprave sa nama selfi. I to sa svakim pojedinačno. Smeškale smo se, par minuta, pa „štrafta“ u klimatizovan auto, udahneš duboko, pa izađeš ponovo, a oni strpljivo čekaju i smeju se najlepšim i naiskrenijim osmesima koje smo ikada videli. Shvatismo šta znači imati gen sreće i da sreća nije u materijalnom.

Po povratku u hotel, ali i ulasku u bilo koji drugi restoran, zapahnjivao nas je neprijatan i jako agresivan miris. Bio je to miris karija,ali izmiksan sa nekim drugim začinima na koje naše čulo mirisa nije naviklo i začinjen, ali dobro začinjen i mirisom vlage. Gde god da smo krenuli, taj neopisov čudni miris nije nestajao, svuda je prisutan. Uvukao nam se u nozdrve, u kosu, u odeću. U sećanje. Doneli smo ga do Srbije. I sada ga mogu prizvati. „I šta je sada tu lepo“, pitaše me ljudi, „zašto da ideš ponovo, da se mučiš sa alergijojm, da se onesvestiš na toj vreloj sparini, da udišeš taj agresivni miris koji guši?“ Da li si ti, ženo, normalna, pitam i ja sebe? Neverovatno je, neopisivo i neobjašnjivo, i zato želim da upijem pnovo taj „šmek“ Indije, te daleke kulture, drugačije od svega ostalog što poznajem.

Gospođa Alka, direktorica jedne privatne škole u Delhiju koja je dolazila u naš hotel par puta, sve dok nsimo, kako smo znali i umeli, na silu, ugurali termin za posetu i njenoj školi. To se zove menadžer.

Priznajem. Ljudi su ti koji oboje boravak u bilo kojoj zemlji, a Indija ima toliko srdačnosti, toliko gostoprimstva u ljudima, da se stiče utisak da je svako od njih plaćen da se toliko trudi da ti bude na usluzi.

Gostovanje u jednoj od privatno-javnih škola „Blue Bells Model School“

Imali smo priliku da posetimo tipičnu indijsku porodicu, srednje kaste. Porodica je kao bilo koja naša prosečna radnička, i to bi bila njihova srednja kasta. Ipak, razlike u odnosu na našu pordičnu organizaciju i način života, su velike. Ta njihova srednja kasta ima svoju kuću, baš kao i naša, ali one imaju i sluge, I ne jednu služavku, nego i vozača i još dvoje do troje služavčadi. Nažalost, to proizilazi iz njihovog siromaštva najniže kaste. UInidji je mnogo siromašnih porodica koje žive na ulici, te im srednja kasta pruža hranu i smeštaj, a zauzvrat dobija vozača, kuvaricu, služavku, bebisiterku. Znači, cela jedna porodica iz najniže kaste, čini poslugu porodici iz srednje kaste koja ima svoju kuću i pripada tom nekom bogatijem sloju ljudi. Za nas su prosečni, ali u Indiji spadaju u bogatije ljude, baš zbog toga što imaju kuću u vlasništvu, auto, stalan posao, najčešće u javnom sektoru. To su sve privilegije srednje kaste koje naše radničke porodice i ne vrednuju. Imat svoju kuću, svoj auto i stalan posao je velika privilegija, ne samo u Indiji, ali u ovom delu sveta to se ne ceni i shvata kao privilegija, a trebalo bi.

Crtanje tačke na čelu kao znak dobrodošlice

Indija je tako opora, toliko je kontrastna, ona i jeste ustvari zemlja kontrasta. Ima te ljude koji je čine tako milom, toplom, ljubaznom, neodoljivom, lepom, poželjnom. Sa distance, kada realno promisliš, ne možeš, a da ne pomisliš da ta Indija ima neku kolektivnu magiju, koja te očara, stegne tako jako i ne pušta. Evo je, posle dve godine, i dalje u nozdrvama, a i u srcu. Nezaborav to je indija.

Svaki gost se daruje ovim đerdanom od kadifica i stavlja se crvena tačka na čelo

Po povratku sa putovanja u Indiju, otvorila sam kofere, kao i nakon svakog ptvanja. Međutim, ovo otvaranje kofera bilo je drugačije. Zapljusnula me Indija u svim njenim mirisima. Sve je mirisalo, dobro, više je smrdelo. Na tu čudnjikavu vlagu koja ne može da izađe iz nozdrva. Nije to vlaga, kakvu mi poznajemo, to je opora i teška vlaga. I onda se sama sebi začudim, uzeh ešarpu sa vrha kofera i zarih lice u nju, baš kao što sam ga uranjala i u Indiji. Samo tada sam se spašavala da ne udahnem sav taj neprijatan miris koji me gušio prvih dana. Posle sam se ipak pila antialergene i lakše funkcionisala, jer vlaga je ono što mi sužava bronhije i otežava disanje.

Zadržala sam tu neopranu pamučnu ešarpu koja me u Indiji štitila i od sunca koje peče kožu i od valgde koja zatvara bronhije. Poželela sam da sačuvam delić Indije uvučen u pamučne niti ešarpe, taj delić neopisive indijske oporosti koja razočarava i očarava, koja mi sada, kada smo zatvoreni, baš fali. Podseća me na slobodu! Na sreću. Na život.

Na Svetskom forumu obrazovanja, Delhi 2019
Na svečanoj dodeli Global Teacher Award, Delhi, 2019.
Predah, Svestki forum obrazovanja, New Delhi, 2019.
Debata, GTA, New Delhi, 2019.
Najbolji nastavnici sveta, New Delhi, 2019.
Sveta životinja, svuda ih ima, u samom dvadesetmilionskom Delhiju, svuda na autoputevima
Buda, čest simbol, kako u kućama, tako i na ulicama Delhija i cele Indije

KNJIGA KAO IZAZOV

Kako da deci učenje postane zanimljivo a odlazak u školu radost? Zašto je potrebno da deca uče mnogobrojne podatke i činjenice, dok se o vrlinama kao što su samopouzdanje, upornost i kreativnost – malo govori?

Knjiga „Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom“ pisana je da bi putem igre i nenametnutog istraživanja motivisala najmlađe da cene navedene vrline, kao i da nauče da prepoznaju pozitivne strane snalažljivosti i radoznalosti koje će im biti potrebne u različitim životnim situacijama.

Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom“

O knjizi i o pristupu dečjem obrazovanju razgovarali smo autorkom, učiteljicom Željanom Lukić Radojičić, koja je povezala staro i novo, preplićući elemente iz naše starine sa današnjim životom, a motive i likove iz naše klasične književnosti sa detaljima iz savremenog života dece.

Razgovor vodimo u Čarobnom selu, koje zaista postoji u jednom kutku Srbije.

Odakle ideja za jednu ovakvu knjigu?

– Ovo je prva knjiga iz edicije „Čarobno selo“ i nastala je kao nastavni materijal u okviru istoimenog obrazovnog programa zasnovanog na celovitom pristupu učenju. Program je utemeljen na igri i učenju putem sopstvenog iskustva, izvan učionice.

Činjenica je da je dete celovito biće i da bi bilo neprirodno odvajati nastavno gradivo u posebne fioke i na taj način mu otežavati proces učenja. Zato sam se opredelila da poštujem dečju potrebu za igrom koristeći celovit pristup izučavanju različitih disciplina u podsticajnoj sredini.

Program je utemeljen na igri i učenju putem sopstvenog iskustva, izvan učionice.Program je utemeljen na igri i učenju putem sopstvenog iskustva, izvan učionice.

Zaključujem da je ova knjiga za vas bila i lični izazov. Jesam li u pravu?

– Moj lični izazov je jačanje kreativnih potencijala i spontano „uvlačenje“ dece u igru jer se tako najlakše i najbrže usvajaju funkcionalna znanja. Kroz problemske situacije i izazove deca se uključuju u aktivan proces učenja i angažovanja. Devet kratkih bajkovitih priča navodi ih na razmišljanje o isto toliko tema u kojima su integrisani nastavni sadržaji različitih predmeta. Ako se knjiga čita u učionici, učitelji imaju mogućnost da realizuju zanimljive integrativne sadržaje koji vode do funkcionalnih znanja.

Kroz knjigu „Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom“, namenjenu istoimenom modulu, decu vode jesenja vila Bosiljčica, devojčica Mitra i dečak Luka. Svakoj od vrlina posvećena je priča sa ilustrovanom stranicom – autorka je na taj način želela da naglasi značaj vrlina i decu podstakne na promišljanje o njima. Radnja svih priča odvija se u jednom skrivenom komadiću Srbije, u Luci godišnjih doba.

Mitra i Luka čitaocima otkrivaju svoje maštovite avanture pune čarobnih doživljaja, poput putovanja po domovini i svetu, ali i iskustvenog učenja u vajatu, špajzu, na pijaci ili pod otvorenim nebom. Sve te avanture dešavaju se tokom jeseni na selu, za vreme vladavine vile Bosiljčice i trajanja Jesenje gozbe. O ostala tri godišnja doba uskoro – u naredne tri knjige.

Učiteljima se ostavlja mogućnost da, u zavisnosti od afiniteta, razvijaju odgovarajuće kompetencije kao što su digitalna, finansijska, ekološka i medijska pismenost i preduzetništvo. Sve to sprovodi se tokom sedmičnih modula zasnovanih na principima srećnog učenja.

Preuzeto sa RTS

КАКО СЕ ИСКОРЕЊУЈЕ ЕНТУЗИЈАЗАМ У СРБИЈИ?

ОКАЧИ БИОГРАФИЈУ МАЧКУ О РЕП, А СА ЊОМ И СВЕ ШТО СИ УЛАГАО У ОБРАЗОВАЊЕ ПУНЕ 32 ГОДИНЕ!

Након моје молбе, из јуна месеца 2021.године, коју сам упутила управи школе у којој радим од 1994.године, а у којој молим да ми се омогући прелазак у матичну школу из издвојеног одељења, добила сам службени одговор следеће садржине:

Део одговора директора школе „Милан Ракић“ из Мионице на молбу
учитељице Жељане за прелазак у матичну школу

Моја реакција на ову одлуку директора школе, у почетку је била тиха, некако помирљива, тако рећи нисам ни реаговала на Наставничком већу на којем је ово и усмено саопштено. Ћутала сам. Остала достојанствена и борила се у себи. Међутим, онда се само десила „провала емоција“, као када се обруши брана, само што су овде прелиле емоције. Огромна врста разочараности из које изађе и овај кратак текст који објавих на ФБ мрежи:

„ДОЖИВЕХ И ПРИЗНАЊЕ ОВЕ ВРСТЕ! ПОНОСНА, КАО И УВЕК!

ПРИЗНАЊЕ КАКВО ИМАЈУ ПРИЛИКУ ДОЖИВЕТИ САМО РЕТКИ!

Да, знам неке колеге из Србије који су доживели слична признања од својих школа. То се углавном тумачи као неки вид казне, али ето ја то не бих назвала тако. Некако сам сигурна да је ово прави начин да се покаже ко је ко у школи, ко коси, а ко воду носи, и да тај што годинама носи и преко својих могућности, сада понесе много више у лошијим условима рада. Дупло. Шта му фали? Може он то, па он је најбољи, је ли тако или није?

Дакле, ово изнад је одговор директора школе на моју молбу, упућену крајем јуна, у којем молим да, након 32 године радног стажа у селу, пређем у матичну школу. Осетила сам потребу да се опробам и у градској школи, да тестирам своје иновације и у варошким условима рада, али понајвише из потребе да мало успорим узнапредоване болести сакупљане деценијама по шупљим и незагрејаним учионицама. Ето, сада знамо и одговор на моје питање подељено овде са вама, да ли има места за сеоску учитељицу у градској школи. Нема. Тачка. И шта сада? Ништа, идемо даље, радно, вредно, како једино и умем. Учитељ се рађа, њега ништа не може да промени, он се даје у свим условима једнако, упркос признањима ове врсте. Хвала свима, не морате да честитате!“

Овде је ЛИНК до овог ФБ поста и реакција пријатеља. Хвала им свима, након њихових реакција било ми је још теже и нисам ни успела да све прочитам и свима одговорим, као што увек и практикујем. Некако, када прочиташ све те речи и подршке и утехе и дивљења, схватиш да ниси сам, али те то још више ражалости јер тада се подсетиш да ниси једини такав, заборављен, непоштован и скрајнут. А то онда боли, јако боли.

Да се разумемо, нисам се ја разочарала у директора школе, таман посла. Познајемо се дуго. Он је само донео одлуку, онакву какву је проценио адекватном. И то је уреду. Разочарала сам се у своју процену да ће неко имати слуха за моје потребе. Разочарала ме помисао на моју убеђеност да ће мој захтев за прелазак у матичну школу, након 32 године у просвети, неко сагледати људски и стручно, да ће сваку моју реч осветлити са свих страна и проценити основ да то заслужујем, али да се можда нису створили најбољи услови или позвати ме на колегијалан разговор. Понудити да заједно нађемо решење, а не одбити као да одбијаш некога ко ти се први пут обратио. Повредило ме је и образложење, да ми је директор већ много чинио, а ја се питам шта ми је то чинио, а да ми није припадало, мени или мојим ученицима? Какве услуге ми је то испуњавао, а другима није? Поредила ме је и реченица да се трошкови пута увећавају, ако знамо што знамо. Нисам ја очекивала позитиван одговор зато што је моја радна биографија импозантна и што би сваки перспективан директор пожелео да има радника са таквом биографијом, коју би могао користити на милион позитивних начина да унапреди рад установе, него због праведности и равноправности свих запослених.

Хајде да запоставимо квалитет рада, успехе, награде, промоцију школе на милион начина, и све што сам урадила за образовање Србије, за моју школу, општину, за децу коју сам учила и које сам укључивала у пројекте, које сам умрежавала и афирмисала… Хајде да гледамо само мој радни стаж проведен у сеоској школи.  Ја немам један једини дан проведен у градској школи, ако занемаримо једну ратну годину у једном градићу који је био у окружењу целу ту годину рата, када сам пре подне радила у градској школи, а поподне у окружењу које је гађано из часа у час. Добро је, преживела сам, ишта страшно? Знам да има много учитеља у Србији који су исто провели цео век у селу. Живе на селу и од села. Неки од њих не би никада ни да покушају да се уклопе у неке друге услове рада, и то ја поштујем. Не бих ни ја никада пожелела да тражим прелазак у ту варошку школу да се услови рада нису променили и то много.


КАКВИ СУ ТО УСЛОВИ РАДА У МОЈОЈ СЕОСКОЈ ШКОЛИ И ЗАШТО ВИШЕ НИШТА НИЈЕ ИСТО?

Зграда је у почетку, тих деведесетих, када сам ту почела да радим, била колико толико удобна за рад, али доста хладна и неподстицајна, као и већина сеоских, а богме и градских школа, у то време. Као млад учитељ, на почетку 2000-тих одлучујем да мотивишем родитеље мојих тадашњих ђака, да направимо подстицајну средину за учење. Веровали су ми. И ја сам њима. Подржали су ме. Без изузетка. И гле чуда! Убрзо је та празна и суморна учионица постала синоним за најкреативнију учионицу Србије, па и шире. Сви смо тада били јако поносни, сви, цео златни троугао. Ђаци, њихови родитељи и ја њихов млади учитељ. Тај понос изнедрио је још више мотивације и инспирације, код свих нас. Колико сам ја њих мотивисала и надахњивала, толико су они мени враћали. Генерације мојих ђака и родитеља су, две деценије након тога, улагали, заједно са мном, у ту учионицу, у сваки њен детаљ, трудећи се да сваке године постане подстицајнија, лепша, креативнија. И била је. 

Директори школе су се мењали, пар њих, али сви са потпуно истим односом према креативности, према ентузијазму, према спремности и одлучности једаног посвећеног и високо мотивисаног појединаца да позитивно утиче на заједницу, окупља је, мотивише, укључује у акције и заједно их са њом и реализује. Имала сам осећај тада, а и даље је у негде пригушен, али сачуван, да мојим директорима то није нимало пријало. Можда им је чак и сметало. Као да је мој рад некако реметио њихову посивелу празнину и праву линију којом су слепо ходали. Можда претерујем. Мада, јасно се сећам се једне прилике када у наше место долазила делегација угледних стручњака из Београда и када су пожелели да посете ту нашу необичну учионицу. Неки од тих директора, искрено, не сећам се ни ко је тада директоросивисао, али се сећам тог пренемагања и потребе да некако насилно затури кључ од школе и да спречи посету тој учионици. Сада се више и не сећам, али мислим да на крају кључ није нађен, али јасно памтим та моја осећања разочараности и туге. Осећања, лепа или ружна, остају заувек. Она се не заборављају ни када све чињенице заборав однесе.

Погледајте ГАЛЕРИЈУ!
А онда долази време друштвених мрежа и прилике да се постане видљив, па тако и та учионица излази из сенке. Није нам, на срећу, више требао онај кључ од школске зграде који се негде затурио. Био је довољан само један клик и учионица, таква каква је била , угледала је светлост дана. Провела сам у њој најлепше године мог професионалног рада, тестирала милион иновативних идеја, уживала са својим ученицима неколико генерација. На некој наградној игри од фирме која израђује подове добисмо под као награду за најкреативнију учионицу, а након тога често смо добијали различите поклоне које сам користила у настави, попут различитих уређаја, пилатес лопти, књига, енциклопедија и сл.

Испорбавамо награду

Једини излет из учионице десио се 2015-2016. када сам отишла у МП, из којег се поново враћам својим ђацима у тој истој малој сеоској школи. То изазива салву чуђења мог окружења, мојих колега, родитеља, али мени је то било сасвим природно и нормално. У то време добила сам пар стварно изазовних понуда за посао у Београду, али ми је све то некако деловало недовољно добро, недовољно изазовно, креативно и лепо. Проценила сам да је посао учитеља оно што ми тада поново одговара и што ће ми угрејати охладнелу и исцепану душу пуну рана и ожиљака којима је потребан велики мелем. То су могли бити само моји ђаци, и нико више. Нисам тада тражила прелазак у матичну школу, можда би тада била молба реалнија, ко ће га знати, али ја тада нисам имала ту врсту потребе, а не бих ни сада да се услови рада нису драстично променили.

Пилатес лопте – дар добрих људи

Јасно се сећам из тог времена и односа директора школе према мени,  било је ту некаквог мањег уважавања, не могу да кажем. Чак смо тада, други пут за двадесет година грађења подстицајне средине, добили од школе 15 празних саксија, земљу за цвеће и фарбу да сами офарбамо похабане клупе и столице. Нешто пре тога добисмо и венецијанере за прозоре. Мало ли је. Не могу вам описати тај осећај захвалности који сам осећала тада, а и сада. Ценим то, иако је било тако скромно и сувише касно, али десило се.

Наградни под за најкреативнију учионицу у Србији


Желим да знате и ово, важно је ради данашњег тренутка. Те 2016, у јесен, придружујемо се иницијативи, наставнице српског језика, и укључујемо у акцију прикупљања књига. Убрзо ширимо ову акцију, уз подршку познатих личности, и покрећемо прикупљање средстава за дограђивање школске библиотеке. И гле чуда, акција се шири, људи уплаћују донације, чак нам неко од драгих људи прави и сајт за сакупљање донација, довозе нам добри људи књиге са свих страна, шаљу писма подршке, ма чудо се дешава. Зашто вам и ово пишем, зашто је ово важно? Убрзо, тих дана, јесени 2016, стиже наредба од школе да све обуставимо! Зашто? Школа ће се реновирати, нема потребе, кажу нам,  да изигравамо мученике и тако компромитујемо и школу и општину. Добро!???Али сазнајемо да они заиста планирају велико реновирање, да су прибављена средства, да се ради пројекат. То је озбиљно. Моји родитељи су самоиницијативно, у међувремену, писали Влади Србије, МП, Председнику државе. И стварно је истина! Добили су и писмено обавештење да се реновира школа у Горњој Топлици. Слике пројектне документације круже около, долазе неки стручњаци у школу, мере и премеравају около и у школској згради, раде се истраживања земљишта, буши се и шта све већ. Убедљиво, нема шта.

Стрпљива, обрадована, радујем се и убеђујем родитеље својих ђака да ће бити реновирана школа, да се сви стрпимо. И??? Стрписмо се! Све уз осмех, као заштитни знак. Ево, до сада!

Е сада је све другачије. Лошије и очајније. Број ученика се смањио, јер родитељи не желе да њихова деца похађају школу у запуштеној школској згради. Они не желе да се њихова деца играју у непокошеном и запуштеном школском дворишту! Не желе ни да њихова деца први пут уђу у фискултурну салу тек у средњој школи. Родитељима проблем представља и немогућност исхране у школи, јер школа нема ни трпезарију, а ни ђачку кухињу. И тако. Нижу се незадољства, једно, по једно.

Ђак, по ђак, мање. И изгубисмо ми прошле године једно одељење, а следеће губимо још једно. Ето, зато сам тражила прелазак у матичну школу. Немам више снаге да крпим рупе, да са родитељима фарбам дотрајало, да изводим наставу у неусловном објекту, да се преко зиме сви мрзнемо и радимо у јакнама и рукавицама, да улажемо дане и дане рада да покрпимо што се покрпити може. Некад сам могла, а више, не да не могу, ја то више не желим. Моје здравље одавно није идеално, а није ни за причу колико и како је начето. За то време, моје колеге у Мионици су добили реновиран објекат који је први пут изграђен 2000. У то време када је саграђен, након мионичког земљотреса, био је најлепши школски објекат у Србији. Након само дваведесет година он је поново реновиран, што се каже од главе, до пете. Нема рупа, нема крпљења зидова и, нема фарбања намештаја, нема небезбедног дворишта, а има све. Ето, зато је једна сеоска учитељица пожелела да пређе у варошку школу, само зато, не из било каквог хира или ко зна чега.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА!
Пре ове одлуке директора, мислила сам да сам, свим трудом и одрицањем за тај сеоски школски простор и ту сеоску децу, заслужила барем мрвицу поштовања. Сада знам да нисам и да треба још да се трудим. Тако ли је? Ако, и треба тако деловати и искоренити све те надобудне ентузијасте који измишљају из досаде неке идеје, спроводе их у тишини, воле своје ђаке и свој посао. То све треба искоренити и то под хитно. Један корен ће бити мање, сигурно.

НАСТАВАК, 1.септембар, 2021.

Улазим јутрос, првог дана школске године, у горе поменуту најкреативнију учионицу Србије. Запахну ме влага и буђ, а поглед ми се прикова у запрљане и неокречене зидове који су сачекали моје нове ученике на самом почетку школске године. Школа неокречена, након године пандемије. А учитељица није нашла за сходно да сама окречи? Нечувено.

Па колико је то канти јупола потребно за кречење једне сеоске учионице, питам се, па и читаве школице? Колико то дуката кошта, понављам у себи, док гледам те веселе здраве дечје погледе загледане у будућност. А куда би деца гледала? Они се радују школи, помислих, да одагнам љутњу и бес, који у мени расту, али ми поглед побеже и судари се са рупом на зиду. Приђох, додирнух ивицу начете „зјапотине“ и она се само обруши и порасте. Догурах некако до краја часа. Користим одмор да посклањам, затегнем, опет ми моја необуздана потреба за лепим, не да мира. Улази помоћна радница коју замољавам да скине неке дотрајале паное. Скида их и појављује се још једна рупа која је и маскирана тим паноима да се не би видела.

Ево слика рупа небриге оних који присиљавају учитеље да дечјим радовима маскирају пукотине, мрље, рупе небриге, уместо да свуда поскидамо маске свих пукотина и мрља и откријемо ту голу сиротињу српског школства.

Наставиће се… Или неће?

Чаролија преточена у књигу

Уколико припадате златном троуглу, онда је ово књига за вас!

ШТА ЈЕ ЗЛАТНИ ТРОУГАО!
Златни троугао је синергија деце, родитеља и учитеља!

ЈЕСЕЊА ГОЗБА са вилом Босиљчицом је прва књига из едиције Чаробно село. У питању је књига кратке прозе намењена деци млађег школског узраста, можда чак и ученицима петог разреда, али свакако и родитељима и учитељима

КАКО ЈЕ НАСТАЛА ЕДИЦИЈА ЧАРОБНО СЕЛО?
Наша едиција је настала из потребе да се олакша учитељима који раде по нашем курикулуму или тек одлучују да раде по истом, да лакше испуне исходе планиране овим курикулумом.
Цео концепт учења „Чаробно село“ у фокус ставља управо креативно размишљање тако што се деца подстичу да прво стварају властите различите идеје, потом да стварају креативне идеје, да уче да их процењују, и на крају, да их побољшавају и надограђују.

Основни циљ овог програма је да сва деца која га похађају постану добри људи, да умеју критички да се односе према свету око себе, да брину једни од другима и својој планети, да чувају писмо, језик, културу, веру и традицију свог народа, али и да јачају интеркултуралне компетенције, мисле слободно и да су способни да доносе одлуке и праве изборе у животу.

Исходи учења овог програма су структурирани од 4 тематска интегративна подручја, односно наставна модула под називима:
• 💛Јесења гозба
• 💚Зимски мир
• 💙Пролећна журба и
• ❤️Летња врева
Модули су затим подељени на по 9 тема…

Е, управо из ових тема израсле су приче које ће ваша деца и ученици, са вама или самостално, ускоро читати. И оно најважније, у нашој едицији, као и у целом курикулуму, велики акценат је стављен на јачање породичних и моралних вредности које недостају већини националних курикулума, па и нашем.

Уколико се читалачкој публици допадне ова књига, одмах на зиму доносимо другу књигу под називом Зимски мир са вилом Божицом, на пролеће 2022. стигла би Пролећна журба са вилом Ђурђицом а на лето исте године и Летња врева са вилом Сунчицом. Држите нам палчеве и подржите нас куповином ове прве књиге да у томе и успемо и децу обрадујемо са четири књиге које промовишу људске врлине и јачају породичне вредности.

Тим који је радио на овој књизи:

Ауторка: Жељана Радојичић Лукић

Илустраторка: Ана Григорјев

Лекторка: Оливера Потић

Сарадници:

Оливера Петровић, дипломирани педагог

Јасмина Стојковић, учитељица

Борко Петровић, наставник

Ана Вујић, учитељица

Рецензенти:

Градимир Стојковић, писац за децу

Проф. др Милутин Ђуричковић, писац за децу и одрасле и професор дечје књижевности

Проф. др Срето Танасић, дописни члан Академије науке и уметности РС, српски лингвиста

ИЗВОДИ ИЗ РЕЦЕНЗИЈА

ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ ПИСЦА ГРАДИМИРА СТОЈКОВИЋА

„…Узалудно је описивати или препричавати ову књигу. Она се мора читати, прочитати, схватити и онда – испочетка. Толико тога постоји у њој, више него довољно за непрекидно читање уз уживање, учење, преживљавање и све оно остало што иде уз литературу која је оваквом посебно упечатљивом облику. Бајка? Није само бајка. Машта је у свему што читамо и што одликује ову књигу, дајући јој готово магијску привлачност. Има ту популарно примењених наука – зоологије, ботанике, земљописа, наравно ту је и екологија… учимо уз уживанцију.

ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ ПРОФЕСОРА МИЛУТИНА ЂУРИЧКОВИЋА

„…Вешто спајајући древно и савремено, бајковито и реалистичко, домаће и страно, ауторка ствара широк простор за сазнајне могућности из различитих области и дисциплина (историја, географија, биологија, језик, друштво, предузетништво, домаћинство, дигитална и финансијска писменост), у којима млади читаоци, али и сви њихови васпитачи, могу много тога да науче и прихвате из опште културе и информисања. Обогаћене изванредним и надахнутим илустрацијама Ане Григорјев, ове кратке приче по много чему делују складно, уједначено и маштовито, те се могу читати са истим интересовањем и знатижељом од прве до последње, а све то кроз, у савременом свету нужно, али занемарено, искуствено учење….“

ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ НАШЕГ НАЈПОЗНАТИЈЕГ ЛИНГВИСТЕ, Проф. др СРЕТЕ ТАНАСИЋА

У великом броју књига за децу које се данас објављују, књига Жељане Радојичић Лукић сигурно ће се издвојити као посебна и ретко успела нова књига и која ће се радо читати. Више је разлога за то. Да би се разумело откуд прва књига једног аутора може да добије високе похвале, треба знати да се Жељана Радојичић Лукић за њу, свесно и(ли) несвесно, припремала цео свој досадашњи радни век.  После довољно времена проведеног у васпитно-образовном раду, који је запажен у и свету, и врло високо вреднован, Жељана Лукић Радојичић је решила да своја знања, искуства и помно изграђиване путеве до дечјих срца, мисли и маште открије, учини доступним и другима којим је истински циљ добро образовање и васпитање наше деце. И то не говорећи како би требало с децом радити, него показујући како се ради с децом.

Ова збирка прича, бајки – бајковитих прича из наше свакодневице посебна је по маштовитости која ће несумњиво побуђивати и задржавати дечју пажњу и побуђивати њихову машту. У то се увери ко год их чита, а нема сумње да је доста тога из њих аутор много пута и на различите начине проверио у раду с децом. Зато и делују овако уверљиво као дечје штиво.

💫💚💫❤️💫💛💫💙💫💚💫❤️💫💛💫💙💫💚💫❤️💫💛💫💙💫💚💫❤️💫💛

КАКО ДО КЊИГЕ?

Попуњавањем података на овом ЛИНКУ можете обезбедити свој примерак књиге коју вам шаљемо на кућну адресу у другој половини септембра месеца. У цену нису урачунати птт трошкови.

Све додатне информације можете добити ако нам пишете на мејл: carobnoselo@gmail.com

ХВАЛА СВИМА НА ПОДРШЦИ, МНОГО НАМ СВИМА ЗНАЧИ!

KREDITIRAJU LI RODITELJI ŠTAMPU UDŽBENIKA!

Svi roditelji đaka Srbije imaju priliku da ove godine za male pare dođu do novih udžbenika. Za komplet udžbenika za 1.razred biće im dovoljno OKO 1200 dinara.

Iako su u školama Srbije, već odavno, izabrani su udžbenici za treći i sedmi razred, a od 15. marta, pa sve do 15.aprila se biraju za četvrti i osmi, i dalje roditelji mogu da odaberu najjeftinije udžbenike koje nudi Fondacija Kavčić.

Znači, iako su udžbenici za prvi i peti razred, birani prethodnih godina na period od četiri godine i u primeni su još dve školske godine, a za drugi i šesti još tri, zakon daje mogućnost da se „u izuzetnim okolnostima“ od tog izbora odustane i da se nastavnici teoretski opredele za neki od ponuđenih udžbenika koji se nalaze u ponudi na sajtu Fondacije „Kavčić“, s tim što odluku o tome donosi škola i obaveštava Ministarstvo prosvete. To važi za nastavnike, ali za roditelje ne! Oni mogu da biraju naspram svog kućnog budžeta i da se opredele za udžbenike koji su u ovom momentu daleko najjeftiniji.

Roditelji školaraca treba da znaju da nema zakonskih prepreka da njihova deca koriste besplatne udžbenike Fondacije Kavčić. Pojava ovih udžbenika pokrenula je brojne dileme, od toga da niko ne pita učenike koje bi udžbenike koristili, do toga da roditelji imaju pravo da kupe koji god žele udžbenik za svog školarca i da im niko ne može zabraniti da ga koristi u nastavi.

ZAŠTO? Jednostavno je. Svi udžbenici su rađeni po istom nastavnom planu i programu koji propisuje nadležno ministarstvo i svi udžebnici imaju akreditaciju ZUOV-a. Jedina razlika je što udžbenici koji se nalazi u KATALOGU Fondacije Kavčić koštaju oko 200 dinara, a udžbenici ostalih izdavača su i do 5 puta skuplji.

Prof. dr Aleksandar Kavčić

Ko je protiv ovih jeftinih udžbenika? Ko je za? Zašto?

IZDAVAČI SU PROTIV – NORMALNO?

Zakon o udžebnicima ide na ruku izdavačima, propisuje da se škole opredeljuju za izdavače i to ne do kraja školske godine, što bi bilo normalno, nego baš do polovine aprila meseca tekuće školske godine, kada se biraju udžbenici za narednu školsku godinu. Dakle, „sigurica“, jer svaki izdavač već u aprilu zna koji tiraž da štampa za sledeću školsku godinu i svaki dobije „kredit“ od roditelja da štampa svoj godišnji tiraž. Kakav plan? Savršen! Roditelji Srbije kreditiraju strane izdavače! Dobro, ima po neki i domaći!

UČITELJI I NASTAVNICI – ZBUNJENI ILI DEZINFORMISANI?

A, učitelji i nastavnici, šta je sa njima? Pa, ne znam, šta da kažem. Znam da se ne slažem sa Prof. dr Kavčićem dkoji je negde izjavio da su su korumpirani. Taman posla, ali da su neinformisani i, što je još gore, poluinformisani i dezinformisani, na ovu temu e to jesu. Možda su neki i zbunjeni, jer ne veruju u dobročinstvo kao društvenu kategoriju. Naviknuti su da iza svega krije neki interes i da je za ne verovati da postoji neko ko želi svojim novcem finansirati bilo šta tuđe, pa i udžbenike njihovih đaka.

ŠTA MISLE NASTAVNICI NA OVU TEMU?

Mišljenja su podeljena, ali može se zaključiti da nastavnici koji nisu autori udžbenika i nemaju neki interes u svemu ovome misle uglavnom poput profesora srpskog jezika iz Niša i osnivača organizacije „Nauči me“ Milana Petrovića koji veruje da problem leži u uplivu tržišta u školstvo:

„Moramo da priznamo sebi da smo mala, siromašna zemlja i da nemamo pravo da ostavimo ijedno dete bez najkvalitetnijeg mogućeg obrazovanja, ali način na koji se opredeljujemo za udžbenike, kada nastavnici razmišljaju da li će uz odabranu knjigu dobiti i interaktivnu tablu ili nešto drugo za školu, ne ide u tom pravcu“, zaključio je Petrović.

Nastavnici ne mogu da shvate da interesa nema, osim interesa da se pomogne deci svoje zemlje. Inače, dobrotvor, profesor Kavčić je dobio spor u Sjedinjenim Američkim Državama i odštetu od 750 miliona dolara zato što je njegov patent – čitač magnetskih memorija, nezakonito koristila kompanija „Marvel“. Od dela novca, ovaj nekadašnji đak beogradske Matematičke gimnazije, koji je doktorirao na poznatom američkom univerzitetu, predavao i na Harvardu, kako ponavlja, želi da obezbedi besplatne udžbenike za osnovce u Srbiji:

„Posao oko objavljivanja besplatnih udžbenika, zasad, ide svojim tokom. To je dugotrajan proces, na nekim udžbenicima rade urednici sa više autora. Nakon njih tu dolaze i lektori, ilustratori, prelamači… Zatim, svi udžbenici moraju da prođu i proces odobravanja u Ministarstvu prosvete. Praktično, kada jedan udžbenik bude odobren od strane Ministarstva, što je poslednja instanca, mi ćemo ga postaviti na sajt, u PDF formatu, i on je od tada postaje besplatan za sve đake, nastavnike, roditelje.. Finansiraćemo oko 70 udžbenika, računajući i knjige za engleski, kao globalni jezik.

„Nastavnici imaju pravo na svoja mišljenja i afinitete, ali nemaju pravo da neistinama utiču na roditelje i njihovo pravo na izbor“, navela je fondacija Alek Kavčić.

DIREKTORI – UPLAŠENI ILI „ZADUŽENI“?

Direktori su, izgleda, uplašeni. Sigurna sam da nisu korumpiran kako se tvrdi u javnosti! Barem, većina njih nije, to tvrdim, ali jeste uplašena da ne prekrši zakon. Oni hrabriji i pošteniji, a ima ih, oni će se svakako potruditi da, na sajtovima, FB i Instagram stranicama škole, pojasne roditeljima kako da dođu do ovih jeftinih udžbenika i tako sačuvaju oskudan porodični budžet, a DA SE NE PREKRŠI NI SLOVO ZAKONA. Škola bira izdavača koji je u ponudi Fondacije, roditelji dobijaju četiri puta jeftinije udžebnike, a škola ne krši Zakon.

Ono što i lično doživeh u mojoj školi, a nema sumnje da je u većini škola Srbije slično, ideja „besplatnih i jeftinih“ udžbenika jako teško prolazi. Jednostavno ne postoji sluh, a i ako postoji, uprave škola su toliko sputane različitim uticajima, da su stvarno potrebni debeli živci, strpljenje i velika upornost da se pomeri sa mrtve tačke. I ne, nije problem samo sa promenom tog ranijeg izbora za prvi, drugi, peti i šesti razred, koja se može obaviti vrlo lako sa jednim pismenim obrazloženjem, već se roditelji i pojedini nastavnici suočavaju sa opstrukcijama nekih uprava škola koje odbijaju da uzmu u razmatranje njihove inicijative da se biraju udžbenici sa sajta Fondacije za razrede za koje je opredeljivanje u toku. Naravno, svaka škola ima neke svoje razloge opstrukcije ili inferiornosti, ali to roditelji mogu lako da zaustave, ukoliko budu želeli.

RODITELJI – NEINFORMISANI?

Roditelji ne prave razliku između „besplatnih udžbenika“ za socijalno ugrožene porodice i ovih besplatnih u elektronskom izdanju i četiri puta jeftinijih, u štampanom izdanju, za sve učenike Srbije. Konkretno, cena svih udžbenika za 1.razred u štampanom izdanju, u boji, ukoričenih, je oko 1200 dinara preko Fondacije Kavčić, a preko ostalih izdavača više od 5 hiljada dinara.

– Za roditelje koji žele original štampana izdanja u boji, ukoričena od samog izdavača, fondacija ih obezbeđuje za samo dva dinara po stranici, što uključuje i porez na dodatu vrednost i distribuciju od onih izdavača s kojima imamo ugovore, poput „Infotehnike”, na primer. A ako neko misli da može za nižu cenu da odštampa knjige koje im nudimo, može to uraditi u sopstvenoj režiji. Ne smeta nam čak i da pokrene unosan biznis ako smatra da to može, ni fondacija ni „Infotehnika” se neće buniti. Bitno nam je samo da će roditelji udžbenik od 200 strana, koji sada kod drugih izdavača košta oko 1.000 dinara, da dobiju za 400 dinara – slikovito objašnjava naučnik Kavčić.

E sada, dragi roditelji, promislite šta vam je činiti i napravite svoju računicu, na volju vam. Ipak, vi plaćate udžbenike, te imate pravo da kupite one čija kupovina neće ugroziti vaš kućni budžet!

#Kavcic #besplatniudzbenici #obrazovanje

Citirani delovi članka preuzeti iz Politika i N1

Na ovom linku pročitajte još detalja! Imate i ovaj prilog TV emisije Pravi ugao.

СМЕРНИЦЕ – ОНЛАЈН И ХИБРИДНО УЧЕЊЕ

Дигитално образовање је термин који се односи на две различите, али комплементарне области образовне политике – једна обухвата мере усмерене на развој дигиталних компетенција наставника (запослених у образовању) и ученика, док друга обухвата педагошку примену дигиталних технологија у циљу унапређивања квалитета наставе и учења.

Образовање на даљину означава посебан формални образовни процес организован путем различитих медија (дописна школа, радио, телевизија, интернет) током кога наставник и ученик не деле исти физички простор.

Онлајн настава означава вид образовања који је искључиво реализован посредством дигиталних технологија и интернета. Најефикаснији је и најсавременији вид образовања на даљину. Наставник креира подстицајно окружење за учење, води и усмерава рад ученика, учење се реализује кроз различите активности, ученик преузима већу одговорност за своје учење, омогућен је висок степен флексибилности и индивидуализације у раду.

Хибридна настава представља флексибилан приступ организацији наставе који подразумева комбиновање непосредног рада у школи и онлајн наставе. За време хибридне наставе није обавезно да наставници и ученици током читавог трајања образовно-васпитног рада буду у непосредном контакту већ се њихов удео планира у односу на дати контекст (нпр. природу предмета, потребе и узрасне карактеристике ученика и сл.).

Систем за управљање учењем је специјализовани софтвер који се користи за планирање и реализацију активног наставног процеса у онлајн окружењу, у коме је обезбеђена интеракција свих актера, као и услови за процену ученичких постигнућа. Процес планирања наставе у оквиру система за управљање учењем, између осталог, подразумева креирање дигиталних наставних садржаја, додавање образовних ресурса, осмишљавање активности учења (задаци, радионице, форуми) које предвиђају пружање повратне информације, подстицање вршњачког учења и обезбеђују транспарентну формативну и сумативну процена ученичких постигнућа. Дигитални уређај означава рачунар, лаптоп, таблет или паметни мобилни телефон. Дигитална компетенција представља скуп знања, вештина, ставова и вредности које омогућавају самостално и безбедно коришћење дигиталне технологије у различитим контекстима (забава, комуникација, учење, активно учешће у друштву, итд.). Дигиталне компетенције су сложене, надограђују се на сет постојећих компетенција (језичка, математичка) и описују се у посебним документима намењеним различитим циљним групама, нпр. дигитална компетенција ученика, дигитална компетенција наставника, дигитална компетенција грађанина.

Контекст

Дигиталне технологије имају значајан потенцијал да допринесу подизању квалитета и досезању исхода образовања ученика и студената, као и одраслих особа укључених у целоживотно учење. Посматрано на нивоу система, дигитална трансформација обухвата све области образовне политике. Достављање додатних инструкција школама о томе како да организују онлајн наставу могу повољно да се рефлектују на дугорочне циљеве развоја дигиталног образовања. Оне, пре свега, доприносе додатном оспособљавању школа и наставника да организују квалитетну хибридну наставу, која чини интегрални део образовног процеса у школама. Овај еволутивни корак представља кључни ослонац за унапређивање укупног квалитета образовања на свим нивоима, у ближој и даљој будућности.

Како би се у свим областима образовне политике дигиталне технологије стратешки интегрисале у наставну праксу у земљама Европе и Западног Балкана, Европска комисија:

– имплементира нови Акциони план за развој дигиталног образовања 2021-2027 (Акциони план 2018-2020 је имплементиран);

– омогућава представницима Републике Србије да, од 2014. године, учествују у консултативном процесу, извештавању, изради и бесплатној примени инструмената образовне политике за развој дигиталног образовања, кроз учешће у Отвореном методу координације;

– организује годишње извештавање са фокусом на дигитално образовање у оквиру публикације Преглeд образовања и обуке (Education and Training Monitor) за земље чланице и истраживање Дигитално образовање у Европи кроз мрежу Еуридикa (Eurydice) укључујући Републику Србију као чланицу мреже;

– финансира мерење нивоа дигиталних компетенција ученика кроз ICILS међународно тестирање у коме учествује и Република Србија.

У Републици Србији јеод 2014. године успешно имплементиран одређен број инструмената образовне политике у складу са наведеним акционим плановима ЕУ и реализовано континуирано извештавање о томе. Република Србија је документовано препозната као водећа земља у Европи у примени Селфи инструмента, дизајну и брзини ревидирања Оквира дигиталних компетенција наставника и реформи програма наставе и учења у области информатике и рачунарства.

Ипак, треба имати на уму да нису сви пројекти реализовани у овој области у нашој земљи у последњих 20 година били довољно ефектни (реформа образовања захтева значајне ресурсе). Охрабрује чињеница да у складу са Стратешким оквиром за европску сарадњу у образовању и обуци (ЕТ 2020) и Акционим планом за развој дигиталног образовања (EU Digital Education Action Plan 2027) Европска комисија, у периоду од 2021. до 2023. године, финансира имплементацију пројекта „Превазилажење дигиталног јаза”. Пројекат треба да одговори на кризу изазвану пандемијом, допринесе развоју дигиталног образовања и превазилажењу дигиталног јаза у Републици Србији (посебна пажња је усмерена на компензаторну функцију школе и потребе ученика из осетљивих група). Пројекат спроводе УНИЦЕФ и МПНТР и он обухвата:

– набавку хадрвера и инсталацију бесплатног софтвера ради успостављања инфраструктуре која подржава организацију хибридне и онлајн наставе (централна и школске инстанце система за управљање учењем Мудл) и пратеће обуке у свим школама у предуниверзитетском образовању;

– унапређивање стратешког и успостављање регулаторног оквира за развој дигиталног сегмента образовања;

– формирање Банке дигиталних отворених образовних ресурса и школских обрaзовно-технолошких библиотека (мобилни дигитални уређаји које ученици из осетљивих група могу да позајме током онлајн наставе) и друге повезане активности.

Такође, у претходном периоду покренут је низ иницијатива које треба да допринесу ширем и дубљем разумевању дигиталног образовања, са фокусом на то да се школе, наставници и ученици на адекватан начин уведу у дигитални свет и свет наставе подржане дигиталном технологијом.

Захваљујући интензивној сарадњи и повезивању са стручњацима из области образовне технологије и наставницима информатике на европском и националном нивоу, као и улагањем додатних напора до сада смо успели да: развијемо савремене програме наставе и учења предмета Информатика и рачунарство за други циклус основног образовања и организујемо пратеће обуке, развијемо програм наставе и учења предмета Дигитални свет за први циклус основног образовања (први и други разред) и организујемо масовну онлајн обуку наставника разредне наставе, управљамо и осигурамо квалитет програма „Школе за 21. век” који имплементира British Council и уведемо ново наставно средство – дигиталне уџбенике кроз имплементацију пројекта „Дигиталне учионице”, у оквиру кога су школама додељени и дигитални уређаји. Такође, објављени су Оквир за процену капацитета основних и средњих школа за организовање образовања на даљину у случају када је обустављен непосредни рад са ученицима (који садржи препоруке за организацију хибридне, онлајн наставе и наставе на даљину) и Оквир дигиталних компетенција наставника – Наставник за дигитално доба 2019 (као вид стручне подршке наставницима у процесу интеграције дигиталних концепата, алата и садржаја у свакодневну образовну праксу), на основу кога су сачињене и организоване пратеће обуке за досезање основног нивоа дигиталних компетенција за 5% наставника.

У циљу изградње дигиталних капацитета, у преко 60% школа примењује се европски Селфи инструмент за самовредновање и процену дигиталних капацитета образовних установа у доуниверзитетском образовању, који је у скорије време допуњен упитником за хибридну и онлајн наставу. Такође, пилотира се програм Дигитална школа – стратешки пројекат Европске комисије (Еразмус +) из области подршке реформама образовних политика у Европи и наставља са организацијом седмог догађаја Дигитално образовање (раније Нове технологије у образовању) посвећеног размени примера добре праксе у области примене образовне технологије, који окупља од 3000 до 5000 учесника годишње и који представља највећи регионални догађај у сфери развоја дигиталног образовања.

У овом тренутку, захваљујући интересовању кључних актера и креатора образовне политике, унапређеној институционалној сарадњи и отворености за дијалог, постоји велика шанса да се у Републици Србији, дигитално образовање помери са маргине и постане равноправна компонента наставе, учења и вредновања у 21. веку, што је у складу и са Акционим планом Европске комисије 2021-2027.

Република Србија може за кратко време да успостави квалитетно организовану онлајн наставу у свим школама и тиме осигура добар правац развоја хибридне наставе, уколико се довољно дуго и посвећено држи дефинисаних праваца развоја. Република Србија може да остане водећа земља у региону која уводи адекватне промене у систем образовања у области дигитализације. Једна од веома позитивних одлика нашег образовног система је отвореност ка доношењу одлука кроз консултативни процес, уз уважавање савета експерата и међународних организација, као и одлучност за коришћење свих расположивих ресурса до њиховог максимума како би се стање у школама унапредило. Од посебне важности је и опредељеност руководилаца образовних установа да прате инструкције органа државне управе и већином да их адекватно примењују.

Стога, кључну улогу у процесу успостављања онлајн наставе, а касније и хибридне наставе, имају лидери на националном нивоу, као и директори школа који треба да разумеју које препреке треба уклонити, како, где и на који начин дигитална технологија може да унапреди образовање, које инвестиције су оправдане и смислене, каква је улога и одговорност наставника, како охрабрити запослене да континуирано уче из примера добре праксе и негују културу размене и сарадње, дискутујући о ризицима и добитима које доноси дигитално друштво. Оно што је најважније јесте да сви актери разумеју да описани процес није нимало компликован и немогућ за примену, већ да захтева невелики организациони искорак, праћење инструкција, унапређен дијалог и уверење у то да ће се наши укупни капацитети за реализацију онлајн и хибридне наставе убрзано, и без алтернативе, повећати.

Модели реализације образовно-васпитног рада коришћењем дигиталних технологија

Постоје три модела реализације образовно-васпитног рада који интегришу дигиталне технологије у процес наставе и учења:

1) непосредан рад у школи уз повремено коришћење дигиталне технологије на часу;

2) онлајн настава која је у потпуности реализована путем интернета;

3) хибридна настава која комбинује непосредну и онлајн наставу.

Системски приступ и стављање фокуса на развој квалитетне онлајн наставе доприноси унапређивању примене дигиталних технологија у оквиру преостала два модела. Информације у наставку овог документа представљају одговор на два кључна питања:

Како у року од два до три месеца од почетка другог полугодишта текуће школске године организовати квалитетну онлајн и хибридну наставу, осигурати развојне скокове у доба пандемије и дигиталне трансформације?

Како у року од 5 дана од почетка другог полугодишта унапредити постојећу онлајн наставу?

Потреба за одговорима на оба питања дубоко је смислена – без указивања на дугорочну перспективу не би било могуће израдити краткорочне смернице које представљају одговор на тренутно стање и омогућити наставак развоја постојећих елемената који обезбеђују реализацију онлајн наставе у образовном систему.

Квалитетна онлајн настава (предности, предуслови и тренутно стање)

Предности онлајн наставе видљиве су из њених одлика:

– 24/7 приступ интерактивним наставним материјалима са било које локације и у било које време;

– учење у сопственом темпу;

– обезбеђивање услова за дубље разумевање наставних садржаја;

– пружање правовремене повратне информације;

– укључивање свих ученика у активности учења (сваки ученик има „глас“);

– образовни контакт наставника и ученика, међусобно (у онлајн учионици и путем конференцијских алата);

– одсуство дискриминације по било ком основу;

– развој саморегулисаног учења;

– олакшавање породичне динамике.

Онлајн учионица је образовни простор доступан ученицима 24 сата дневно, седам дана у недељи. Онлајн учење је асинхроно, што олакшава породицама са више чланова и мањком дигиталних уређаја да се организују на начин који њима одговара и који смањује психолошки притисак. Задаци и активности у којима ученици учествују временски су орочене, али не захтевају да их сви истовремено раде. Ученици могу да приступају материјалима и дискусијама онолико пута колико сматрају да је потребно. То посебно погодује оним ученицима којима је потребно више времена да размисле о неком материјалу или задатку пре него што наставе са учењем.

У онлајн учионици минимизовани су дискриминишући фактори као што су одећа, физички изглед, инвалидитет, национална припадност и сл. Фокус је на учењу.

Као изузетно важна добробит која произилази из онлајн учења јесте развијање саморегулисаног учења код ученика. Да би били успешни, ученици морају да науче да планирају време и преузму одговорност за своје учење. Наставник је ту да их на том путу подржи.

Основни предуслови за реализацију квалитетне онлајн наставе су: планирање и организација наставе на нивоу школе (не на „нивоу наставника”); употреба квалитетног образовању намењеног специјализованог рачунарског програма – система за управљање учењем на нивоу школе; приступ дигиталним уређајима наставника и ученика; стабилна интернет конекција; одговарајући ниво педагошких и дигиталних компетенција наставника.

Тренутно стање

Школе у предуниверзитетском образовању у Републици Србији су на различитом нивоу дигиталне зрелости и раде у различитим социо-економским контекстима. Многе школе подигле су ниво своје дигиталне зрелости применом Селфи инструмента

и познат им је путоказ жељеног развоја. Могућности приступа дигиталним уређајима и интернету наставника и ученика код куће, за потребе образовања, повећавају се на задовољавајући начин.

Према извештају који је објавио Републички завод за статистику (Годишње истраживање о употреби ИКТ, 2020.), 74,3% домаћинстава поседује рачунар, 94,1% мобилни телефон, 81% поседује интернет прикључак. Разлог због кога неко не поседује интернет прикључак је у 77,7% случајева зато што у домаћинству немају потребу за интернетом. Интерни МПНТР подаци показују да 95% ученика има уређај и приступ интернету.

Запослени у образовању поседују различите нивое педагошких и дигиталних компетенција. Тренутно нема довољно ресурса за припрему програма стручног усавршавања који би брзо постали доступни великом броју наставника и за кратко време довели до значајног подизања нивоа њихових педагошких и дигиталних компетенција потребних за реализацију онлајн и хибридне наставе. Треба имати у виду да само 39% наставника у ЕУ сматра да су добро или веома добро припремљени да користе дигиталну технологију у свакодневном раду (ОЕЦД Настава и учење, међународна студија). Процењује се да је ситуација у Републици Србији слична. Ипак, низом мера и одлука донесених на националном нивоу (стављањем на располагање одређених ресурса и смерница, отварањем простора за професионални развој кроз хоризонтално учење, ослобађањем времена наставника за професионални развој и сл.) може доћи до стицања нових вештина и повећања компетенција наставника у датим околностима за краћи временски период.

Организација квалитетне онлајн наставе на нивоу школе

Кључ успеха онлајн наставе је промена уобичајене организације рада школе и снажна подршка новим видовима наставе, учења и комуникације. Систем за управљање учењем треба да буде инсталиран на нивоу школе. Овај предлог утемељен је у доминантној теорији развоја школе, као и на основу праксе развијених земаља које дуже од једне деценије примењују системе за управљање учењем у оквиру својих образовних система (Аустрија, Уједињено Краљевство, Република Кореја, Хрватска, итд). Успостављањем једног система за управљање учењем школа формира централно место у коме се одвија сва наставна комуникација и учење. У том смислу, избор система за управљање учењем школа мора да начини одговорно и пажљиво, на основу његових функционалности. Од пресудног значаја јесу: функционалност која омогућава поновно коришћење успостављених учионица (наредне школске године наставници могу да упишу нове ученике, без потребе да наново креирају наставне садржаје и активности учења). Само на овај начин наставници ће бити у ситуацији да квалитативно унапређују створено образовно окружење, уносе промене засноване на искуству и тиме подижу квалитет онлајн наставе коју реализују развијајући тиме и своје дигиталне, али и педагошке компетенције; функционалност која омогућава аналитику учења (детаљно праћење активности и постигнућа ученика у оквиру система, а самим тим правовремено формативно и праведно сумативно оцењивање);функционалност која омогућава организовану размену високо квалитетних наставних пакета са националног нивоа ка школи и хоризонтално између школа и наставника (преузимање и инсталирање спремљених наставних садржаја и активности); одлике које систем чине у потпуности безбедним (подаци су на локалном серверу, нема скривених прикупљања података о корисницима и евентуалне злоупотребе).

У нашој образовној заједници од 2003. године користи се бесплатан систем за управљање учењем – Мудл (елгл. Moodle) који је развила и преко 20 година континуирано усавршава сама међународна образовна заједница управо за потребе образовне заједнице. То је једини бесплатан систем који у потпуности омогућава реализацију квалитетне онлајн наставе која се заснива на конструктивистичком приступу настави и који омогућава примену Ревидиране Блумове таксономије (кључног инструмента у процесу планирања наставе и учења).

Остала софтверска решења која се налазе и примењују на међународном и домаћем тржишту не садрже кључне функционалности, односно не представљају адекватно решење за реализацију ефикасне, одрживе, лако осавремењиве и квалитетне онлајн и хибридне наставе. Савет Европе за 2021. годину припрема препоруке за своје чланице о начину на који се дигитално образовање може развијати у Европи и ослободити уплива и потенцијалне штете коју јој тренутно наносе неадекватна софтверска решења.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја планира инсталацију система за управљање учењем Мулд за све школе до краја марта 2021. године и реализацију обуке за школске администраторе.

Систем за управљање учењем Мулд које школе буду добиле од државе (у оквиру пројекта Превазилажење дигиталног јаза) у обавези су да користе сви наставници и ученици. Неопходно је да у школи постоји лице које пружа техничку подршку у случају проблема са реализацијом онлајн образовања и администрира школски систем за управљање учењем (успоставља онлајн учионице, додељује их наставницима и уписује ученике). За ова лица биће организована системска обука. Ове одлуке треба да се рефлектују и у одговарајућој регулативи.

С обзиром на то да временска одредница у онлајн простору не може бити радни дан, већ радна недеља, школа је у обавези да креира и крајем текуће недеље достави ученицима недељни план образовних активности, креиран на основу Посебног програма наставе и учења који је израдио Завод за унапређивање образовања и васпитања. Свим одељењима треба да буде достављен план који обухвата информације које се тичу:

● датума и времена провере знања током наредне седмице (што је у сагласју са Планом контролних и писмених задатака који се утврђује на почетку сваког полугодишта);

● датума и времена одржавања синхроних активности попут:

● часова конкретних предмета ( једном седмично у трајању од 30 минута за сваки од предмета или највише два пута недељно за предмете заступљене са више од два часа на недељном нивоу);

● часа одељењске заједнице;

● родитељског састанка.

Поред обавештавања ученика, руководство школе у обавези је да две недеље раније информише наставнике и стручне сараднике о датуму и времену одржавања синхроних догађаја попут:

● седница наставничког већа, разредних већа и стручних актива на којима се, између осталог, преиспитује успешност процеса и размењују искуства о реализацији онлајн наставе;

● састанака ученичког парламента на којима представници ученика, између осталог, износе предлоге за унапређивање организације онлајн наставе;

●састанака савета родитеља на којима представници родитеља, између осталог, износе предлоге за унапређивање организације онлајн наставе;

● седница школског одбора и сл.

Изузетно је значајно да наставници и стручни сарадници две недеље раније знају за ове састанке како би могли да планирају комуникацију са ученицима. Све ове синхроне активности реализују се коришћењем неког од конференцијских алата (Тимс, Гугл мит, Зум, Вибер…).

Активности наставника током онлајн наставе (креирање ресурса и осмишљавање активности (обавезних и додатних/допунских); менторски рад; процена ученичких постигнућа – формативна и сумативна; синхрона комуникација)

Онлајн учење је асинхрони вид учења који подразумева да је наставник обавезан да у оквиру школског система за управљање учењем успостави онлајн учионицу тако да она на недељном нивоу садржи:

● интерактивне материјале за учење (лекције са одабраним наставним садржајима који одражавају суштину изучаване теме; тестове који омогућавају ученицима да провере разумевање тих садржаја и добију програмирану повратну информацију; линкове ка дигиталним уџбеницима са јасним упутством који елементи дигиталног уџбеника треба да се користе и на који начин);

●обавезне и допунске/додатне задатке који активирају ученике и доприносе конструкцији знања (нпр. форуме у оквиру којих наставник поставља интригантна питања која подстичу ученике на образовну комуникацију, изношење мишљења и ставова и резултирају дубљим размишљањем и бољим разумевањем садржаја изучаване наставне теме), а засновани су на материјалима за учење које је наставник креирао;

● јасно истакнуто време (рок) до кога обавезни и допунски/додатни задаци морају да буду завршени.

Наставник недељне образовне садржаје припрема водећи рачуна о временском оптерећењу ученика (за предмет заступљен са једним часом недељно временско оптерећење на недељном нивоу не треба да пређе 45 минута). Ученици морају да добију јасна упутства шта треба да ураде у оквиру система за управљање учењем сваке недеље. Дакле, наставник мора да распореди активности на недељном нивоу и искаже шта су његова очекивања од ученика – шта треба да ураде до краја недеље и шта евентуално треба да ураде да се припреме за наредну недељу.

Током радне недеље наставник се посвећује интеракцији са ученицима претежно асинхроно, у текстуалној форми (прати шта пишу на форумима, усмерава дискусије, прегледа задатке и даје повратне информације). Наставников фокус је на изградњи динамичне заједнице учења кроз сарадњу. Започињући разговоре на форумима, задајући подстицајне задатке и пружајући правовремену повратну информацију он доприноси сазнајном процесу својих ученика. Интерактивност окружења подстиче развој логичког и критичког мишљења код ученика.

Онлајн настава подразумева и „живи“ контакт ученика и наставника (недељна синхрона комуникација у трајању од 30 минута). Пожељна динамика ових сусрета који се одвијају помоћу конференцијских алата подразумева виђање по једном недељно за сваки од предмета или највише два пута недељно за предмете заступљене са више од два часа на недељном нивоу. Ово време наставник треба да посвети менторском раду, јачању социјалних веза и подршци ученицима (образовној и емоционалној).

Многа истраживања о онлајн настави и учењу показују да видео-предавање за онлајн наставу треба да траје до 10 минута. Из истраживања знамо и да ученици који уче онлајн, раде то у више наврата у мањим периодима у току дана (од по највише сат времена). Стога, онлајн наставу треба поделити у мање делове којима ученици могу да управљају. Ако наставник није пажљив, он може да преоптерети ученика и тиме осујети процес конструкције знања и развој саморегулације у учењу.

Оцењивање је процес прикупљања информација о ономе што ученици знају, односно шта су научили током свог онлајн образовног искуства. Ако је школа одговорно приступила примени система за управљање учењем постојаће јасан траг свега он што су ученици радили и наставник ће, као и надлежне саветодавне и инспекцијске службе, имати потпуни увид у рад свакога од њих.

Формативне процене се дешавају у току онлајн учења и користе се за утврђивање колико добро ученик конструише знања користећи расположиве наставне материјале и учествујући у предвиђеним активностима. Најбоље је да формативна процена буде редовна, доследна и да и обезбеђује критичке повратне информације ученицима.

Сумативне оцене у онлајн окружењу поистовећују се са завршном провером знања и мере оно што је ученик научио након завршетка одређене области/теме. Сумативне оцене ученика наставнику потврђују колико доступни ресурси и осмишљене активности подржавају досезање исхода учења. Ако наставника брине праведност оцењивања у онлајн окружењу препоручује се провера знања кроз тестове који садрже отворена питања, кроз вршњачко оцењивање1 или онлајн испитивање путем неког од конференцијских алата (Тимс, Гугл мит, Зум, Вибер…).

Резултате оцењивања наставник треба да користи за идентификовање области за побољшање и осигуравање да доступни ресурси и активности задовољавају потребе учења.

Од момента од када почну са применом система за управљање учењем Мудл и изучавањем пратећих стручних водича и материјала, сви наставници који имају основни ниво дигиталних компетенција за мање од месец дана моћи ће да овладају свим његовим функционалностима. За наставнике који не поседују дигиталне компетенције процена је да је потребно да посвете додатних 15 дана учењу и практичном рада како би могли да обављају своју професију у складу са захтевима дигиталног доба, пандемије и струке.

Активности ученика током онлајн наставе (проучавање ресурса, учешће у свим обавезним активностима (форуми и задаци), синхрона комуникација)

Ученици су у обавези да проуче наставне материјале које је наставник поставио, да ураде обавезне задатке и учествују у комуникацији на форумима, као и у синхроној комуникацији. Као изузетно важна добробит која произилази из онлајн учења јесте развијање саморегулисаног учења код ученика. Да би били успешни, ученици морају да науче да планирају време и преузму одговорност за своје учење. Наставник је ту да их кроз добро конципиране онлајн ресурсе и активности на том путу подржи.

Вршњачко оцењивање (могуће у Мудлу) поставља ученике у ситуацију да међусобно прегледају и вреднују радове. Такве активности дају сваком ученику прилику да, док процењује туђи рад, приспита сопствено знање, а затим саопшти своје повратне информације на доследан и структуриран начин, указујући на путеве побољшања.

Хибридна настава

Искуство наставника током реализације онлајн наставе представља основу за успешно планирање хибридне наставе. Наставници брзо могу да увиде да активности које су практиковали у учионици могу да реализују и у онлајн окружењу једнако добро, неретко и боље него у школи.

Хибридна настава, између осталог, представља одговор на потребу да се: настава адаптира и подешава према новим и другачијим условима и

ситуацијама; додатно уваже индивидуалне разлике у когнитивном развоју ученика; додатно уваже разлике у учењу различитих наставних предмета; повећа удео времена посвећеног учењу; ученику омогући да самостално одлучује о времену, месту, начину и темпу учења.

Хибридна настава је врста наставе коју ћемо и након пандемије настојати да развијамо и негујемо због њеног великог потенцијала да допринесе укупном квалитету образовања на свим нивоима. Одабир образовању намењеног система за управљање учењем пресудан је и за реализацију квалитетне хибридне наставе. Хибридна настава може имати удео онлајн наставе (условно говорећи) од 5% до 95%. Тада говоримо о континууму наставе подржане дигиталним технологијама. Свака школа и сваки наставник треба да уме и може да одлучи где ће на том континууму да се нађу његови ученици и његова настава. Приликом доношења одлуке о уделу онлајн наставе и непосредног рада, треба узети у обзир: околности, карактеристике и потребе ученика, исходе учења које треба достићи, доминантан педагошки приступ настави, пожељне наставне методе у односу на захтеве садржаја предмета и доступне ресурсе. Реализација хибридне наставе захтева континуирано преиспитивање и доношење одлука у интересу ученика.

Организација хибридне наставе на нивоу школе

Постоји више концепата који могу да представљају ослонац планирању хибридне наставе. У нашој образовној пракси најпознатији је модел изокренуте учионице. Реч је о педагошком моделу у којем су типични елементи наставе – предавања и домаћи задаци заменили места. Ученици код куће, пре доласка у школу гледају кратка видео предавања и у школу одлазе упознати са основним елементима онога што ће учити. У школи, време је посвећено когнитивно захтевнијим активностима – вежбама, пројектима или дискусијама, тј. дубљем разумевању наставних садржаја за које је ученицима потребнија подршка наставника. На овај начин ресурси се мудро користе, а време које наставник и ученици проведе у непосредном контакту дубоко је смислено.

Активности наставника током хибридне наставе (не да предаје, већ да менторише, пружа подршку)

Време које наставник проводи у непосредном контакту са ученицима, тзв. школско време, од изузетног је значаја за досезање предвиђених исхода образовања. С обзиром на то да у хибридном моделу наставе школа располаже системом за управљање учењем, упознавање ученика са основним елементима новог концепта који се проучава оквиру одређеног наставног предмета не треба да се дешава у учионици, већ у онлајн простору. Више је разлога за овакав приступ, а најзначајнији су утемељени у чињеницама да сви ученици не уче једнако брзо и не запамте све што су у школи чули.

Упознавање са новим градивом у онлајн окружењу пружа могућност ученицима да у сопственом ритму, по потреби и више пута, проуче ресурсе које им је наставник ставио на располагање и у школу дођу са питањима. Наставник школско време треба да посвети управо одговарању на ова питања, појашњавању места која ученици перципирају као тешка или недовољно јасна. Уочљиво је да хибридна настава може да буде посматрана као онлајн настава у оквиру које се синхрона комуникација не дешава путем конференцијских алата, већ уживо, у школи. У том смислу, активности наставника током хибридне наставе не разликују се у многоме од оних које постоје током онлајн наставе.

Улога ученика током хибридне наставе(ново градиво усваја код куће

у школи ради теже задатке) Ученици су у обавези да пре одласка у школу проуче наставне материјале које је наставник поставио у оквиру система за управљање учењем и ураде тест којим се проверава разумевање представљених садржаја. Ученик треба пажљиво да решава тест питања и концентрисано да чита програмиране повратне информације.

У школу ученик долази са основним знањима из области коју учи. Уме да артикулише каква му је подршка потребна и да је тражи од наставника или вршњака. Школско време користи за дубље разумевање наставних садржаја, Емоционална и физичка добробит ученика током онлајн и хибридне наставе Од почетка пандемије уочено је постојање узнемирености родитеља, ученика и наставника која је узрокована ограниченим обимом социјалних интеракција и кретања.

Стручњаци из области психологије не искључују могућност настанка здравствених проблема у каснијем животном добу. У циљу повећања емоционалне и физичке добробити ученика и стварања предуслова за достизање бољих постигнућа, потребно да школе искористе потенцијал дигиталне како би: у оквиру прописаног недељног оптерећења ученика пружиле додатне могућности и дале приоритет наставним предметима који доказано позитивно утичу на ментално и физичко здравље ученика (физичко васпитање, музичка и ликовна култура); у оквиру недељног плана активности обезбедиле прилике за подстицање и развој физичких и здравствених способности, као и развој креативности (нпр. организовати синхрону активности са свим ученицима једног разреда, а не само једног одељења и тако више пута организовати пожељну наставу, понудити листу активности у изборним терминима за реализацију и линкове ка ресурсима у оквиру недељног плана); пратити резултате рада на повећању нивоа задовољства и мотивације код ученика што представља основни предуслов за очување менталног здравља и ефикасно учење.

Из новијих истраживања знамо да: физичка активност побољшава проток крви у мозгу, подстиче развој нових можданих ћелија и повећава могућности за даље учење; – певање и покрет јесу у директној су вези са коришћењем фонотарног апарата, а самим тим и у вези са менталним и имуним системом организма – током певања луче се хормони који утичу на боље расположење, али и на систем који активира успостављање комуникације, што је од изузетног значаја за ментално здравље, социјални, емоционални и будући културни развој и музички укус ученика. Нарочито је позитивно групно певање које шири границе социјалног развоја и које је корен будућег културног развоја и свести ученика; ликовни израз омогућава ученицима да се изборе са широким спектром менталних болести и психолошким тегобама. Кроз креативно изражавање ученици побољшавају своје ментално здравље.

Смернице за рад школа у онлајн или хибридном режиму у другом полугодишту школске 2020/21. године, у периоду пре успостављања Мудл система за управљање учењем

Опште напомене

• Приликом дефинисања организације рада у онлајн или хибридном режиму школе треба да имају на уму да родитељи могу да проводе дужи период на послу или да раде од својих кућа, те да нису у могућности да помажу ученицима. Веома је важно данастава и учење буду планирани тако да не траже додатан ангажман родитеља који су већ преоптерећени ситуацијом изазваном пандемојом вируса Covid 19;

• Прве две недеље другог полугодишта треба да буду посвећене обнављању градива, како би наставници имали времена да припреме и/или размене наставне материјале потребне за извођење онлајн или хибридне наставе;

7.2. Онлајн настава–краткорочне смернице за школску 2020/21. годину Школа је у обавези да онлајн наставу организује на недељном нивоу. Елементи

такве онлајн наставе подразумевају да:

• сваког понедељка у 8 часова ученицима буду доступни материјали и активности са роковима израде за све предмете предвиђени за ту радну недељу, као и распоред синхроних (уживо) часова.

Наставници су у обавези да креирају материјале и активности, као и да реализују синхроне (уживо) часове. У материјале спадају:

✓ лекција за чије проучавање ученицима није потребно више од 15 минута.

Лекције имају улогу да упознају ученике са најважнијим елементима концепта који се изучава и, по потреби, укажу на додатне изворе;

✓ тест који садржи питања везана за садржај лекције и обимне повратне информације за тачне, односно нетачне одговоре ученика.

Активности треба да буду временски орочене и у њих спадају:

✓ форум у оквиру кога наставник поставља питање или задаје проблемски задатак који активира ученике и захтева од свакога од њих да одговори или понуде своје решење. Наставник усмерава дискусију, тражи додатна

појашњења, коментарише исказе ученика…

✓ задатак у оквиру кога ученици одговарају на постављено питање или решавају проблемски задатак тако да само наставник може да види решење и коментарише га.

У току једне радне недеље наставник може да постави више форума и/или задатака водећи рачуна о укупном оптерећењу ученика предвиђеном за његов предмет.

У синхроне (уживо) часове спадају састанци наставника и ученика у трајању од 30 минута недељно организовани путем конференцијских алата попут Тимса, Гугл мита, Зума, Вајбера…

С обзиром на то да већина школа организује онлајн учење у оквиру Гугл учионице, показаћемо како, на недељном нивоу, треба да изгледа образовно окружења које, у ограниченим условима софтверског решења, највише погодује онлајн учењу. Као пример, одабран је предмет Српски језик и књижевност, а као недељна наставна тема Фонетика Обавештење за ученике о садржајима 17. радне недеље на стриму Гугл учионице: Недељни наставни материјал и активности са роковима израде: наставници буду обавештени бар две недеље раније о терминима одржавања састанака наставничког и разредних већа, актива и сл; родитељи буду обавештени бар две недеље раније о терминима родитељски састанака и седница савета родитеља. Током онлајн наставе ученици су дужни да изучавају достављене наставне материјале, учествују у форумским активностима и раде обавезне задатке у предвиђеном року. У обавези су и да присуствују синхроним (уживо) часовима; Часови одељењске заједнице морају бити синхрони и посвећени пружању емотивне подршке ученицима зато што је то посебно осетљив и исто онолико важан задатак колико и праћење да ли ученик учи.

Хибридна настава –краткорочне смернице за школску

2020/21. годину Школа треба да организује хибридну наставу по моделу изокренуте учионице. Елементи тако организоване наставе подразумевају да:

• сваког петка ученицима буду доступни наставни материјали за све предмете предвиђени за изучавање током наредне радне недеље. Наставници су у обавези да креирају материјале и поставе их онлајн окружење за учење.

У материјале спадају:

✓ лекција за чије проучавање ученицима није потребно више од 15 минута. Лекције имају улогу да упознају ученике са најважнијим елементима концепта који се изучава и, по потреби, укажу на додатне изворе;

✓ тест који садржи питања везана за садржај лекције и обимне повратне информације за тачне, односно нетачне одговоре.

Ученици су дужни да пре доласка у школу проуче наставне материјале које је наставник креирао. Они у школу долазе упознати са основним елементима онога што ће учити и школско време користе за изазовније задатке, вежбе и групне активности. Време које наставници проводе у школи са ученицима треба да буде посвећено активностима које продубљују знања ученика, а заснивају се на наставним материјалима постављеним у онлајн окружење. Другим речима, наставници не треба да предају у школи. Интеракција наставника и ученика не треба да буде ограничена само на активности у школи. Наставници треба да буду доступни ученицима и у онлајн окружењу кроз сараднички рад на форумима.

Смернице за организацију и остваривање припремне наставе за завршни испит у основном образовању и васпитању у школској 2020/21. години.

У складу са новонасталом ситуацијом и мерама Владе Републике Србије, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања предлаже начин реализације припремне наставе за завршни испит у основном образовању и васпитању. Уколико се припремна настава за завршни испит буде организовала у школи, треба је организовати на начин који осигурава безбедност и здравље ученика и запослених, у складу са препорукама надлежних органа и институција. Уколико се припремна настава за завршни испит буде организовала онлајн, треба је организовати технички на исти начин на који је организована и редовна онлајн настава, при чему је велики акценат на интеракцији наставника и ученика.

8.1. Опште смернице за припремну наставе

Како ће ученици који ће полагати завршни испит школске 2020/2021. године завршити основно образовање у атипичним условима изазваним пандемијом, потребно је плански и промишљено организовати припремну наставу. Закон о основном образовању и васпитању предвиђа припрему ученика за полагање завршног испита коју школа може да организује током другог полугодишта осмог разреда, а дужна је да организује припрему ученика за полагање завршног испита десет дана пре полагања испита у трајању најмање два часа дневно из предмета који су обухваћени полагањем („Службени гласник РС”, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 – други закон и 10/2019).

Неизмерно искуство које наставници имају у припремама ученика за полагање завршног испита потребно је прилагодити новим условима рада. Планирање припремне наставе треба заснивати, као и до сада, на образовним стандардима постигнућа („Службени гласник РС – Просветни гласник”, 5/2010).

При планирању припремне наставе треба имати на уму пре свега специфичност школе и одељења, и у складу са тим осмислити активности које ће помоћи ученицима да обнове градиво претходних разреда и да га повежу у јединствену целину што ће им помоћи да спремно и успешно одговоре на захтеве завршног испита. У циљу припреме засноване на ученичким постигнућима пожељно је да ученици пре почетка припремне наставе решавају један дијагностички тест (може се користити неки од тестова са претходних пробних и завршних испита) који ће послужити за адекватно планирање.

Специфичне смернице за припремну наставу

Припремна настава за полагање завршног испита због своје улоге и функције неопходно је да садржи следеће:

• Обнављање најважнијих појмова, правила, законитости, формула и сл.

• Указивање на типичне пропусте и грешке које су ученици претходних година правили на овом испиту (нпр. типичне рачунске грешке, попуњен тест графитном оловком, прецртан један део задатка, употреба скраћеница).

• Примере задатака са претходних завршних испита које наставници могу преузети са сајта Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања https://ceo.edu.rs/завршни-испит-у-основном-образовању/тестови-сапретходних-завршних-исп/, као и са претходних пробних завршних испита https://ceo.edu.rs/завршни-испит-у-основном-образовању/пробни-завршнииспит/.

• Примере задатака из збирки задатака за завршни испит у основном образовању и васпитању чији је издавач Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и Просветни преглед.

• Домаће задатке ученицима на припремној настави треба задавати у складу са њиховим личним напретком у односу на област, као и у циљу подстицања на даљи самостални рад. Посебну пажњу треба обратити на праћење израде домаћих задатака у педагошкој документацији.

• Упућивање ученика на бесплатне онлајн ресурсе који могу бити корисни за обнављање најважнијих појмова, правила, законитости, формула и сл. за припрему завршног испита.

У редовној настави у току другог полугодишта потребно је што чешће користи примере задатака који су у директној вези са образовним стандардима постигнућа, при чему није потребно ученицима истицати шифру и формулацију стандарда. Такође важно је редовно информисати родитеље, тј. законске заступнике, о активностима и напретку ученика преко Ес-дневника или на неки други начин.

Преузето: ЗВКОВ

BUDIMO ZRNCE U PROMENI PARADIGME OBRAZOVANJA

Željana Radojičić Lukić je višestruko nagrađivana učiteljica iz Srbije, koja je prešla dug put od učiteljice do pomoćnika ministra svoje zemlje, da bi se na kraju ponovo vratila svojim učenicima. Ona je liderka obrazovanja na Balkanu koja se trudi da svojim radom, idejama i projektima inspiriše i motiviše nastavnike Balkana.

Zahvaljujući kreiranju projekta “Čarobno selo”, koji je finansiran od strane UNICEF-a tokom 2012, proglašena je za jednu od najboljih učitelja na svetu, i to ne jednom, nego u okviru dve svetske nagrade, Global Teacher prize i Global Teachers Award. Taj projekat Čarobno selo, koji joj je doneo i najveće nacionalne nagrade, zasnovan je na celovitom pristupu učenju pod otvorenim nebom. Svesna velikih prednosti ovog modela učenja, ona se bori da putem različitih projekata afirmiše celoviti pristup učenju, da stvori uslove da bude prepoznat  od srane donosioca odluka cele oblasti Balkana i da postane sastavni deo većine nacionalnih kurikuluma balkanskih zemalja.

Svaki uloženi napor donosi pobedu

Još u detinjstvu sam naučila, a to učim i svoje učenike, da neuspeh ne postoji i da je svaki pokušaj zapravo uspeh vredan pažnje, a svaki uloženi napor donosi pobedu; lepo je biti u nečemu prvi, ali ne treba zaboraviti da  je dostojno poštovanja biti i posljednji. Moji prijatelji znaju da je moja karaijera skup uspeha i velikih dela, ali da samo ja znam koliko sam napravila neuspešnih pokušaja da sazidam sve to što je sada vidljivo.

Učiteljica Željana, Banja Vrujci

Moji učenici su moja najveća inspiracija i motivacija i oduvek sam se trudila da ih uključujem u različite projekte  na kojima sam radila. Nekoliko mojih generacija učenika odrastalo je uz obrazovni festival “Kreativna čarolija”, koji je i nastao iz potrebe da dovedemo svet u naše malo mesto. Čak 15 godina zajedno realizujemo ovaj prepoznatljiv regionalni događaj, gde su oni i njihove porodice domaćini deci cele Evrope. Osim što dobijaju priliku da jačaju svoje kompetencije u dečjem stavralaštvu, oni imaju priliku da se rano nauče toleranciji, da ruše predrasude i stereotipe o drugim narodima i da izrastaju u građane sveta.

Prekretnica u mojoj  karijeri, svakako je obeležena kreiranjem koncepta celovitog učenja pod nazivom Čarobno selo, a nakon toga vrata, kako nacionalnih, tako i internacionalnih obrazovnih krugova, sama su se otvarala. Ta vrata nisam čuvala samo za sebe, nego ih sve ovo vreme otvaram drugim dobrim nastavnicima regiona. 

Čarobno selo je koncept učenja uronjen u bajku, zasnovan na celovitom pristupu učenja pod otvorenim nebom. U njega su ugrađena sva iskustva, kako moja, tako i mog tima,  tokom višedecenijske učiteljske prakse. To iskustvo  je posebno, veliko i značajno, jer smo oko njega uspeli, godinama, da okupljamo različite timove eksperata i da zajedno iznedrimo mnoštvo novih projekata. Zapravo, sve što smo zajedno godinama stvarali, izrastalo je ili je zasnovano na iskustvu iz Čarobnog sela. Mogu slobodno da kažem da je i naš najnoviji projekat pod nazivom EduBalkan izrastao iz ideje celovitosti uspostavljne u konceptu učenja Čarobno selo.

Učionica u Banji Vrujci, OŠ „Milan Rakić“

Obrazovanje briše granice, ali stvarno!

Obrazovanje ima veliki kapacitet da briše granice, da gradi mostove ljubavi i tolerancije i da bude balans uspostavljanja trajnog mira u bilo kojem trusnom području poput regiona Balkana. To što smo dobili šansu i neverovatnu priliku da umrežavanjem oformimo “Balkansku nastavničku mrežu”, samo je još jedna u nizu akcija na koje smo fokusirani. Projekti, poput Asocijacije najboljih nastavnika bivše Jugoslavije, Magične interkulturalne mreže prijateljstva, Balkanske zbornice i sada Balkanske nastavničke mreže, sadržani su u jedinstvenom projektu  pod imenom EduBalkan, koji već sada vrši snažan uticaj u ovom delu sveta.  Sigurna sam da ova mreža ima kapacitet da utaba siguran put ka boljem obrazovanju, koji bi olakšao, motivisao, usmerio sve aktere obrazovnog procesa da bolje sarađuju, razumeju se, razmenjuju znanja i ideje, umrežavaju se. Iskustvo iz 6 država, koje imaju  zajedničku istoriju, slične obrazovne sisteme, kulture, tradiciju, sa svojim bogatstvom u različitostima, pokazuje se kao dobar recept za ostvarenje misije EduBalkan zajednice.

Kroz dugogodišnji rad, najpre kao učitelj u osnovnom obrazovanju, a zatim kao pomoćnik ministra prosvete moje države, imala sam prilike da sagledam da se ovaj obrazovni sistem  razlikuje od onog obrazovnog sistema kada sam i sama bila učenik osnovne i srednje škole. Osnovna razlika se ogleda u pomeranju fokusa sa praktičnih na teorijska znanja. Sada učenici imaju više nastavnih predmeta, više nastavnih sadržaja, više udžbenika, a manje dodira sa prirodom koja ih okružuje i sa praktičnim i realnim životom. 

Sada je pred nama, članovima EduBalkan zajednice, izazov da unapredimo naše obrazovne sisteme tako što ćemo vratiti potvrđene dobre strane našeg starog obrazovnog sistema, a sa druge strane, uspešno odgovoriti na izazov sadašnjeg vremena kada je nastava potpuno iskočila iz ustaljenih okvira.

S obzirom da još uvek nije poznato da li će nastava nastaviti da se odvija samo u onlajn okruženju ili će to biti hibridni model, mi svakako predlažemo da resorna ministarstva shvate da imaju prevaziđeno obrazovanje, da počnu da ispituju i prate potrebe savremenog deteta i da počnu da iznalaze rešenja za resetovanje sistema.

Predlozi EduBalkan zajednice za reset obrazovanja balkanskih država

Obrazovanje pre i nakon pandemije neće biti isto. Promene su neibežne. Ko nije spreman da se menja, nestaće, to možemo videti i na primerima iz istorije. Države balkanskih zemalja imaju nacionalne kurikulume stare po nekoliko decenija, u kojima su se samo menjale pojedinosti, suština je ostajala ista. Umreženi nastavnici Balkana su svesni ozbiljnosti situacije i činjenice da će promene da se dešavaju jako sporo. Međutim, naša regionalna mreža nastavnika ima potrebu da ukaže na neke manjkavost naših sistema. 

Iako je razvijeni svet odavno odbacio nastavnika u ulozi instruktora i ustupio mesto nastavniku treneru, nekome ko sa strane prati i usmerava učenika, ko ga osnažuje kako da samostalno uči i pronalazi znanje, balkanske škole su pune nastavnika predavača. Po našim standardima, u balkanskim učionicma se nalazi i do 30 učenika, pa u nekima i više od tog broja. U takvim odeljenjima, nemoguće je organizovati grupni rad, a o individualnom radu  nastavnici mogu samo da maštaju. U našim školama školski čas traje 45 minuta, i takvih je na dnevnom nivou oko sedam. Tokom tih sedam nastavnih časova smenjuju se maternji jezik, matematika, hemija, fizika, istorija, geografija, engleski jezik… Teško je i zamisliti da je moguće da se  jedno dete tokom dana fokusira na sedam različitih naučnih disciplina i da svaku disciplinu proprati sa podjednakom pažnjom i skladišti je zasebno u jednu fioku. Ovakav raspored nastave kod učenika blokira njihovu sposobnost uspostavljanja veza između nastavnih  sadržaja i ne daje im priliku da razumeju međusobnu povezanost i odnose u prirodi i društvu. 

U svih šest država prostora bivše Jugoslavije učenici su izloženi obavezama izučavanja ogromnog broja predmeta. Mi predlažemo smanjenje broja predmeta putem sistemskog integrisanja na osnovu srodnosti. Smatramo da bi na toj listi trebalo da se nađu: maternji jezik, engleski jezik, matematika, integrisane društvene nauke, integrisane prirodne nauke, umetnost i domaćinstvo. To je okvir nastavnih predmeta dovoljan za uzrast dece od  12 do 15 godina, odnosno od 5-8.razreda osnovne škole. U mlađem osnovnoškolskom uzrastu, odnosno uzrastu od 1-4.razreda, bilo bi dovoljno izučavanje pet nastavnih predmeta.

Zalažemo se da škole postanu lababoratorije za istraživanje i eksperimentisanje putem celovitog pristupa  učenju, odnosno celovite integracije nastavnih sadržaja, jer je škola, koja sipa sadržaje u dečje glave, prevaziđena. Nastavnik,  koji  kritički ne procenjuje da li su sve učeničke glave sposobne da sve  planirane programske sadržaje i prihvate, mora da ode iz naših učionica i ustupi mesto nastavniku sposobnom da obrazuje decu funkcionalnim znanjima i kritičkom mišljenju. Mi smo dužni da resetujemo obrazovne sisteme i obezbedimo uslove iz kojih će izrastati samouvereni i odgovorni pojedinci, koje odlikuje kritički stav prema svemu što ih okružuje,  koji poseduju funkcionalna znanja i imaju dovoljno veština da ih samostalno  primene u kasnijim nivoima obrazovanja.

Naravno, uspeh učenika u tako reformisanoj školi vrednovao bi se na osnovu napredovanja u odnosu na samog sebe, a ne po merilima koja se odnose na prosečnog učenika. Sve zastarele tehnike i ustaljeni obrasci,  koji dovodi do frustracije učenika u našim školama, morali bi da odu u istoriju. 

Željanini đaci, 2017.

Zbog svega toga želimo da afirmišemo celoviti pristup učenju kao potrebu Z-generacije za sticanjem funkcionalnih znanja putem iskustvenog učenja, rešavanja problema, razvoja životnih veština, primene preduzetništva, kreiranja projekata. Naši predlozi reformskih koraka usmereni su na ukidanje razredno časovnog sistema smanjenje broja učenika u odeljenjima na 20, ukidanje brojčanog načina ocenjivanja do 13 godine. Mi se zalažemo za promenu paradigme obrazovanja kakvo poznajemo. Ne možemo generaciju odraslu uz pametne telefone i tablete obrazovati na isti način kao što su se obrazovale generacije odrasle uz crnobele televizore! To prosto nije održivo i zato jeste neophodno da se na Balkanu desi reset obrazovnih sistema. To nije nimalo lako, ali ako osvestimo činjenicu da je klasično obrazovanje mrtvo, onda moramo brzom reakcijom da uspostavimo nove obrazovne sisteme rasterećene tragova trulih sistema, koji novim generacijama stvaraju frustracije, nezadovoljstvo i potrebu da se putem različitih aplikacija, koje koriste u slobodno vreme, sve više distnaciraju od škole i zastarelih obaveza koje ona nameće.

Naša obaveza je da stvorimo školu u koju će deca dolaziti sa radošću, koji će se u njoj osećati srećno i takvi iz nje izlaziti. Ukoliko se to ne desi, klasična državna škola, kakvu poznajemo na Balkanu, nestaće zauvek. To će stvoriti prostor za nastanak privatnih klasičnih i onlajn škola koje će ponuditi programe prilagođene potrebama Z-generacije i koje će se prilagođavati učeniku, a ne učenik školi, kao što je trenutno slučaj.

Preuzeto sa K12Digest

UMREŽAVANJE NASTAVNIKA I RODITELJA

Četvrta Balkanska zbornica – i ovaj put mjesto susreta roditelja i nastavnika! Naši gosti u ovoj, četvrtoj po redu Balkanskoj zbornici bili su Vukova mama, Mihaelin i Marijin tata i Lucijina mama. Ovaj put, tema – Jaz između škole i života, zahtijevala je da razgovaramo sa roditeljima koji su uspjeli povezati obrazovanje sa životnim uspjesima i zato smo poželjeli čuti kako to izgleda iz njihovog ugla. Roditelji su veoma važni u nastavnom procesu a njihova podrška jedna od najznačajnijih pa je bilo vrijedno čuti kako su njih troje uskladili profesionalne izazove sa najvažnijom ulogom, roditeljskom.
Takodje, tema je zahtijevala da kao goste imamo one koji jesu uspjeli školu povezati sa životom, životnim pozivom, pa smo u fokusu imali upravo to pitanje, šta možemo svi zajedno učiniti da škola bude mjesto sticanja funkcionalnih znanja koje će učenici koristiti u životu i na tržištu rada 21. vijeka.
Mama Tijana, profesorica violončela, srpsko-makedonska pjevačica, približila nam je njihovu porodičnu organizaciju, podjelu obaveza koje se tiče podrške njihovom sinu, uzornom učeniku koji voli školu i koji sve obaveze besprijekorno obavlja ali kojem mnogo nedostaje redovna škola. Osvrnula se i na odluke koje su se smjenjivale od strane donosioca odluka, gdje je jedna od najapsurdnijih odluka bila ona koja je zagovarala Završni ispit, naspram mnogo kreativnijih rješenja koja su nam bila na raspolaganju ali ih naprosto institucije sistema nisu prepoznale.

Tijana je ovo vrijeme izolacije jako dobro iskoristila i osim početnih izazova sa upoznavanjem onlajn alata, uživala je u toj ulozi mame koja je imala puno vremena da provodi sa sinom i da bude i podrške nastavnom procesu. Govorila je i o deficitima sistema u smislu zastarjelih nastavnih materijala, koji obiluju potpuno nepotrebnim informacijama, terećeni teško razumljivim definicijama, te potrebe da se ukupan proces revidira i da se osavremeni u materijalima, upotrebi tehnologija, pristupima poučavanju, koji jedino koncipirani na potrebama učenika mogu biti atraktivni današnjim digitalnim generacijama.
Sa Mihaelinim i Marijinim tatom, urednikom Buka magazina i novinarom iz BiH, razgovarali smo o potrebi da se roditelji i nastavnici nađu u istoj misiji, kako bi obrazovni sistem bolje funkcionisali i kako bi se potrebne reforme napokon dogodile. Aleksandar je sa nama podijelio uspomene na učitelje i nastavnike koji su njega inspirisali da zavoli put učenja, i možemo vam reći da nas je tim prisjećanjem, kao profesiju, „kupio“.
Podijelio je sa nama i kako se njegove kćerke osjećaju u situaciji u kojoj škola postoji samo u virtuelnoj formi te kako zapravo i njima kao učenicama ali i njemu kao roditelju, nedostaje ta komponenta odlaska djece u školu, socijalizacije i interakcije sa svijetom „napolju“. Taj „izlazak iz kuće“ on vidi kao put osamostaljivanja i pravog životnog učenja. On je to s pravom nazvao „kontakt sa životom“, gdje je više od samog tog učenja, veoma bitno i ono učenje koje se odvija u svom spontanitetu, kroz drugarstvo, vršnjačku komunikaciju, komunikaciju sa nastavnicima u školi i izvan nje.
Tata Aleksandar nam je kroz razgovor dao jedan zaista dragocjen „recept“ kao postići da djeca budu uspješna, prvenstveno je taj dio usmjeren na poštovanje, ljubav i prihvatanje koje mora da se odvija između učenika i nastavnika. Imajući u vidu da je ljubav najveći pokretač svakog napredovanja, mora se čuvati ta važna veza.

Roditelji su sada više nego ikada uključeni u obrazovanje svoje djece i to treba iskoristiti. Mi treba da iskoristimo situaciju sa pandemijom, sada kada su djeca najviše okrenuta sama sebi, kada roditelji mogu vidjeti teret i nastavničkog poziva, kada vidimo da je ovo veliki izazov za sve nas, da se iskoristi da svi to prevaziđu na najbolji način, vraćajući se u školu zajedno, osnaženiji i spremniji da pravimo promjene.
Naša treća gošća, Lucijina mama, kompozitor, tekstopisac, takođe i pedagog, jer radi i stvara sa djecom, osoba koja je znala sa 15 godina šta želi raditi u životu i vrijedno je radila na tom cilju, sa nama je diskusiju počela sa izuzetno značajno rečenicom koja bi mogla i da se iskoristi kao jedna od osnovnih zaključaka: „Ja mislim da su svi roditelji tokom nastave na daljinu razumjeli šta znači biti nastavnik danas.“
Leontina, i sama pedagog, na naše sugestije da i ona prolazi takav izazov, ipak kaže da ona radi sa djecom koja imaju slične afinitete, te da smatra da je nama teže, jer je drugačije u učionici u kojoj je potreban individualizovan pristup djeci najrazličitijih afiniteta i startnih osnova. Sunovrat je, kaže Leontina, počeo sa de produbljuje, kada je profesija počela da se obezvrjedjuje, sa čime smo se naravno složili, a to i jeste, na kraju, razlog našeg regionalnog umrežavnja. Tu je počeo i gubitak kopče izmedju obrazovanja i života i stvaranja sve većeg i većeg jaza. Kada su ministarstva počela da nameću sve više birokratskih zahtjeva i nastavnici su u tome svemu poceli da gube bitku sa onim sto bi podrazumijevalo uključivanje rada baziranog na projektima, istraživačkom radu, napredovanju na temelju afiniteta. Podijelila je sa nama iskustvo njene porodice i to upoznavanjem različitih školskih sistema, nemačkog i srpskog. Ono što je veoma zanimljivo, tiče se identifikovanja mnogih snaga koje srpski obrazovni sistem ima, poput raznovrsnosti znanja. Naravno, s obzirom da je put ka funkcionalnom znanju potrebno unaprijediti i podržati drugim i drugačijim pristupima, šireg broja nastavnika, posebno je istakla potrebu za istraživačkim pristupom i uključivanjem kritičkog mišljenja u nastavu. To bi podrazumijevalo i redukovanje trenutno veoma opširnog gradiva i ustupanje mjesta važnim vještinama poput – komunikacijskih vještina, javnog govora, prezentacija.

Pitali smo naše goste, šta bi od ovih koncepcija učenja na daljinu zadržali i nakon povratka u redovan sistem. Kazali su da nastava na daljinu svakako ima brojne prednosti koje bi se mogle koristiti u različitim situacijama, naročito prilikom odsustva djece iz škole zbog nekog zdravstvenog problema, vremenskih nepogoda, ili raznih drugih neprilika.
Na samom kraju, sa našim učesnicima četvrte Balkanske zbornice, podijelili smo važne novosti za nastavničku mrežu regiona, najavivši pokretanje regionalnog projekta EduBalkan, najpre u vidu obrazovne platforme, a onda i formalne organizacije oko koje ćemo sabrati nastavničku, roditeljsku, ekspertsku i institucionalnu zajednicu ovog dela svijeta. Prva formalna aktivnost EduBalkan zajednice je imenovanje za organizacione partnere velike globalne nastavničke konferenciji T4, koja će se dogoditi 30.maja, 2020, i za koju se već prijavilo preko 7000 učesnika iz cijelog svijeta. Prijave za ovu besplatnu konferenciju traju do 15.maja i ovo je potvrda da nam je ova pandemija donijela i nove prilike, koje sada treba pokušati pametno iskoristiti.

U zaključku je Željana Radojičić Lukić, osnivač EduBalkan zajednice i pokretač umrežavanja nastavnika zapadnog Balkana, napomenula da zahvaljujući postojanju dobrih primjera nastavnih praksi i izuzetnih nastavnika entuzijasta koji školske sisteme svojih zemalja vuku naprijed, naša društa imaju privid da sve funkcioniše kako treba. Svjesni smo, istakla je Željana, da mi iz najrazličitijih razloga i dalje imamo većinu nastavnika koji koriste isključivo tablu i kredu. Niko ne smatra da je do nastavnika i do njihove inertnosti, nego ih koče i usporavaju različite okolnosti, prije svih resursi, odnosno sredine u kojima nastavnici rade, ali je i činjenica da je najvažnija profesija na svijetu, koja stvara budućnost, ponižavajuće malo plaćena. Sve su to razlozi zbog kojih ona smatra da su mediji ti koji mogu u značajnoj mjeri da promijene sliku obrazovanja u regionu. Sve prisutne je iznenadio Željanin prijedlog upućen uredniku magazina Buka, da pruži šansu nastavnicima, tako što će pokrenuti novu rubirka na temu obrazovanja koju bi kreirali nastavnici regiona okupljeni oko EduBalkan zajednice. Još veće iznenađenje je izazvalo njegovo prihvatanje da će dati šansu da se ta rubrika zaista pokrene, kao doprinos medija, prije svih magazina Buka, afirmaciji obrazovanja i nastavničke profesije u ovom dijelu svijeta.

Nije moglo ljepše da se završi ovo četvrto „kafenisanje“ u Balkanskoj zbornici koje je još jednom potrvrdilo da obrazovanje ima veliku podršku javnosti, samo je potrebno više inventivnosti, idejnosti i angažovanja samih nastavnika. Zajednica okupljena oko projekta EduBalkan pokušaće da bude nosilac promjena i pokretač kvalitetnih regionalnih akcija, od Slovenije, pa do Makedonije, ali i svuda u svijetu gdje je prepoznaju kao kvalitetnog partnera, poput organizatora pomenute globalne konferencije T4.

„U školi nam predaju lekcije, pa nas onda testiraju, a život nam daje prvo testove, da bismo iz njih izvukli lekcije“, zaključak je domaćina ove četvrte Balkanske zbornice.

Snimak četvrte Balkanske zbornice

Za EduBalkan: Olivera Nedić, lider obrazovanja iz Doboja

The gap between school and life

It is a topic that we all deal with every day, in one way or another. We all know that our school does not prepare children for life and in spite of that we agree with the imposed rules, on the one hand, and that we do not do anything to insist that we change those rules, on the other hand.

When I say „we“, of course I mean the “society”, and in the first place I address to all the teachers and parents of school-age children, but also the public and all those who are thinking about education and who care about its collapse. After the disintegration of the former Yugoslavia, our societies built some of their social systems, according to some of their own rules and available resources, but most of them kept their education in the same foundations as it used to be. They say we had a good education then. I agree, but it was education for another time and some other needs. From then until today, our newly formed social systems have changed, only education has remained the same!

When we go through this period, of almost 30 years, we cannot help but notice that something was being tried, but that there were no essential reforms, nor did anyone intend to implement them.
Why?
Well, I guess it is clear to everyone that good education leads to some big changes, that good education gives birth to thinking people, that good education shapes a person capable of critical thinking, that good education strengthens argumentative criticism. If you agree that a good education creates brave thinking between the people who initiate and make changes, it is clear that no one needs them today in this whole part of our Balkans, hence the gap between school and life is deepening, for decades.

Is it possible, in that case, and how, to reduce the gap between school and life? Can the teachers of the region, with the help of the parent community and the media, initiate and introduce essential important and possible changes in practice?

About all of this issues on Wednesday, May 13, from 8 pm, on the Zoom application in the Balkan VIRTUAL OFFICE CAFÉ!

JAZ IZMEĐU ŠKOLE I ŽIVOTA


Ovo je tema koju svakodnevno svi obrađujemo, na ovaj ili onaj način. Svi znamo da naša škola ne priprema decu za život i uprkos tome pristajemo na nametnuta pravila, sa jedne strane, i da prstom ne mrdamo da insistiramo da ta pravila menjamo, sa druge strane.

Kad kažem „mi“, naravno mislim na društvo, a u ptvom redu na nastavnike i roditelje dece školskog uzrasta, ali i na javnost i na sve one koji promišljaju o obrazovanju i koji brinu zbog njegovog urušavanja. Naša društva su, nakon raspada bivše Jugoslavije, podizala i gradila neke svoje društvene sisteme, po nekim svojim pravilima i raspoloživm resursima, ali je većina obrazovanje zadržala u istim osnovama kao što je bilo nekada. Kažu da smo tada imali dobro obrazovanje. Slažem se, ali to je bilo obrazovanje za neko drugo vreme i neke druge potrebe. Od tada, do danas, naši novonastali društveni sistemi su se menjali, samo je obrazovanje ostajalo isto!
Kada prođemo kroz ovaj period, od skoro 30 godina, ne možemo a da ne primetimo, da se tu nešto pokušavalo, ali da suštinske reforme, niti je bilo, niti je ko imao nameru da je sprovede.
Zašto?

Pa valjda je jasno svima, da dobro obrazovanje vuče i neke velike promene, da dobro obrazovanje iznedrava misleće ljude, da dobro obrazovanje oblikuje čoveka sposobnog da kritički promišlja, da dobro obrazovanje osnažuje argumentovanu kritiku. Ako se slažete, da dobro obrazovanje stvara hrabre misleće ljude koji iniciraju i prave promene, jasno je da takvi nikome danas ne trebaju u celom ovom našem parčetu Balkana, otuda se jaz između škole i života sve više produbljuje, evo decenijama.

Može li se, u tom slučaju, i kako, smanjiti jaz između škole i života? Mogu li tu nastavnici regiona, potpomognuti roditeljskom zajednicom i medijima, inicirati i u praksu uneti suštinski važne i moguće promene?

O svemu tome u sredu, 13.maja, od 20.00, na Zoom aplikaciji u Balkanskoj zbornici.


Više podataka potražite na grupi NASTAVNIČKA MREŽA.

OSTAVKA, MINISTRE!

Da završimo Praznik rada sa porukom svim sinidkatima regiona, ne samo Srbije, da smo svi mi uz njih, ukoliko oni rade svoj posao i ne zaboravljaju koliko nas čeka na njihove akcije i reakcije.

Ovu akciju čekamo već 4 godine, jer je još onda kada je ministar srpski nazvao devojčice Srbije „rakunima“, bilo jasno da mu nedostaju maniri intelektualca, i da njegov rečnik nije primeren nijednom zaposlenom u prosveti, pa ni nastavniku koji se našao u ministarskoj fotelji. Ne znamo šta je konkretno doprinelo za odluku nekih sindikata na poziv na ostavku i zašto je to baš ovih dana „prekipelo“ i njima, a ne samo svima nama, kada je sve bilo jasno još odavno.

Odavno su udžbenici, takvi, kakvi jesu, odavno koristimo i es_Dnevnik plaćen kao najveća riznica intelektualnog rada, odavno se pokazalo da MP nije briga za nas nastavnike i za naš položaj, a sindikati ne reagovaše. No, kako je bolje ikad, nego nikad, tako želimo da sa vama svima podelimo neke njihove reakcije i da ih kako takve podržimo, uz opasku: SAMO VAS GLEDAMO!

Naime, tokom jušerašnjeg dana, Sindikati obrazovanja u Moravičkom okrugu zatražili su ostavku ministra prosvete Srbije Mladena Šarčevića zbog nesupešne probe male mature i zbog „papreno“ plaćenog elektronskog dnevnika, između ostalih zamerki, koje su ocenili kao „loše urađen posao“. Oni su podsetili da je za Mladena Šarčevića sve to „odlično odrađen posao“. „Pitanje je samo za koga i zbog čega! Za nas je sve ovo mnogo, mnogo loše odradjen posao. Kratko i jasno – OSTAVKA MINISTRE!“, piše u saopštenju sindikata obrazovanja Moravičkog okruga. (Izvor Danas)

Oglasio se i Zvonimir Jović, predsednk USPRV, po pitanju položaja prosvetnih radnika, koji je ocenio da su nastavnici što se odnosa države prema njima tiče, kako je rekao, poslednja rupa na svirali i da su navikli da se za svoja prava bore sami. On je podsetio da je zbog proglašenja epidemije i vanrednog stanja Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, čiji su član, otkazala protest zakazan za 17. mart. (Izvor usprv.org)

Pre par dana, na temu otvaranja škola i vrtića, oglasila se i Vesna Jerotijević, rukovodilac Resora obrazovanja USPRS: „Poštovani roditelji, roditeljstvo je jedina „funkcija“ sa koje ne možete biti smenjeni i na koju ne možete podneti ostavku, za razliku od vas ministar može, kao i svi oni koji se kriju iza panoa od pleksiglasa i koji ne razmišljaju o mogućim posledicama po sve nas. Potrebno je da ih zajednički sagledamo, pre nego što se sa njima suočimo.“

USPRV naglašava i rezultate dobijene na prvom onlajn probnom testu male mature u Srbiji, “Samoprocena znanja 2020”, koji pokazuju da su na nacionalnom nivou učenici u proseku osvojili 13,68 poena iz srpskog jezika, 13,56 iz matematike i 14,63 poena na kombinovanom testu.

Podržavamo ovaj sindikat i njihov predlog da osmaci malu maturu ne bi trebalo da polažu uopšte te da bi školsku godinu trebalo završiti rangiranjem prema postignutim ocenama i bez povratka u školu. I nije problem samo ZI, iako je sada on u fokusu. Smatramo da su nezadovoljstvo i problemi nastavnika Srbije, i ne samo nasatvnika, i roditelja i učenika, samo kulminirali tokom vanrednog stanja, pa očekujemo i insistiramo na konkretnim predlozima sindikalnih aktivnosti i borbe za popravljanje našeg položaja, čim se uspostavi normalizacija stanja u zemlji. No, ipak, pohvala za one koji pokrenuše OSTAVKU MINISTRA prosvete, koju podržavamo i na kojoj insistiramo zbog:

  • bahatog odnosa prema resoru obrazovanja
  • bahatog odnosa prema imenovanju direktora ustanova
  • bahatog odnosa prema najlepšoj profesiji na svetu
  • bahatog odnosa prema novinarima
  • bajatog odnsoa prema saradnicima
  • bahatog odnosa prema budžetu MPNTR
  • neprimerenog rečnika
  • neprimerenog ponašanja u javnosti (njegovi TV nastupi)
  • neadekvatnog postupanja tokom vanrednog stanja
  • izostanka empatije prema učenicima i nastavnicima tokom vanrednog stanja
  • nezalaganja za poboljšanje materijalnog statusa nastavnika
  • nezalaganja za reformu nastavničkih fakulteta i selekcije pri upsiu na nastavničke fakultete
  • nezalaganje za modernizovanje obrazovnog sistema i hvatanja u korak sa svetom
  • nastavite niz, lako je…

OSTAVKA MINISTRE, jer nam je tako sada ĆEIF!

Nastavnička mreža tokom pandemije

ALTRUIZAM NASTAVNIKA ZAPADNOG BALKANA

Na 1.evropskoj konferenciji naša Sandra G. Grujevska prezentovala je našu Nastavničku mrežu, naš zajednički rad, naše povezivanje, umrežavanje, naš altruizam, saradnju, deljenje. Pre svega, našu dušu balkansku, rekla biih, jer po reakcijama učesnika bilo je jasno da su sa iznenađenjem slušali o umrežavanju ovolike nastavničke zajednice i našem radu.

Evo šta kaže na ovu temu jedna od učesnika konferencije i jedna od naših administratorki, naša posvećena Zorana Mitrovic: „Predstavljanje NASTAVNIČKE MREŽE TOKOM PANDEMIJE na 1. PAN EUROPEN CONFERENCE propraćeno je sa velikom pažnjom i vidnim oduševljenjem svih prisutnih učesnika iz cele Evrope. Kada slušamo nešto, što je do sada mogao da bude samo lep san mnogih od nas, a zaista se dogodilo – da se brzinom vetra uskovitla u jedan zdušni, kolegijalni, krativni, kolegijalni vrtlog 27 000 entuzijasta svoje prosvetarske profesije, i to u trenutku kada smo svi zajedno ostali bez čvrstog tla – i jeste priča koja je u stvarnost mogla da izađe samo iz najlepše nastavničke bajke. Sandra G. Grujevska, prezenter ispred Nastavnike mreže na ovoj konferenciji,, nije mogla da sakrije emocije tumačeći prezentaciju rađanja najveće dobrobiti cele ove stresne, pandemične situacije, koja nije zaobišla ni naš Balkan.

Upoznajući učesnike sa tokovima „događanja“ NASTAVNIČKE MREŽE, njenog neverovatnog rasta i širenja, kako broja pratilaca, tako i jačanja njenog kredibiliteta u javnosti, koja je u njoj videla svetlo na kraju tunela, u koje može da se uzda i kome veruje, ona je navela sve faze rađanja, rasta i funkcionisanja mreže: od kolegijalnog grupnog chata desetočlane znane grupe kolega, predvođene vizijom, energijom i proaktivnošću osnivača Željane Radojičić Lukić, preko proširenog kruga stubova admina, do neverovatnog broja od 27000 pratilaca, koji se nesebično pomažu, kreiraju materijle, stvoriviši tako bazu, od preko 2500 sjajnih obrazovnih materijala. Danonoćno, non stop, onlajn funkcionisanje, podrška, usmeravanje, pomoć i međusobna solidarnost utemeljili su se kao prepoznatljivosti NASTAVNIČKE MREŽE, čiji su akteri spontano pokrenuli i neformalno druženje kroz BALKANSKU ZBORNICU SREDOM u 20h, gde uz pesmu, razgovor, razmenu dobrih energija, predloga, priča , onih obilničh ljudskih, do onih iskričavih novih ideja i vizija, koje će trasirati još mnogo toga.

Nakon 2. KAFE U BALKANSKOJ ZBORNICI, juče, 29.4. u 20h svi smo zaključili jedno: da smo ovako osnaženi, jedni drugima snažan vetar u jedrima, ogromna snaga, koja ĆE TRAJATI ZAUVEK – na radost svih nas, a dobrobit svih učenika Balkana. I, na kraju, srdačan poziv svim učesnicima konferncije da se priključe našoj mreži , kako u radu, razmeni, tako i na svim našim ZBORNIČKIM druženjima, nije ostavilo ravnodušnim slušaoce. Emocije koje su se sve vreme prožimale tokom Sandrinog izlaganja, ponos , ljubav , snaga i sigurnost u pravi put, ostavili su snažan pečat na licima slušalaca. Sigurna sam da će naša BALKANKSA ZBORNICA postajati sve posećenija – možda nam i www.zoom.us bude mali, a verujem da ćemo i tim administratora proširiti na kolege iz raznih zemalja Evrope, jer to i jeste krajnji cilj ovog umrežavanja.“

Hvala organizatorima iz Slovenije na ovoj prilici. Hvala našoj dragoj fenomenalnoj Sandra G. Grujevska na profesionalnosti i spremnosti da prezentuje rad 27 000 nastavnika.

#nastavnickamreza

MINISTARSTVO PALO NA ZAVRŠNOM, DRUGI PUT

Nakon jučerašnjeg iscrpljivanja cele jedne generacije dece, učenika osmog razreda i izloženosti stresu njih i njihovih roditelja, danas smo imali nastavak. Današnji dan je skoro isti, s tim što je pojačan sa novim momentom da su deca u istom danu mogli uporedo sa matematikom da ponovo rade i test iz srpskog jezika.

Foto: Đurđica Stojković, Nastavnička mreža

Mogo stvari ovde nije jasno, ko je zakazao, zašto je zakazao, šta se tu sve dešavalo, ali sledeće stavke su jasne:

  • Imamo platformu i server koji ne mogu da podrže istovremeno veliki broj korisnika;
  • Imamo totalnu konfuziju u komunikaciji MP i škola;
  • Imamo nedostatak Uputstva u aplikaciji za polaganje probnog testa;
  • Imamo nedostatak Uputstva u delu šta uraditi-preduzeti ako pukne mreža;
  • Imamo pucanje mreže, bagovanje sistema;
  • Imamo činjenicu da sistem ne prepoznaje unesene šifre;
  • Imamo nemogućnost da se test uradi do kraja;
  • Imamo ponovno vraćanje na početak testa;
  • Imamo čekanje od desetak minuta da se pređe na sledeće pitanje;
  • Imamo neobaveštenost o mogućnostima naknadnog polaganja za Srpski jezik (2. dan u večernjim časovima);
  • Imamo tehničku podršku koja nema ovlašćenja da ponudi odgovarajuća rešenja problema;
  • Imamo činjenicu da se ne može ući u aplikaciju u vreme kada je najavljeno da se radi probni ni drugi dan;

Sve u svemu, i sami vidite da dosta toga imamo 🙂 Imamo i nezadovljne roditelje koji sami traže odgovore i rešenja. Imamo i roditelje koji šalju pisma MP, ali različita pitanja našoj Nastavničkoj mreži, pa ćemo jedno od njih, koje je upućeno osnivaču Nastavničke mreže, podeliti sa svima vama:

Foto: Đurđica Stojković, Nastavnička mreža

„Poštovana gospođo Željana,

Obraćam Vam se majka jedne devojčice koja je od juče na probnom testu njene budućnosti i znanja pod velom nepoznanice i straha a sve u doba vanrednog stanja!

Kod Ministra prosvete odavno je sve postalo besmisleno, a naročito njegova izjava “da je ovo bio test poštenja i deca su položila, sve je prošlo besprekorno.” Danima su deca, pre probnog ispita, bila bombardovana, preko medija, kako je ovo test provere znanja, samoprocena njih samih! Naša su deca, Ministre Šarčeviću, položila mnogo važniji test, a to je test o životu i životnim vrednostima. Taj test, gospodine ministre, su položili, a i dalje ga polažu zajedno sa svojim nastavnicima, razrednim starešinama, roditeljima, sa braćom i sestrama. Ministre Šarčeviću, jasno nam objasnite Vaš eksperiment! Šta Vi probate i šta demonstrirate?

Pokušavam da Vas shvatim, ako ste testirali poštenje, odakle Vam pravo da decu smatrate nepoštenom? – da li negde prepoznajete Sebe!? Ako ste testirali proveru znanja, istovremeno ste očigledno želeli da testirate i psihičku izdržljivost petnaestogodišnjaka i njihovih roditelja, da prebrode prepreke koje su im se našle na putu i budu pilot projekat neke aplikacije?Ministre Šarčeviću, je l’ za Vas „besprekorno“ znači to, što moje dete nije moglo da pristupi juče aplikaciji sat vremena. Platforma je pucala, non-stop je prijavljivalo grešku! Za sve postoje i dokazi u vidu fotografije! Nikakvo uputstvo nije postojala kada se dete uloguje, kako treba da se radi. Njeni jučerašnji rezultati, još uvek nisu ni objavljeni niti obrađeni.

  • Da li to „besprekorno“ znači, da se i DANAS polaže srpski do 21:30 a već uveliko traje probno polaganje iz matematike?
  • Da li to znači da i sutra do 21:30 se radi matematika? (poslušati snimak koji sam danas obavila sa podrškom Tesla)

Zašto Vi , gospodine Šarčeviću, ne odlučite šta ste probali ovim testom? Da li su sabrana oba dana? Sve ovo ostaje nejasno i možda je manje važno od sledećih činjenica. Probni zavšni ispit sprovodi se iz najmanje dva razloga, jedan je simulacija zavšnog ispita.

  • Šta smo simulirali?
  • Da li ovo znači da će završni ispit biti onlajn?

Onda mogu da razumem da je ovo simulacija i da ste izvukli zaključke da li smo, kao zemlja, spremni za to. Ako nismo, simulacije nema, nema prostorije u kojoj se polaže, nema koverata koji se popunjavaju, nema nastavnika koji nadgledaju. Ako je procena znanja, gde su tu predmetni nastavnici koji treba da znaju gde su im deca, koliko i šta treba još da rade sa njima?

O samoproceni znanja možemo se složiti. Svako dete, imalo je priliku da samoproceni svoje znanje i tu priliku iskoristio kako je ko mogao, znao i umeo.

Srdačno, Jelena Jevtić, mama iz Beograda

Nakon ovog pisma jedne mame, imamo potrebu da vas podsetimo na sledeću izjavu ministra prosvete: “Naši osmaci već prvog dana polaganja probne male mature položili su prvenstveno jedan veliki test, a to je test poštenja. Njihovi rezultati pokazuju da nisu prepisivali, da nisu uključili pomagače. Odgovorno su proverili svoje znanje”, rekao je on.On je dodao da je probna matura bila fantastična.“Ovo je proba mature ipak, osmaci su pristupili odgovorno. Oni koji su imali problema ulogovali su se opet. Ostvarili pohvalan rezultat. Svi oni koji su sumnjali u naše đake pogrešili su jer su đaci položili ispit poštenja”, rekao je Šarćević za Blic.

MINISTARSTVO PROSVETE, PROBALO, PA PALO

KAKO JE MINISTARSTVO PROSVETE JEDNIM EKSPERIMENTOM UJEDINILO UČENIKE, RODITELJE I NASTAVNIKE SRBIJE

Jasno je svima nakon sumiranja današnjeg dana kada su učenici osmog razreda radili probu Završnog ispita, da je MP svesno ubacilo celu jednu generaciju u eksperiment, za koji ni sami nisu znali kako će i da li će da uspe. Istina, kada se rade testiranja, recimo u medicini i želi da se testira, recimo upotreba nekog novog leka, i ako je namera da se on testira na populaciji određenog uzrasta, onda se pribavlja pismeni pristanak osoba te populacije, da pristaju da se nad njima vrši eksperiment i da su apsolutno svesni svih posledica, negativnih ili pozitivnih, jednog takvog neizvesnog testiranja.

Šta se desilo na današnjem testiranju primene digitalnih alata na populaciji uzrasta petnaestogodišnjaka, odnosno učenika osmog razreda, najjasnije ćete sagledati iz reakcija koje su Nastavničkoj mreži pristigle iz svih delova Srbije.

Pisala nam je Olivera Arizanović, nastavnica iz Niša, i evo prenosimo u celini iskustva iz tog dela Srbije: „U Nišu je slična situacija, samo oni koji su se ulogovali na početku oko 8 h su uspeli da urade test. Kasnije je server pokazao svu slabost i nedovoljnost kapaciteta. Učenici su imali problema da proslede svoje odgovore i po desetak minuta zbog nemogućnosti za protok informacija. Pojavljivale su im se greške te su deca gubila mnogo vremena i bila u panici kao i roditelji. U više navrata su čekali da bi im platforma dozvolila da nastave sa odgovaranjem.

Iz Niša saznajemo i od roditelja, koji su se javljali Nastavničkoj mreži, da su im deca jako razočarana, a da su oni ljuti i ogorčeni na MP i da su tokom celog dana zvali Školsku upravu Niš i insistirali na rešenju problema bagovanja platforme.

Ni na području Školske uprave Požarevac nije ništa bolje. I tamo su se učeniici osmog razreda mučili da urade sva pitanja na testu. Vojka Milovanović, nastavnica francuskog jezika iz Požarevca kaže: „Koliko vidim iz razgovora sa roditeljia, učenicima i kolegama, deca se žale uglavnom na sve ono kao i u drugim gradovima. Nekima je isteklo vreme predviđeno za rad jer nisu mogli da prebace na drugo pitanje, što znači da je sistem bagoavo. Rezime je da samo onaj, ko se ujutru u 08.00h ulogovao, mogao je da reši test bez tehničkih problema. Kad je reč o težini zadataka na samom testu, jedna učenica koja je u ranim jutarnjim staima uspela da uradi ceo kaže da nije težak.“


Nastavnica iz Kragujevca koja je želela da ostane anonimna, na temu probnog ZI, kaže sledeće: „Kod nas je isto teško kao i u drugim gradovima. Koleginice iz moje škole koje rade sa učenicima osmih razreda, kažu da su ceo dan bile izložene pritisku roditelja, zvali su ih neprestano, prijavljivali probleme. Uglavnom su stizale žalbe da se deci pojavljuje neka „greška“ pri učitavanju sledećeg zadatka. Žalili su se da po 20 minuta nisu uspevali da pređu sa pitanja na pitanje.“

Jasno je i da su razredne starešine osmih razreda danas bile pod neverovatnim pristiskom, jer su bili prva linija kojoj su deca upućivala žalbe, a problem nije bio ni u školama, ni u natavnicima. Svi su bili nemoćni, baš kao i direktori škola kojima je samo preostajalo da obaveste nadležne školske uprave. Škole nisu tokom dana dobile nikakvu podršku iz MP, kako da probleme reše i da li ih je uopšte bilo moguće rešiti na lokalnom nivou, osim što su poslali obaveštennje da sačekaju dva sata dok se problem ne reši. Tako to biva pri ekseprimentima, jedan izgubljen dan, manje ili više.


Ni na severu države stanje se ne razlikje, i gore su deca pokušavala da izvrše nametnutu obavezu, uprosko minimumu obezbeđenih uslova. Ksenija Nađ, nastavnica iz Subotice, kaže da su, u Subotici i okolini, različita isksutva. Neki, koji su uspeli da se uloguju, kazu da je bilo jednostavno, lako i logicno. S druge strane, neki učenici nisu uspeli da se konektuju na vreme, pa su zvali ministarstvo i njima je, navodno, obećano da će im biti omoguceno da ponovo rade današnji test. Dosta učenika nije uspelo, kao i u drugim gradovima, da u potpunosti završi zbog slabog protoka interneta.

A kakvo je stanje da drugom kraju Srbije, u Tutinu i okolini i sa kavim se problemima oni susreću, saznali smo od Admire Koničanin, nastavnice iz Tutina: „Kao što i sami znate, Tutin je na tromeđi Srbije, Kosova i Crne Gore. Čak, naša gradska naselja više imaju crnogorsku mrežu nego Telenor ili Telekom, a posebno sela raspoređena uz samu granicu. Većina mesta ovde ima zaista otežan protok interneta, pojedini iga nemaju uopšte. Naša deca su danas bila prinuđena, uprkos vanrednom stanju, da odlaze na neko uzvišenje izvan grada da bi uhvatili internet. Većin aučenika ostalih razreda, od početka nastave na daljinu suočava se sa ovim problemom, pa kasne sa domaći zadacima. Na kraju, nije to samo učenički problem, to je problem sa kojim se suočavaju i nastavnici iz ovog dela Srbije. Recimo lično čekam po trideset minuta, nekad i više, da otvorim jedan dokument, a da ne govorim o slanju većih materijala, poput prezentacija. Zato smo prinuđeni da plaćamo dodatni internet za mobilni, jer za vrlo kratko vreme potrošimo sav interent iz redovnog paketa.“

Možda bi se u nekim drugačijim uslovima očekivalo da je stanje drugačije i prestonici, ali eto i neke prednosti ovog ekperimenta, svuda je bilo isto, neprofesionalno, neodrživo i uludo potrošeno vreme i nervi roditelja i đaka.
Ko se ulogovao oko osam časova ujutro, pa do pola devet, završio je bez problema. Nakon toga, kada je većina krenula da se loguje, krenuo je problem. Po pet minuta učitavao se test, kod pitanja pokazuje „error“. Učenici su najdalje stigli do 13. pitanja. Deca su iz škole obaveštena, da je sistem pao i da sačekaju sat, do dva, sa izradom probnog prijemnog, kaže nastavnica Aleksandra Stanković iz Beograda.

Na osnovu svega iznetog, jasno je da sada kao Nastavnička mreža koja okuplja oko 27 hiljada nastavnika, imamo kredibiltet da insitiramo na obustavi polaganja. Današnji dan je pokazao da ovo, trenutno, nije primeren i održiv način za vrednovanje znanja, a stav je nastavničke i roditeljske zajednice i da nije preka potreba i da se ništa epohalno neće izgubiti tom obustavom. Kada MP bude dovoljno osnaženo, da napravi, nameno ne kažemo da kupi, jer mi imamo stručnjake koji to mogu da naprave, uz veliku uštedu novca, svoju obrazovnu platformu koja će perfektno da funkcioniše i normalno podržava ovakav vid vrednovanja cele jedne generacije, onda možemo da smatramo da će svaki učenik u Srbiji imati jednake mogućnosti.

Predlog i sugestija Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog obrazovanja nastavnika i roditelja je da su možda trebali da preciziraju raspored po Školskim upravam tokom 24 sata, tako da svi okruzi ne rade u isto vreme. Recimo, od 08.00-10.00 rade deca iz valjevskog okruga, pa do podne rade deca iz Beograda, pa onda do 14.00 rade osmaci iz Niša itd.

RODITELJI I NASTAVNICI FINANSIRAJU „BESPLATNO“ OBRAZOVANJE

U elektronskoj anonimnoj anketi koju je sprovela Nastavnička mreža tokom pandemije, učestvovalo je 8300 ispitanika. Od toga, njih 60,7% su roditelji učenika osnovnih škola, 15,9% su roditelji učenika srednjih škola, 32,9% su zaposleni u obrazovanju (neki od njih su se izjasnili i kao roditelji i kao nastavnici) i 6,9% su osobe izvan obrazovanja.

Rezultati anketiranja govore da ova tema najviše zanima roditelje učenika osnovnih škola, što nas navodi da aktuelna tema Završnog ispita zaokuplja roditeljsku zajednicu učenika osmog razreda. Takođe, uzorak od čak 8.300 ispitanika, govori da je tema upitnika vrlo aktuelna i da je roditeljima i nastavnicima itekako važno da li će se ZI realizovati u ovim okolnostima, ali i da li će biti obezbeđen besplatni internet za sve školarce i njihove nastavnike i da li će država obezbediti računare za svako dete i svakog nastavnika u Srbiji.

Prvim pitanjem želeli smo da saznamo, da li ispitanici podržavaju HITNU obustavu pripeme i realizacije završnog ispita, u osnovnim, i maturskog ispita, u srednjim školama. Saznali smo da je čak 93% za to da se pripreme i ralizacija Završnog ispita HITNO obustave! Mišljenje struke i roditelja se podudara, i jedni i drugi, u najvećem broju, smatraju da bi bilo odgovorno poštedeti decu stresa u okolnostima pandemije.

Putem pitanja, da li smatraju da obrazovanje, i u vanrednim uslovima MORA da bude besplatno, saznali smo da je stav roditelja i nastavnika skoro identičan i vrlo jasan. Čak 98,4% smatra da obrazovanje u vanrednim uslovima MORA da bude besplatno.

Činjenice govore drugačije. Obrazovanje, od 16.marta, finansiraju roditelji i nastavnici učenika osnovnih i srednjih škola, roditelji dece u pripemnom predškolskom programu i vaspitači, i to predstavlja nepobitnu činjenicu. Obrazovanje, tokom pandemije u Srbiji, nije besplatno.

Treće pitanje, odnosilo se na problem nedostajućeg besplatnog interneta za učenike i nastavnike osnovnih i srednjih škola. Činjenica je da su skoro sve zemlje u okruženju obezbedile za ove namene besplatan internet, pa je i mišljenje naših ispitanika uslovljeno tim očekivanjem. Naime, od 8300 ispitanika, 8041 ili 96,5% smatra da je Ministarstvo prosvete dužno da obezbedi besplatan internet za sve učenike i nastavnike osnovnih i srednjih škola.

Takođe, zanimalo nas je i, da li ispitanici podržavaju da je Ministarstvo prosvete dužno da obezbedi tehničku opremu (računar, tablet ili telefon) za sve učenike i nastavnike osnovnih i srednjih škola. Čak 92,3% je potvrdilo da je Ministarstvo u obavezi da obezbedi sredstva za rad nastavnicima i materijal za učenje, učenicima.

I ovde je visok stepen slaganja, roditeljskog i nastavničkog mišljenja, jer su i jedni i drugi u nezavidnoj situaciji, primorani da kako znaju i umeju obezbede sredstva za rad. Roditelji da kupe računar detetu za učenje, iako je školovanje besplatno, a nastavnici da preuzmu obavezu svog poslodavca, odnosno Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Poslednjim pitanjem, da li podržavaju da je potrebna inicijatva da lokalne samouprave obezbede besplatan internet deci i vaspitačima pripremnog predškolskog programa, saznali smo da 93,2 % smatra da je potrebna ovakva inicijativa. Ako se znna da je PPP obavezan, potpuno je nedopustivo da se vaspitači i roditelji ove dece snalaze kako znaju i umeju.

Dobili smo dosta dopisa od vaspitača i predškolskih ustanova, kojima nas obaveštvaju da smatraju da je ovo pitanje trebalo da glasi isto kao za prethodno, odnosno da je MP dužno da im obezbedi sredstva za rad, a ne da čekaju inicijativu lokalnih samouprava. Prihvatamo tu sugestiju, mada se zalažemo i da jedan deo tereta preuzmu i lokane samouprave.

UMESTO ZAKLJUČKA:

Rezultati anketiranja govore da je neophodno da Ministarstvo prosvete presipita svoju odluku po pitanju Završnog ispita. Potrebno je da pokuša da ne prenebregne situaciju u kojoj nam učenici osmog razreda trenutno uče i da ima u vidu da i roditelji i struka smatraju da je potrebno izostaviti testiranje učenika ove godine. To je moguće i zakonski urediti, ukoliko se Vanredno stanje ne završi u skorije vreme, tako što bi Vlada Srbije ovaj zakosnki probelem regulisala uredbom, a sve uredbe donete tokom Vanrednog stanja imaju snagu zakona. Na taj način zaustavila bi se postojeća tenzija i država bi tim postupkom pokazala da ne želi da ni jedan učenik bude diskriminisan zbog svog materijalnog stanja, ali i da brine za psihičko zdravlje svakog pojedinca u sistemu obrazovanja.

Takođe, elektronski probni ZI koji je zakazan za sledeću nedelju, dovodi učenike u neravnopravan položaj, jer čak iako bi se svakom učeniku sada obezbedila neophodna sredstva za elektronsko testiranje, oni neće biti u istom položaju, jer će im radno okruženje biti totalno nepoznato. Ako je namera MP, da na ovaj način zadovolji zakonsku formu, i ako im je svejedno da li će taj elektronski test popuniti komšija, nastavnik ili učenik, onda neka nam to jasno i kaže.

Po pitanju izjašnjavanja ispitanika da je MP dužno da svim učenicima i nastavicima osnovih i srednjih škola obezbedi tehničku opremu za realizaciju nastave na daljinu, potpuno je jasno da roditeljska i nastavnička zajednica od svoje države to s pravom očekuju.

Nezabeležno je da u jednoj javnoj profesiji, poput nastavničke, zaposleni od svojih mesečnih primanja nabavljaju sredstva za državni posao. Nezmisliva je situacija da lekari kupuju respiratore ili nabavljaju lekove za svoje pacijente, a eto, nastavnici moraju sami da finansiraju kupovinu računara za rad. Najčešće se dešava paradoks, da nastavnici koji imaju decu školskog uzrasta, uskraćuju svojoj deci računar, da bi poslali ili kreirali zadatke za svoje učenike.

Istraživanje obavljeno preko  „Nastavnička mreža tokom pandemije“

Analizu istraživanja obavila: Željana Radojičić Lukić, pokretač Nastavničke mreže

Saradnici:

ĐAČKO BAŠTOVANSTVO TOKOM PANDEMIJE

Dragi učitelji, pre svih, ali i vaspitači i nastavnici,

Nađosmo se u jednom sasvim drugačijem obrazovnom okruženju, u odnosu na ono u kojem smo se sigurno kretali godinama, a neki od nas i decenijama. Zona komfora je bila sigurna i zagarantovana, ali sada smo je silom morali napustiti. Ima to svojih mana, krenusmo nepoznatim tlom, na nestabilnim digitalnim nožicama. Gazimo, evo već drugi mesec, neki  lagano i sve sigurnije, neki već osnaženi, prilično sigurno, ima i onih koji dodiruju nepoznato tlo, samo vrhovima prstiju.


Odmah po osnivanju FB grupe „Nastavničke mreže tokom pandemije“, kako je spontano nazvah, sakupismo vrednu bazu digitalnih obrazovnih sadržaja. I to je dobro! Međutim, kako radim sa mlađim školskim uzrastom i trudim se više od 30 godina da to bude i kreativno i drugačije, shvatih posle dvadesetak dana da tu nešto ne valja.

Zašto?

Nastava, kako je drugačije nazvati, sve više je ličila na rutinu, sa jedne strane, dok sam sa drug strane, svoje đake, kao i svi vi, sve čvršće i duže vezivala za kompjuter. Obilovala je moja nasatva različitim alatim, raznovrsnim i ozbiljnim digitalnim obrazovnim sadržajima, ali falila je ta neka, da kažem „duša“. Tako bih nazvala taj sastojak koji svaku nastavu koja detetu omogućava iskustveno učenje, čini drugačijom i prirodnijom, pre svega.

Kako je proleće već ušetalo i u ovaj deo Balkana, ušuškan u obronke Suvobora i Maljena, kao da mi je sama priroda poručivala da je učenje u prirodi, a ne pored kompjutera. Ali kako?

Upravo me to proleće prosvetlilo i vratilo celovitom pristupu učenja, kao jedinom smislenom, kako u školi, tako i u kućnim uslovima.Temu integracije, nametnula je sama priroda, a zadaci koncipirani po sedmicama izašli su iz iskustva.

Pokušaću ovde, za početak, da delim sa vama sve što radimo, dopunjavajući novim sadržajima kako budemo napredovali.

Svi zadaci se učenicima dostavljaju putem Google učionice, a povratne informacije se dele putem roditeljske grupe ili imejla, zavisno kome je kako lakše.

Ovaj sadržaj ispod, to je skraćena verzija. Može da se radi dosta opširnije i da se uklopi u poseban formular za celoviti pristup učenju. Kako je ovo vanredna situacija, fokusirajte se na ono šta će vam učenici raditi i šta želite da do kraja nauče. Te ciljeve i ishode vi možete i negde da pribeležiti ili ih prosto negde zaokružiti, ali nema potrebe da se u ovom trenutku i time opterećujete.

Nemojte da brojite nastavne jedinice i da se opterećujete da ih tačno, po svaku cenu, po broju i obimu uklapate, to i nije celoviti pristup učenju. Celoviti pristup je model učenja putem jedne šire postavljene teme, od jednog časa, preko jedong dana, pa do više dana ili više sedmica/meseci, kao što je slučaj ovde. Upravo zbog toga, ne možemo da prebrojavamo procenate maternjeg jezika, matematike ili fizičkog vaspitanja.Nema potrebe ni da se treudimo, da neke sadržaje uključujemo, ukoliko sa oni tu prirodno ne uklapaju. Celoviti pristup učenju je kaledioskop prirodno integrisanih nastavnih sadržaja više različitih predmeta, koji predstavlja učenje kroz iskustvo, a svaki korak u učenju, za dete znači novi izazov, nikako novi teret.

Pridružite nam se putem imejla zeljanaradojiciclukic@gmail.com ako želite da zajedno radimo ovu temu do kraja školske godine. Mi smo 4.razred, ali nikakav problem nije da se sadržaji uklope i u ostale razrede ili da se koncpiraju neke nove teme, uvažaavjući potrebe vaših đaka i njihove mogućnosti učenja u kućnim uslovima. Celoviti pristup učenju, važniji je sada, više nego ikad.

Primer baštovanstva u Čarobnom selu

CELOVITI PRISTUP UČENJU

TEMA INTEGRACIJE: BAŠTOVANSTVO

Uzrast: 4.razred

Trajanje integracije: 2 do 7 meseci

1.sedmica: MOJ BAŠTOVANSKI DNEVNIK

1.korak: Stvaramo našu prvu baštu

Dogovori se sa roditeljima da ti u njihovim baštama odvoje jedan deo koji će biti samo tvoj. Taj tvoj deo, treba da bude površine, minimum 1 m kvadratni, a maksimum 3m kvadratna.

Oni koji nemaju veliki prostor za ovu namenu i nemaju roditeljske bašte, potrebno je da naprave jedan ram kvadratnog ili pravougaonog oblika u dvorištu svoje kuće, od drveta ili nekog drugog materijala i u njega naspu zemlju. Možete ga postaviti i kao ukrasni ram u dvorištu. Izmeri površinu svoje bašte i dasaka koje si koristio za izradu rama. Pretvori ih u manje jedinice mere za površinu. (Ukoliko nemaš svoje dvorište i živiš u zgradi, zamoli roditelje da ti organizuju rad na teresi ili balkonu. Tvoju baštu, možeš da napraviš i u nekoj većoj plastičnoj posudi, poput kadice ili velike tepsije, jeden ili više spojenih saskija ili …pusti mašti na volju!)

2.korak: Đubrivo, na kantar

Pripremi zemlju u svojoj bašti, obradi je, tako što ćeš je sam uskopati i dobro usitniti zemlju. Potrebno je da zemlju nađubriš stajskim đubrivom ili šumskom zemljom. Pomoću kantara izmeri upotrebljeno đubre ili zemlju, i dobijeni broj kilograma pretvori u manje jedinice mere za masu.

3.korak: Moj baštovanski alat

Nabavi svoj alat za održavanje bašte, po mogućstvu alat za decu: mala motika, mala lopata, male grabulje, mala kofica za zalivanje, rukavice i sl. Zamoli tatu ili deku da ti naprave neku podlogu gde ćeš taj materijal kačiti. U dnevnik nacrtaj svoj baštovanski alat, izmeri njegovu dužinu u cm. Zapiši je u svesku pored odgovarajućeg alata, pa je pretvori u najmanju jedinicu mere za dužinu.

4.korak: Dizajn logotipa bašte

Dajte naziv svojoj bašti. Sada, kada imaš naziv bašte, kreiraj i logo bašte, pa ga zajedno sa nazivom stakni na nekoj dasci, kartonu, bilo kakvoj podlozi gde to može da se iscrta ili u nekoj drugoj tehnici napravi. Potrudi se da budeš kreativan i drugačiji.(dokaz je slanje fotografije)

5.korak: Prvi baštovanski film

Na kraju ove prve ​sedmice​, napravi kratak video u kojem ćeš nam opisati kako je nastajao prostor za baštu, ko ti je pomagao, kako si je uredio, koji naziv si joj dao. Sve to, potrebno je da stoji i u Baštovanskom dnevniku, na 5 strana, od a) do ​ć​).

6.Korak: Domaći baštovanski zadatak

a) Oformi svoj Baštovanski dnevnik. U njega unosi sve podatke vezane za sve realizovane aktivnosti. Kroz ovaj dnevnik i održavanje tvoje bašte, ocenjivaćemo skoro sve predmete do kraja školske godine.​Srećno!​

b) Prikupljaj semena različitih biljaka, ali ga nemoj još sejati, dok ti ne stigne uputstvo za tu aktivnost.

2.sedmica: UMETNOST BAŠTOVANSTVA

Sada kada smo oformili svoje bašte, prelazimo u 2.fazu baštovanstva.


1.korak: Podela u zadruge

Potrebno je da se podelite u 4 grupe /zadruge, pronađi u Wikipediji šta su nekada bile zadruge / i to:

1.zadruga: Cvetna razglednica
Ova 1.grupa ima zadatak da prvo sakupi semena iz grupe ukrasnih biljaka, da napiše u Dnevnik baštovanstva koja semena ima, da nacrta svoju baštu i napravi plan setve najmanje dve, a najviše četiri vrste cveća.

2.zadruga: Zelena galerija
Ova 2.grupa ima zadatak da prvo sakupi semena iz grupe povrća, da napiše u Dnevnik baštovanstva koja semena ima, da nacrta svoju baštu i napravi plan setve najmanje dve, a najviše četiri vrste povrća.

3.zadruga: Slatka harmonija
Ova 3.grupa ima zadatak da prvo sakupi semena ili rasadu iz grupe biljaka koje imaju slatke plodove, da napiše u Dnevnik baštovanstva koja semena ima, da nacrta svoju baštu i napravi plan setve najmanje dve, a najviše četiri vrste biljaka.

4.zadruga: Mirisna simfonija
Ova 4.grupa ima zadatak da prvo sakupi semena iz grupe lekovitih biljaka, da napiše u Dnevnik baštovanstva koja semena ima, da nacrta svoju baštu i napravi plan setve najmanje dve, a najviše četiri vrste lekovitih biljaka.

2.korak: Baštovanske reči u mapi uma

Zapiši u Baštovanski dnevnik sve imenice koje označavaju imena semena tvojih biljaka Potom, pomoću mape uma, u Baštovanskom dnevniku, pridruži im odgovarajuće promenljive vrste reči. Neka se tvoja nova mapa uma zove „Baštovanske reči“.

3.korak: Drugi domaći baštovanski zadatak

Potrebno je da se grupe dogovaraju putem naše Viber grupe, šta će da seju ili sade, jer će se na kraju brojati broj različitih biljaka na nivou grupe. Nadamo de da ćemo nakon vanrednog stanja moći da obiđemo barem neke najlepše vaše bašte.

3.sedmica: REČ PO REČ, REČNIK – BILJKA PO BILJKA, BAŠTA

1.korak: Baštovanksi dnevnik na 5 jezika

Podeli jednu stranicu tvog Baštovanskog dnevnika na četiri dela. U svakom delu napiši, štampanim slovima latinice, nazive svih 4 grupe na koje ste podeljeni, tako da imaš 4 dela za 4 grupe.

U te delove napiši sve biljke iz te grupe, koje ti znaš. Imena biljaka piši jednu ispod druge, a onda pretraži na internetu kako se te biljke zapisuju na engleskom, španskom, italijanskom i nemačkom. Tokom sedmice, pokušaj putem donjeg linka da naučiš izgovor biljaka na sva 4 jezika, ali samo onih koje pripadaju tvojoj grupi. Ako ti to dobro ide, slobodno uči i ostale reči iz rečnika koji si napravio.

2.korak: Ilustracija rečnika

Na kraju svakog reda, gde si napisao naziv biljke na srpskom, pa na 4 strana jezika, nacrtaj tu biljku! Recimo, ovako, i tako za svaku od biljaka u sve 4 grupe:

jagoda – strawberry -fresa – fragola – erdbeere – crtež jagode

Potrebno je da na kraju dobiješ rečnik od najmanje 16 reči na 4 jezika. Potrudi se da imaš više od toga, pa ćemo proglasiti najobimniji i najkreativniji Baštovanski rečnik.

Na donjem linku imaš onlajn rečnik koji možeš da koristiš. Imaš pravo da koristiš i neki drugi.

3.korak: Jedan maleni cvet

Poslušaj sa donjeg linka tekst pesme „Jedan maleni cvet“ Branka Miljkovića. Nauči pesmu da pevaš, a potom po,kušajte na nivou grupe, da komponujete pesmu o jednoj biljci iz bašte kojoj pripadate. Uvežbaj, pa otpevaj pesmu, svako za sebe, snimi je i pošalji, na način na koji smo se dogovorlili.

4.korak: Treći baštovanski zadatak

Pripremi seme i sadnice za sejanje/sadnju, tako što ćeš ga rasporediti u različite kutijice ili posude, obeležiti njegovo ime i broj semenki/sadnica. Slikaj ga na jednom mestu i pošalji sliku do početka sledeće sedmice.

„Mirisna simfonija“ i u njoj baštovanski alat mog Dimitrija

3.sedmica: DARUJMO PLANETI VRT ZA ROĐENDAN

1.korak: Oldanini vrtovi

Prvo posluašj na donjem linku tekst priče koja se zove Oldanini vrtovi, a potom nekoliko puta pročitaj dati tekst iz čitanke. Nakon toga unesi tekst u svoj Čitalački dnevnik, na način kkao smo se dogovorili.

2.korak: Upoznaj moć pčelica

Gugl, naš pretraživač, pobrinuo se da se setimo pčelica, Samo „kliknite“ na donji link. Zašto rod biljaka i njihovi plodovi u tvojoj bašti zavise od toga da li će ih pčele posetiti ili ne? Razmisli! Napiši to svoje razmišljanje u Baštovanski dnevnik.

3.korak: Pčelice u tvom i Oldaninom vrtu

Sada se potrudi, da pomoću drugog linka, napraviš nekoliko pčelica za tvoju baštu. Možeš da ih napraviš i na neki drugi način, ako ti se učini boljim rešenjem od ovoga. Zabodi neki štap ili ih okači na neki drugi kreativan način. Važno je da na taj način pokažeš da su pčelice dobro došle u tvoju baštu.

Vrt iz mašte moje Milice

4.korak: U kakvoj su vezi deke i pčele

Potraži na internetu zašto su sada u vreme pandemije pčelice ugrožene i da li postoji neka veza između deka i pčela!

5.korak: Dan planete Zemlje

U svoj Baštovanski dnevnik unesi naslov DAN PLANETE ZEMLJE i sve ono što smatraš da je važno da napišeš.

Širom sveta danas, 22. aprila obeležava se Međunarodni dan planete Zemlje kao podsetnik da nam naša plemenita Planeta daje život i kao upozorenje na opasnosti koje prete životu na Zemlji, biljnim i životinjskim vrstama, usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

U ovom događaju svake godine učestvuje više od 150 zemalja i milijardu ljudi, čineći Dan planete zemlje najvećom građanskom akcijom na svetu.

Dan planete Zemlje je dan svih nas. Sve što radimo, dobro i loše, za našu životnu sredinu najviše utiče na naš život, i zato je važno da ne mislimo na Dan planete Zemlje i kako da joj pomognemo samo ovog dana, već svakog dana u godini. Jedan dan ne može da promeni ništa ako svakodnevnim neodgovornim odnosom prema životnoj sredini i okruženju u kome živimo, zagađujemo zemlju, vodu i vazduh i ugrožavamo biljne i životinjske vrste. Odgovorni odnos prema našoj plemenitoj Planeti koja nam daje život je odgovorni odnos prema sadašnjosti , ali i odgovorni odnos prema budućnosti.

6.korak: Daruj zemlju semenom, ona će tebe plodovima

Simbolično, na današnji dan, kada obeležavamo dan planete ZEMLJE, mi počinjemo da sejemo i naše pripremljene semenke i sadnice. Potrudi se da pri setvi biljaka koje su ti pripale raspodelom po grupama, izmeriš precizno odstojanje, tako da ti sve biljke iz iste vrste budu isto udaljene. Vodi računa, da one biljke koje imaju širok koren, poput krompira, poseješ na veću udaljenost, za razliku od onih koje imaju mali koren, kako ne bi jedna drugu gušile kada budu porasle. Vidiš, i biljkama treba distanca 🙂

Lazina mirisna simfonija

7.korak: Merimo distancu između semenki

Sve biljke koje zaseješ, nacrtaj u Baštovanski dnevnik sa poštovanjem udaljenosti umanjene 10 puta, od one koju si primenio u bašti. Ukoliko je udaljenost u bašti, recimo 20cm, u tvojoj svesci će biti 2cm.

4.sedmica: Uskoro!

Željana Radojičić LukićViber: +381.63.394.251
Varkey Foundation Ambassador
Founder of ANN_EX_YU Association - Best Teacher EX_YU AWARD
Founder of A Magical Intercultural Friendship Network
Founder of Creative Magic - Children’s International Festival
Founder and author Magic VillageAKS Awards
Global Teacher Prize Finalist

POPUNITE ANKETU

Dragi nastavnici, učitelji, vaspitači, direktori škola, dragi roditelji učenika, ispred vas je anketa kojom želimo da saznamo da li smo svi zajedno spremni da odgovorimo na pitanje potrebe realizacije Završnog ispita koju nam najavljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Nastavnička mreža tokom pandemije, koju čini oko 26 000 članova, veoma je zabrinuta i uznemirena zbog insistiranja na pripremama i realizaciji Završnog ispita u Republici Srbiji. Zbog toga insistiramo da se ove pripreme obustave i da se od same realizacije ZI odustane. Mišljenje struke jeste, da se neće ništa „nepopravljivo i nenadoknadivo“desiti jer imamo u fokusu činjenicu da se naša zemlja, kao i ceo svet, našla u vremenu, kada su zdravlje i ljudski životi, ono što je najvažnije.
U situaciji, kada se o bolesti i smrti priča u svako doba dana i kada je priča, o broju zaraženih i umrlih, najaktuelnija tema, smatramo da nije ni etički, ni profesionalno, decu i roditelje cele jedne generacije stavljati u nepotrebno stresnu situaciju.

S druge strane, od 15. marta, svi nastavnici neumorno kreiraju i realizuju nastavu na daljinu, a da nas niko nije pitao da li posedujemo potrebnu opremu, računar i internet, kao neophodan minimum za realizaciju. Istini za volju, ta ista oprema, potrebna je i našim učenicima, a svesni smo da je nema na onom nivou koji se prećutno podrazumeva.
Izgleda da samo mi znamo i osećamo kakve drame preživljavaju učenici i njihovi roditelji i na koje sve načine rešavaju nedostatak besplatnog interneta i neophodne opreme. Smatramo da je mesec dana finansiranja „besplatnog“ obrazovanja, od strane nastavnika i učeničkih roditelja, sasvim dovoljan dug koji smo odužili svojoj državi i da sada sa pravom očekujemo da država, odnosno resorno ministarstvo, treba nama da pomogne.

Ovim anketiranjem želimo da saznamo koliko učeničkih roditelja, nastavnika i svih zaposlenih u obrazovanju podržava:

  1. Obustavu pripeme i realizacije Završnog ispita, u osnovnim, i Maturskog ispita, u srednjim školama.
  2. Obezbeđivanje besplatnog interneta i opreme (računar/tablet/telefon) za sve učenike i nastavnike osnovnih i srednjih škola.

Ukoliko imate nekih pitanja, predloga ili sugestija, budite slobodni da nam pišete na e-mail: nastavnicka.mreza@gmail.com

FB grupa NASTAVNIČKA MREŽA

SAVETI PSIHOLOGA

Kako razgovarati o pandemiji sa decom sa smetnjama u razvoju

Imajući u vidu da se nalazimo u veoma izazovnim vremenima kada se od nas zahteva socijalno distanciranje i ostajanje u karantinu, anksioznost i stres su prisutni kod većine ljudi. Međutim, deca i mladi sa smetnjama u razvoju, posebno oni sa poremećajem iz spektra autizma, kojima je potrebna struktura i rutina, skloni su da reaguju burno kada se nađu u situaciji kao što je nagli prekid škole i karantin koji ponekada traje i više dana. Anksioznost kao reakcija na neizvesnost u kojoj smo se svi našli u ovoj novoj realnosti koja nas je zadesila, kod ovih osoba može postati neizdrživa. Ova situacija zahteva velika prilagođavanja kod svih nas, i važno je da shvatimo da je prilagođavanje na kriznu situaciju proces koji traje i ne dešava se preko noći. Sa tim u vidu važno je da prilagodimo i naša očekivanja, kako od sebe samih tako i od naših najbližih, pogotovo ako su oni deca i mladi sa posebnim potrebama. 

U nastavku se nalazi nekoliko saveta koji se odnose na to kako razgovarati sa detetom o trenutnoj situaciji.

Koristite jednostavan i konkretan rečnik. Imajući u vidu stepen komunikacije koju je vaše dete usvojilo kao i njegove kognitivne sposobnosti, koristite jezik koji je njemu blizak i razumljiv. Komunikacija treba da bude jasna i direktna kada objašnjavate pojmove kao što su virus, zaraza, karantin i socijalna distanca. I u ovom slučaju važe pravila da u komunikaciji sa autističnim osobama treba izbegavati sarkazam, analogije i metafore, koje su za njih uglavnom zbunjujuće, što može dodatno pojačati anksioznost. 

Saznajte šta vaše dete već zna o situaciji pandemije. Verovatno je da je vaše dete već čulo kako o tome razgovarate sa drugima ili je videlo vesti na televiziji Pitajte ga da opiše svojim rečima ono što zna i kako se zbog toga oseća. Razmenjujte informacije sa detetom koristeći konkretan jezik, i pomagala kao što su smajliji i slikovni materijali kako bi im pomogli da iskažu svoja osećanja, pogotovo ako im je govor slabije razvijen. Na taj način ćete steći uvid u to u kojoj meri vaše dete razume situaciju, kao i kako se u oseća u vezi nje. Takođe, savet stručnjaka je da vašoj deci, ograničite pristup medijima i vestima, posebno oni mogu povećavati nivo stresa i anksioznosti. 

Koristite vizuelne pojačivače i socijalne priče. Kada pokušavate detetu da prenesete informaciju, najbolje je da koristite onaj način komunikacije koji je njemu najbliži. Dva načina objašnjavanja trenutne situacije koja su se pokazala kao najefikasnija kod dece sa autizmom su vizuelni pojačivači i socijalne priče, i to tako što ćete obezbediti scenario ili korake koje će dete moći postepeno da prati u procesu navikavanja na novonastale promene. Neki primeri iz trenutne situacije za koje možete koristiti socijalne priče su pravilno pranje ruku, zašto je škola zatvorena, pravila socijalnog distanciranja, kao i raspored kućnog pohađanja nastave. 

Pratite sopstveni nivo anksioznosti. Nisu samo deca preplavljena usled ove situacije. I roditelji su izloženi većem riziku od anksioznosti usled poremećaja rutine, zatvaranja škola, što je posebno teško palo roditeljima dece sa smetnjama u razvoju, jer se oni u većoj meri oslanjaju na stručnu pomoć i individualizovani pristup u učenju, zatim gubitak posla ili strah od gubitka posla itd. 

Ako primetite da ste u stanju pojačane anksioznosti kada razgovarate sa detetom, napravite pauzu, koristite neke od tehnika za smanjenje stresa kao što je duboko disanje, ili idite u kraću šetnju. Kako bi izbegli da budete preplavljeni anksioznošću, ne zaboravite na sopstvene potrebe dok brinete o drugim članovima porodice. Sva deca će najbolje funkcionisati kada imaju strukturu, ali ekstremne situacije kao što je ova, zahtevaju od nas da budemo fleksibilni kako bismo što uspešnije prošli kroz ovu situaciju. 


Julija Grčić, psiholog Srednje zanatske škole

ŠTA KAŽU RODITELJI?

Fejsbuk anketa otkriva kako su nastavnici i roditelji zadovoljni nastavom na daljinu (FOTO)

Fejsbuk grupa „Nastavnička mreža“ koju je pokrenula Željana Lučić Radojičić iz Mionice, objavila rezultate prve ankete o tome šta roditelji i đaci misle o nastavi na daljinu

Anonimna elektronska anketa, koju je sprovela Fejbuk grupa, „Nastavnička mreža“ koju čini više od 23 hiljade učitelja i nastavnika, obuhvatila je 2.632 roditelja iz 5 država, 52,2% roditelja učenika mlađih razreda, 39,9% roditelja učenika starijih razreda, 7% roditelja učenika srednjih škola i manje od 1% roditelja predškolaca.

Na pitanje da li njihovo dete pohađa nastavu na daljinu, 99,1% roditelja se izjasnilo pozitivno, što jasno ukazuje, da manje od 1% učenika nije uključeno u nastavu na daljinu, a da je 73,8 posto učenika, na osnovu odgovora njihovih roditelja u anketi, pozitivno nastrojeno prema nastavi na daljinu, dok njih 26%, ili se nisu snašli ili nisu oduševljni ovim vidom nastave.

Na osnovu sedam postavljenih pitanja u anketi, rezultati ukazuju da oko 70 % nastavnika koristi nastavu na daljinu kombinujući virtelnu učionicu, nastavnu na daljinu, društevene mreže, dok je samo 8,7 % usmereno isključivo na TV nastavu. Zabrinjavajući je podatak da skoro 20 posto nastavnika koristi samo Viber i Fejsbuk, jer te platfomre nisu namenjene za nastavu na daljinu, već isključivo za komunikaciju.

– Na najvažnije pitanje u anketi, vezano za zadovoljstvo roditelja organizacijom nastave na daljinu, polovina anketiranih je odgovorila da je sve odlično, a druga polovina da je dobro – što je velika satisfakcija za naš trud i napor – ističe Željana Lučić Radojičić, koja je pokrenula Fejsbuk grupu nastavnička mreža, uz napomenu da 55,90% roditelja je oduševljeno sadržajima koje dobijaju njihova deca od nastavnika, 41,30% rad nastavnika ocenjuje kao dobar, dok 2,80 procenata ispitanih roditelja misli da su sadržaji, materijali za učenje, neprimereni.

– Cifra od oko tri posto nezadovoljnih, dovoljna je poruka nastavnicima da porade na kvalitativnoj selekciji obrazovnih materijala i nasatvnih sadržaja, i da šalju deci one sadržaje i materijale koji su adekvatni za učenje u kućnim uslovima – dodaje Željana Lučić Radojičić, uz napomenu da je ova anketa realizovana isključivo elektronskim putem i popunjavali su je uglavnom roditelji koji redovno koriste internet.

Ujedinjeni u svojoj grupi, učitelji i nastavnici poručuju da su dobijeni podaci alarm državi, jer podatak da oko 10% njih ima problem nabavke i obezbeđivanja alata bez kojeg nema nastave na daljinu, onda je to pokazatelj da veliki broj dece ostaje van obrazovanja.
Prvih sedam dana realizacije nastave na daljinu, čak 46 posto roditelja se izjasnilo da njihova deca nemaju probleme u pohađanju nastave na daljinu, a manje od jedan procenat njih kaže da im je sve problem, za 31,7% roditelja, problem predstavlja vreme koje učenici moraju da posvete nastavi na daljinu, dok za 10,3 njih najveći problem predstavlja nedostatak alata, poput telefona, računara i interneta, a 7,4% kaže da im je najveći problem nesnalaženje dece u onlajn okruženju.


RODITELjI ZADOVOLjNI NASTAVNIM SADRŽAJIMA

Po pitanju zadovoljstva roditelja količinom nastavnih sadržaja koji dobijaju njihova deca, zanimljivI podaci ukazuju da je 34,4% roditelja ocenilo ka odlično, 56,6% kao dobro, dol 9% njih ocenjuje kao neprimereno.

NASTAVNICI SA VIŠE KOMPJUTERA

Nastavnici u grupi, uglavnom su i roditelji, pa i njihova deca moraju korostiti kompjuter kao sredstvo za rad, a da bi bili efikasni u slanju materijalala svojim učenicima, neophodno je da poseduju svoj računar kako binsprovodili radnu obavezu za vreme vanrednog stanja.

MANIFEST LJUBAVI PREMA PROFESIJI

Na Fejsbuku razmenjuju iskustva o onlajn nastavi

Učiteljica Željana Lukić Radojičić iz Mionice okupila kolege iz regiona

KADA je u Srbiji uvedeno vanredno stanje, učiteljica Željana Lukić Radojičić iz Mionice napravila je fejsbuk-grupu – „nastavnička mreža“. Nije mogla ni da nasluti da će grupa toliko brzo porasti. Nastavnici iz celog regiona, mnogi nespremni da se snađu u novonastaloj situaciji, kada postaju virtuelni pedagozi, povezali su se vrtoglavom brzinom.

Za manje od 24 sata, grupa je imala oko 15.000 članova i nastavila da raste iz sata u sat. Pored kolega iz Srbije, priključivali su se i prosvetari iz Hrvatske, BiH, Crne Gore…. Trenutno mreža broji 23.000 članova.

– Ovo je tipično volonterska grupa, nema veze sa Ministarstvom prosvete, i zaista nisam ni pretpostavila da će grupa toliko brzo porasti. Nastavnici iz celog regiona, povezali su se vrlo brzo i to je sjajan manifest ljubavi prema profesiji – kaže, za „Novosti“, Željana Lukić Radojičić. – Razmenjujemo iskustva, učimo jedni druge novim stvarima na koje nismo navikli, trudimo se da ceo naš posao pojednostavimo što više. Sve da bi i đacima bilo lakše. Svakodnevno delimo pristigle materijale, a čujemo se i sa kolegama iz regiona.

Možda i zato, učenici ne beže sa „nastavničke mreže“. Učiteljica Željana kaže da joj se najviše dopada energija i podrška kolega, koji su, kako tvrdi, jedinstveni da podrže jedni druge, ali i đake i njihove roditelje. Kaže da su se u ovoj zajednici sakupili najbolji nastavnici u regionu, najbolji ljudi i najbolji stručnjaci.

– Silna energija, motivacija i želja da se pomogne armiji onih koji su se našli nesnađeni u moru nadolazećih informacija o nastavi na daljinu, i dalje fascinantna činjenica. Zanimljivo je da su najsposobniji, oni koji bi se i inače odlično snašli u ovoj situaciji, ujedno i najmotivisaniji da pomognu drugima – dopunjuje reči svoje koleginice Ivana Bošnjak iz Zrenjanina, koja je član ove grupe.

KOMBINUJU „ČASOVE“

REZULTATI anketa su pokazali da je 99 odsto dece obuhvaćeno nastavom na daljinu, a da njih 62 odsto koristi kombinaciju više načina nastave na daljinu – TV, „Vajber“, virtuelnu učionicu… Deca uglavnom, po mišljenju roditelja, vole ovaj vid nastave, veliki procenat se izjasnio da uživaju, dok su se jedino žalili na neprimerenost količine materijala koji im nastavnici šalju.

 

Вечерње новости