ЉУДИЦЕ СРЕЋНОГ УЧЕЊА

ЉУДИЦЕ СРЕЋНОГ УЧЕЊА – ЊИХ ЧЕТИРИ

У књизи Летња врева са вилом Сунчицом у једној од прича помиње се израз „људице“ који је баш наишао на одушевљење оних који тај израз доживљавају као додатну вредност, односно пожељну и драгоцену „етикету“, која се може и сме прикачити особи женског рода.

Они који ме баш добро познају, знају да сам у стању, барем до недавно, за друге људе урадити све што је у мојој моћи, без да тражим или очекујем било шта заузврат. Тако сам се последњих година, откад сам се нашла у једној новој улози, боље речено улогама писца и издавача, нашла у једној не баш пожељној ситуацији, напротив.

Требало је пласирати све те књиге на тржиште, требало је бити сам свој менаџер, организатор, промотер и ко зна шта све још. Испочетка је то ишло, имала сам снагу, знала сам да радим велики и важан посао, а онда сам се уморила, мало и разочарала у људе и успорила. Рекла сам себи, Жељана, урадила си што је до тебе, даље не можеш, стани, успори, па ако треба и замрзни све до даљњег.

ПРВА ЉУДИЦА – СЛАЂА – НАСТАВНИЦА ИСТОРИЈЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ

Слађу ми је донела Балканска наставничка мрежа. Када се појавила прва књига, она и њене бањалучке људице отвориле су за књигу и за мене врата свога града, и ево од тада, па до сада, оне су неуморне и упорне да помогну, да погурају, афирмишу и промовишу, без да ишта очекују.

Ова људица без задршке, са огромном количином доброчинстава у себи , иако по професији професорица историје, промовише срећно учење и ове књиге као да је то њена животна мисија. Немам, ни дела, ни речи, да јој се одужим, али како рече Владета Јеротић, немојте да увек чините ја теби – ти мени. Sladjana Popovic

ДРУГА ЉУДИЦА – МАРИНА – ПРОФЕСОРИЦА У СМЕДЕРЕВСКОЈ СРЕДЊОЈ ШКОЛИ

Марину су ми донели „Ољини дани срећног учења“, а онда се некако спонтано наметнула, лепше речено прискочила да помогне у пласману књига на њен начин. Маринина самоиницијатива је за мене била изненађење и стварно имам потребу да се овој „људици“ захвалим на одвојеном времену и уложеном свакодневном труду да се за овај концепт срећног учења чује, јер сам сасвим свесна да је досадашња маркентиншка кампања била аматерска, скроман и недовољна. Марина ми пре неки дан рече да ово доживљава као своју мисију и на такву изјаву човек не може да остане имун. Почаствована сам њеном жељом, вољом и упорношћу да направи промену и сасвим сам сигурна да ће она у томе и успети. Marina Zlatanović

ТРЕЋА ЉУДИЦА – ЖИВКИЦА – УЧИТЕЉИЦА У ЛОЗОВИКУ

Живкица је дошла уз Марину, барем сам тако ја доживела. Осетила је потребу да пратећи Марину и она да свој допринос и могу рећи да је ова сјајна „људица“ учинила надљудске напоре да анимира родитеље својих ђака да њих зарази срећним учењем и успела је у томе. Живкица је показала да сваки учитељ има одређену количину моћи у својој родитељској заједници, а само од њега зависи на шта ће ту моћ користити. Хвала јој до неба што је своју учитељску моћ усмерила на књиге срећног учења и на тај начин уселила срећно учење у своју учионицу. Живкица Туфегџић

ЧЕТВРТА ЉУДИЦА – ВАЊА – ДИРЕКТОРИЦА ИЗ ПОДГОРИЦЕ

Ивану ми је донела Интеркултурална Магична Мрежа Пријатељства, још 2018, а онда је остала ту као подршка за све пројекте које сам покретала, ненаметљива, умерена, скромна. Једина је из Црне Горе која је одмах прискочила и помогла да прве књиге срећног учења стигну до Подгорице и других црногорских места и ево је и ових дана у још једној сличној акцији, не жалећи труда и времена да помогне онолико колико може. Захваљујући Ивани, сада већ имамо озбиљну читалачку публику у Црној Гори, а морам да признам да су ту још неки драги људи који се труде заједно са њом или појединачно, да ове књиге буду доступније у овом делу региона. Ивана Вања Милић

Слађа из Бања Луке, Марина из Смедерева, Живкица из Лозовика и Вања из Подгорице, скоро да немају ништа заједничко, живе у различитим срединама, државама,. различите су струке и занимања, другачија су им интересовања, није им исти ни породични и материјални статус, али их спаја „људскост“ и зато хвала Васиони што ми их је послала.

Њих четири сам овде издвојила као најлепше примере доброчинства и људскости, иако има још неколико добрих душа које ћу поменути неки следећи пут, биће прилике.

Увек се захвалите особама које вам значе, ништа се не подразумева, а на тај начин подстичемо друге људе да чине добра дела, јер као што рече поменути Владета Јеротић:

„Немојте да увек чините ја теби – ти мени. Ја сам нешто, како ви кажете, вама учинио и ви сада хоћете мени да вратите. Када вам неко учини нешто добро, ви учините добро неком другом, он неком трећем и тако се прави круг добрих дела.“