Polje divlje mente

Prošlo je nekoliko decenija od kad se Kora preobratila u Persefonu zavolevši svog otmičara Hada, boga Podzemlja, jednog od trodržaca čitavog sveta. Beše to vreme posrebrenja, sve se u zakovanom Podzemlju pomerilo sa crnih tačaka. Ljubav lepe ćerke Demetre i Zevsa i njegovog tamnolikog brata darivala je svetu vrištećih senki novi dašak, blagi vetar nade i milosti. Doduše, Asfodelska polja su bila i dalje sumorna, Haron je i dalje svakodnevno neumoljivo vozio mrtve smrznutom rekom Stig, neživa voda jezera Let je, netaknuta, predosećala sve nevolje. Ipak, zlatna nit koja je kretala iz Jelisejskih voćnjaka ka jezovitom jezgru Podzemlja bila je proširena. Persefona je, prihvativši Hadovu do tada skrivanu ljubav postala vladarica i zrela žena. Blistala je u svojim haljinama od platine i sedefastih školjki, uživajući u namenjenoj joj ulozi. Uživala je u Hadovoj održanoj reči i posvećenosti. On ju je voleo i čuvao i dičio se njom, vodio je snažnom rukom. Had, drzak, neumoljiv, mrkog pogleda, onaj koji pogledom i pokretom razara mehuriće duša i ponovo ih spaja. Moćnik.

Prošlo je nekoliko decenija. Ni Had ni Persefona se nisu promenili, jer lica bogova ostaju ista od onog trenutka kad preuzmu svoje uloge. Had je, kao i uvek, bio mišićav, sjajan, razjaren, spreman na sve, glatke tamne kože i sa crnim virovima umesto očiju. Persefona je i dalje bila vitka, lakog hoda, imala je valovitu kosu bez kraja. Ljubio ju je divlje, kao i pre, silina je pratila njihovu povezanost i poglede koji su se stalno tražili. No, desilo se da je poželeo da poljubi drugu.

Video ju je u jednom od svojih izlazaka na svetli svet, kada bi se zemlja otvarala zbog njega i kada bi prošao svojim kočijama koje su zaslepljivale obične oči svojim granitnim sjajem. Tog dana je krenuo zapadno od vodenih usta Tartara a južno od račvanja vode i samotne stene gde su Argonauti zastali, ploveći Isterom. Stajala je na uzvišenoj livadi sama, puna poštovanja prema njegovom silnom topotu, zatečena, ali ni malo uplašena. Sva živa bića su utekla pred njim, ali ona je ostala. Gledala je svojim velikim očima ka obroncima planine pune suvih borova i izgledalo je kao da je uopšte ne dodiruje njegov bučni, tamni hod, kao da je izdvojena, kao da su joj misli sasvim ravne – bila je to jedna čudna nimfa. Veliki Had je bio zaintrigiran, prvi put od kad je dozivao Persefonu, tada još Koru, ispod polja makova. Čudnovatost kao da se razmnožila kad se nimfa smelo okrenula ka njemu. I njena kosa je bila valovita i bez kraja kao i kosa njegove žene, samo je boja bila drugačija, bila je to najsvetlija nijansa prvih ljubičica. Nimfine oči su obilato gostile Hadov tamni lik. Prilazio joj je sve bliže, izašavši ih kočije, i dalje je bila smela. Imala je dugu haljinu čija su se boja promenila sedamnaest puta dok joj je stavio ruku na rame. Sve vreme je bila zelena, ali se boja rastapala u sve svoje tamne i svetle nijanse. Kad ju je dodirnuo, i dalje je ostala staložena i sasvim mirna. Pitao se kakva je to livada, jer je i sam osećao kako je njegov užurbani korak bio manje krt. Nimfa se onda nasmešila i njen osmeh je pokrenuo sedam raznorodnih vetrova koji su došli sa planina i uskovitlali joj kosu. Had je i dalje bio u čudu. Opčinila ga je njena sposobnost da se preobražava, slična bogovima. Neočekivano smiren, ali ne i oslabljen, ophrvan svežim penastim dahom te devojke, ali ne i poražen, sasvim svoj, ali na trenutak zaustavljen. Vetrovi su se iznad njihovih glava spajali u ljubavnoj igri, slažući svoje glasove. Uvijali su se jedni u druge. Nije znao koliko je vremena prošlo. Ona je rekla samo da se zove Menta, ništa više. Krenuo je u uobičajenu divlju vožnju, a obreo se u tišini nad kojom su ječali vetrovi, veliki Had sa svojim modrim mislima.

U međuvremenu, na drugoj strani zemljine kore, u Podzemlju, tamo gde vetrovi nikada ne zalaze, Persefona je osećala kako gubi dah i zabrinula se. Kad je još uvek bila Kora i kad ju je Had doveo na silu u svoje stanovište, nenaviknuta na mrzovoljan, jezovit vazduh tamnog sveta i odlučna da u njemu ne ostane, nije mogla da diše. No, kao Persefona nije osećala više memlu i strah, bila je gospodarica. Zato ju je težina u grudima i zabrinula.

Kad se Had vratio, nije mu rekla ništa, pogotovo zato što je bio iscrpljen. Ali, ona nije mogla da povrati disanje. Nešto nije bilo u redu, osećala je da joj neko nešto krade. Had joj je bio sumnjiv, danima.

Sačekala je da Had odveze svoje kočije i otišla do Helija po pomoć. Zamolila ga je da joj osvetli Hadovu glavu, ma gde bio i ma koliko gustom tamom se okružio. Helije je već znao, već ih je viđao, zaustavljene na onoj čudnovatoj livadi, sada već spremne na ljubavni čin. Persefonin glas se prolomio parčetom neba. Zar Had? Zauvek njen Had leži očaran pred jednom nimfom, odlučan da je ima, pogled mu je vreo. Menta mu je gladila kosu. Persefona je videla dovoljno. Srce joj je bilo ranjeno toliko duboko da je moglo samo da smišlja osvetu. Telo joj se pretvaralo u vatru, topeći sedefaste školjke na njenoj haljini. Prevara! Had je bio na pragu da se preda ružnim krljuštima prevare. Persefona je gorela od besa. Znala je koliko je on odlučan. Znala je da ga ništa ne može zaustaviti. Borila se sa nevericom i gorkim glasom i bes je pobedio. Namah se stvorila na toj livadi, uhvativši trenutak kad je Had krenuo da mrsi Mentinu kosu. Persefona je otkrila svoje kameno lice i pružila ruku ka nimfi, izgovorivši strašnu reč-želju da se pretvori u biljku koju će lako zgaziti. I Menta bi pretvorena u biljku! Kosa joj se stuštila u visoku, tananu cvetnu krunu , a haljina joj se iscepala na komadiće, koji su se postali mali listovi. Persefona je osetila kako ponovo može nesmetano da diše, videvši pred sobom nezaštićenu biljku koju je zaista mogla da zgazi. Sav bes je izašao iz nje.

Had je znao da je kriv i dopustio je Persefoni osvetu. Ipak, vir Stiga se okrenuo na tren. On je bio taj ko je osveti dodao i milost. Dodirnuo je biljku i podario joj božansku aromu, lekoviti miris koji će večno imati. Menta će uvek moći da svojim jakim, svežim, izdašnim mirisom pomaže ljudima. Mirisaće, topla ili hladna, osvežavaće dah i dušu, grlo i misli.

A livada? I dalje je zapadno od Tartara i južno od ušća ispod bele stene gde su zastali Argonauti. Poprište zaustavljene prevare je i dalje zeleno i čudnovato mirisno. Na njemu, na Krstovom brdu kod banje Vrujci, u podnožju planina Maljen i Suvobor, postoji polje divlje mente, okruženo tamnozelenim čuvarima. Na toj livadi i dalje duva sedam raznorodnih vetrova koji su prolazili kroz Mentinu kosu i ukrštali se stvarajući latice. Na njoj Menta i dalje menja nijanse svoje zelene haljine sedamnaest puta. Pronađite je!

Ana Atanasković

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Socceroaza

Blog posvećen fudbalskim trenerima i svim zaljubljenicima fudbalske igre u cilju zajedničkog usavršavanja i edukacije, kao i informisanja o novim načinima, stilovima i metodama treninga u fudbalu, ali i u sportu uopšte.

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

mamica radoznalica

Ovo je moja priča :)

nekinovinastavnici

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

игром до знања

Мојим најдражим ђацима, неисцрпном извору инспирације

КРЕАТИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

Будућност је у креативном образовању

In Centar

Platform for Social Entrepreneurship

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

MOOSHEMA

Mooshema blog, zdrav život, zdrava ishrana, fitness

Business Skills

Tretiraj biznis kao što tretiraš sebe!

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Споменка Кочиш

ОШ''Јосиф Маринковић'', Нови Бечеј

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

СЛАЂИНИ ВРАПЧИЋИ

Деца су украс света!

Devetogodišnje obrazovanje

Za nastavnike razredne nastave

ДЕЧЈИ САБОР-КРЕАТИВНА ЧАРОЛИЈА

Међународни фестивал дечјег филмског, драмског, литерарног и ликовног стваралаштва

МИСЛИОНИЦА - ИГРАОНИЦА

II/3 Основне школе"21. октобар" у Крагујевцу

ВРЕМЕПЛОВ

4 out of 5 dentists recommend this WordPress.com site

%d bloggers like this: