Životne zajednice – RNS

ПРИПРЕМА НА ТРИ НИВОА   СЛОЖЕНОСТИ
Уводни део часаТрајање: 5 минута	На почетку часа ученицима објаснити начин рада уколико овакав начин рада није раније упражњаван. Истаћи да ће добити задатке  који су подељени на три нивоа по тежини. Критеријуми за поделу задатака биће  оцена из природе и друштва.Група А: Ученици са недовољним и довољним успехом.ГРУПА Б: Ученици са врлодобрим и добрим успехом. ГРУПА В: Ученици са одличним успехом. Пре започињања рада, ученицима се на заједничкој  „Мапи станишта“ показује подела природних станишта на копнена и водена. Ученици сами на припремљену мапу разврставају картице на основу боје (браон картице припадају копненим, а плаве разврставају на водена станишта. Ученицима се након тога дели материјал са упутством за рад.
Централни део часаТрајање: 30 минута	Ученици сами савлађују наставне садржаје и одговарају на питања која се налазе у материјалу за учење. Уколико ученик из вежбе А реши све задатке, имаће прилику да решава задатке из вежбе Б, док ће   ученици из вежбе Б имати прилику да се опробају на задацима из вежбе Ц. Током рада учитељ појединим ученицима пружа помоћ, посебно ученицима који раде вежбање нивоа А. Када било који ученик затражи додатно појашњење, учитељ му прилази и с њиме ради индивидуално. Разговор и   договарање између ученика није дозвољено.
Завршни део часаТрајање: 10 минута	Давање повратне информације, праћење и евидентирање  тачно решених задатака у вежби сваког појединачног ученика. Повратна информација даје се стављањем знака „+“, односно упућивањем на додатно учење.   Анализирање урађеног путем квантитативне и квалитативне анализе. Дати додатна појашњења за оне задатке који се у анализи истакну као задаци са најмање исправних одговора.
МАТЕРИЈАЛ ЗА ГРУПЕ
ВЕЖБА А (познавање основних информација)		ПОВРАТНА   ИНФОРМАЦИЈА ЗА ГРУПУ А
1. Животне   заједнице могу бити:а)   копнене заједницеб) мале   заједнице ц)   водене заједнице 2. На   шта се деле копнене заједнице? 3. Копненим   заједницама припада шума коју делимо на четинарске и   ………………………. . 4. Како   су настале култивисане заједнице? 5. Којим заједницама припада ливада? 6. Наведи три станишта која се убрајају у водена.		1.а) копнене заједнице     ц) водене заједнице2.Деле се на природне и култивисане заједнице3.Листопадне 4.Настале су утицајем човека, тако што је крчио шуме и стварао обрадиве површине на којима је почео да гаји биљке. 5.Природним заједницама 6.Река, поток, бара
ГРУПА   Б(задаци разумевања и схватања)		ПОВРАТНА   ИНФОРМАЦИЈА ЗА ГРУПУ Б
На   основу чега смо све животне заједнице поделили на две групе?   Која   је разлика између култивисаних и природних станишта?   Објасни  зашто неке биљке, попут висибабе,   јагорчевине, љубичице, расту само у листопадним шумама.    Због чега људи стварају и одржавају   култивисана станишта?   Зашто су човеку неопходне травне заједнице као што су ливада и пашњак?   У   равничарским рекама живи већи број  различитих биљака и животиња него у планинским? Објасни зашто!		1.На основу места где се налазе, да ли су  на копну или су на води, поделили смо их на водене и копнене.2.Разлика између ових заједница   је у томе што природна станишта расту и живе без човековог утицаја, а култивисана осмишљава и одржава човек.3.Шумске биљке живе искључиво у листопадним шумама зато што тамо имају довољно плодног земљишта, влаге и топлоте које им пружа опало лишће којег немамо у четинарским шумама. 4.Људи ставрају и одржавају култивисана станишта да би на њима гајили биљке за исхрану своје породице, домаћих животиња. Неки људи те биљке продају на пијацама и на тај начин зарађују за живот. 5.Ливада служи људима за прикупљање траве и сена за прехрану домаћих животиња зими, а пашњак за испашу у току лета и јесени. 6.У равничарским рекама речно корито је дубље и шире, па је вода топлија и спорије тече, па су зато услови за живот повољнији.
ГРУПА В (стваралачка примена знања)		ПОВРАТНА   ИНФОРМАЦИЈА ЗА ГРУПУ В
Замисли да су се све водене заједнице претвориле у копнене. Опиши шта би се десило!   Ако   би човек неколико година престао да обрађује култивисана станишта, шта би се са њима десило? Опиши.   Листопадне шуме сваке јесени одбацују лишће. Замисли да се то више не дешава! Шта ће се   десити са биљним и животињским светом?   Шта мислиш, шта би се десило када би људи преместили све жабе на ливаду, а сви   творови у баре?   Опиши   утицај ветра на живи свет копнених заједница!   Какве   последице ће настати за човечанство, ако наставимо да одлажемо отровне   хемикалије у водене заједнице?		1.Тада би се нарушила природна равнотежа у којој би већина биљака и животиња нестала, а поједине би се прилагодиле новим условима.2.Култивисана станишта би обрасла коровом и претворила се у природна попут ливада,  пашњака или шума.3.Неке биљке ће нестати а друге, које ту нису расле, ће ојачати. Највећи утицај би претрпеле биљке којима је пријало плодно земљиште које је настајало распадњем опалог лишћа. 4.Пореметила би се равнотежа живота у бари и на ливади. У барама би се повећао број лептира, вилиног коњица и мушица, а на ливади број гуштера. 5.Ветар је значајан зато што разноси семе биљака са природних станишта и на тај начин их размножава. 6.Човечанство ће остати без пијаће воде.