NAGRADE ZA IZVRSNOST – NAJBOLJI OD NAS
Najbolji i apsolutno najbolji primer nastavne prakse celovitog pristupa učenju u okviru Memorijalne nagrade „NajbOlji od nas“ dobili smo iz Bosne i Hercegovine. Jedan je uradila Selma Mahmić iz JU OŠ “Kiseljak 1” iz Bilalovca kod Sarajeva, a drugi Maja Karać iz JU OŠ “Branko Ćopić” iz Banja Luke.
Zašto su ovo najbolji radovi?
Ono što je potpuno izdvojilo Selmin i Majin primer nastavne prakse srećnog učenja je veština provlačenja i obmotavanje glavne niti, od samog početka, pa do kraja, kao jedne velike kopče između svih komadića smisleno spojenih u čvrstu i neraskidivu celinu.
Ukusi sveta je jedina priča u knjizi Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom koja govori o putovanju dečaka Luke po drugim državama sveta i pandam je pričama:
- Zimski raspust u biblioteci iz knjige Zimski mir sa vilom Božicom,
- Plava šuma iz knjige Prolećna žurba sa vilom Đurđicom i
- Čarobne naočari iz price Letnja vreva sa vilom Sunčicom.
U svakoj od ovih priča junaci ovih knjiga putuju u druge države, upoznaju druge kulture i osvetljavaju temu kojojm se bave pojedine knjige. Tako Luka u ovoj priči Ukusi sveta koju je odabrala Selma, putuje po Evropi i upoznaje različite kuhinje sveta, a ta tema je izuzetno bliska deci mlađeg školskog uzrasta i inspirativna za kreiranje procesa srećnog učenja. Naravno, Selma se ne zaustavlja samo na temi kuhinje i zdravih stilova života, već integriše i ostale segmente svake od četiri zemlje kroz koje Luka putuje stavljajući akcenat na sadržaje bliske dečjim interesovanjima, poput filmske, književne ili muzičke umetnosti.
Selma je svojim đacima priuštila da sa Lukom putuju od Italije, preko Francuske i Španije, do Nemačke. Osim, što su iščitavali Lukine avanture i upoznali njegovu drugaricu Mitru, oni su se sa njim mogli poistovetiti i u modernim načinima komunikacije, bliskim njihovim interesovanjima. Plovili su kroz digitalne vode u školskim kontrolisanim uslovima, slobodno uživajući u onome što inače savremno dete radi u dokolici. I ne samo to, Selma je svojim đacima postavila i izazov, kao okosnicu i uslov pune integracije: „Proputujmo svijet“, pa su deca mogla da se pripremaju za putovanje, da se prvo raspitaju o klimi i vremenskim uslovima tih zemalja, da pripreme odgovarajući sadržaj svojih kofera, da istraže gde se i kako kupuju avionske, a gde karte za metro i autobus, da konvertuju novčanice svoje zemlje u novčanice zemalja gde putuju, da krstare kroz Evropu i upoznaju se sa odlikama četiri zemlje u koje je i Luka putovao. Naravno da je poseta evropskom Diznilendu bila okosnica putovanja, ali mnogo je još pojedinosti iz različitih nastavnih predmeta koje su Selmini đaci saznavali na jedan drugačiji način.
Izvrsnost Selminog rada ogleda se u činjenici da je ona uradila školski primer celovite integracije koristeći priču Ukusi sveta za svoje polazište pune integracije nastavnih sadržaja. Važno je napomenuti da Selma nema dana obuke iz oblasti celovitog učenja, a niti bilo kakvog prethodnog iskustva u kreiranju ovakve nastavne prakse. Koristila je mentorsku podršku organizatora, posvećeno slušala i po njenim rečima, dosta samostalno istraživala, da bi na kraju iznedrila NAJBOLJI SCENARIO SREĆNOG UČENJA u regionu.
Maja je takođe samouka, kada je celovita integracija u pitanju, ali za razliku od Selme, ona se od pojave knjige Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom, intuitivno bavila celovitom integracijom, koristeći redovne i vannastavne aktivnosti u prethodne dve školske godine za posvećeno istraživanje, isprobavanje i na kraju „življenje“ srećnog učenja. Maji je ovo bila prilika da, sva svoja prethodna iskustva, sada iskoristi za strukturno kreiranje nastavne prakse srećnog učenja i na taj način testira kvalitet naučenog. Uprkos iskustvu, Maja je od onih nastavnika koji posvećeno pristupaju svemu, te je bila, možda, i najaktivniji korisnik mentorkse podrške, ne prepuštajući ništa slučaju, pokazujući visok stepen motivacije i odgovornosti, što i jeste odlika onih koji donose promene.
Maja je svojim đacima odabrala priču Petrova želja kao polaznu osnovu za celokupnu integraciju, te su oni tokom dve sedmice učili da prepoznaju različite emocije, da razumeju druge osobe različite od njih i da pokušaju da obuju cipele glavnog lika ove priče, dečaka Petra. Majini đaci su na samom početku dobili izazoz: „Napravi mapu Petrovog putovanja“, pa su rešavajući ga, danima pomagali dečaku Petru u ispunjavanju njegove želje. Delili su se na grupe, pa su jedni bili lekari, drugi alpinisti, treći psiholozi, a četvrti ekolozi, i svako je znao tačno šta radi, na kojoj stanici čeka Petra, kako mu pomaže u njegovoj nameri da konačno ispuni svoju želju. Paralelno su i sami imali priliku da ispune svoje želje, sa jasno postavljenim pravilima koje je Maja neumorno sprovodila i na taj način, osim što je svoje đake naučila nepokolebljivosti, ona ih je i usrećila i ulepšala im značajan deo odrastanja.
Želimo da radi boljeg razumevanja Majinog izazova, napomenemo da je priča Petrova želja, možda, najemotivnija priča iz cele edicije srećnog učenja. Kako priča obiluje emotivnim nabojem, tako piscu nije ostajalo puno mesta za građenje materijala koji bi bio značajnija inspiracija za primenu srećnog učenja. Maja je tu pretpostavku oskudnosti inspiracije svojim primerom nastavne prakse srećnog učenja demantovala. Zato to predstavlja najveći kvalitet Majinog scenarija i ono što je odvojilo od svih ostalih radova. Upravo to umeće, otkrivanja potencijala srećnog učenja tamo gde ih na prvi pogled teško uočiti, bilo je zeleno svetlo da stručni žiri njen rad proglasi za APSOLUTNO NAJBOLJI SCENARIO SREĆNOG UČENJA u regionu.
Organizatori su ponosni na činjenicu da su dobili ovakve radove kao primere nastavne prakse srećnog učenja i nema sumnje da su ovo dva ubedljivo najbolja scenarija koja se razlikuju samo u finesama. Oba rada ovog konkursa NajbOlji od nas, mogu poslužiti bilo kojem motivisanom učitelju kao egzemplar za kreiranje scenarija srećnog učenja u bilo kojoj učionici na svetu, a to i jeste krajnji cilj: Napraviti bazu radova srećnog učenja, osnažiti „pionire srećnog učenja“ mentorskim kompetencijama i lagano uticati na promenu paradigme obrazovanja.
Iz obrazovnog sistema bivše Jugoslavije proistekli su pojedinačni obrazovni sistemi, a u većini njih ništa važno i veliko, nije se promenilo do dana današnjeg. Zato je važno da ovi sitni koraci na putu srećnog učenja širom regiona, postanu jednog dana utabana staza za one koji će razumeti potrebu promene paradigme obrazovanja. Nesumnjivo je da će ta nova paradigma obrazovanja biti zasnovana na srećnom učenju, jer ono je u nekim zemljama već sadašnjost i nema nijednog razloga da ne bude budućnost cele planete!
Još jednom, čestitke Selmi i Maji, mladim snagama regiona koje zasluženo nose ovogodišnju titulu „NajbOLJI OD NAS“!
UČIMO OD SELME I MAJE, ne samo srećnom učenju, nego svemu onome što ove dve mlade osobe nose u sebi! U obema su sabrane vrline edicije Čarobno selo i to je još jedan dodatan razlog da se ugledamo na njih.
BUDITE UČITELJICE-LJUDICE, POPUT SELME I MAJE!
KREATIVNA ČAROLIJA 