Željana Radojičić Lukić je višestruko nagrađivana učiteljica iz Srbije, koja je prešla dug put od učiteljice do pomoćnika ministra svoje zemlje, da bi se na kraju ponovo vratila svojim učenicima. Ona je liderka obrazovanja na Balkanu koja se trudi da svojim radom, idejama i projektima inspiriše i motiviše nastavnike Balkana.
Zahvaljujući kreiranju projekta “Čarobno selo”, koji je finansiran od strane UNICEF-a tokom 2012, proglašena je za jednu od najboljih učitelja na svetu, i to ne jednom, nego u okviru dve svetske nagrade, Global Teacher prize i Global Teachers Award. Taj projekat Čarobno selo, koji joj je doneo i najveće nacionalne nagrade, zasnovan je na celovitom pristupu učenju pod otvorenim nebom. Svesna velikih prednosti ovog modela učenja, ona se bori da putem različitih projekata afirmiše celoviti pristup učenju, da stvori uslove da bude prepoznat od srane donosioca odluka cele oblasti Balkana i da postane sastavni deo većine nacionalnih kurikuluma balkanskih zemalja.
Svaki uloženi napor donosi pobedu
Još u detinjstvu sam naučila, a to učim i svoje učenike, da neuspeh ne postoji i da je svaki pokušaj zapravo uspeh vredan pažnje, a svaki uloženi napor donosi pobedu; lepo je biti u nečemu prvi, ali ne treba zaboraviti da je dostojno poštovanja biti i posljednji. Moji prijatelji znaju da je moja karaijera skup uspeha i velikih dela, ali da samo ja znam koliko sam napravila neuspešnih pokušaja da sazidam sve to što je sada vidljivo.
Moji učenici su moja najveća inspiracija i motivacija i oduvek sam se trudila da ih uključujem u različite projekte na kojima sam radila. Nekoliko mojih generacija učenika odrastalo je uz obrazovni festival “Kreativna čarolija”, koji je i nastao iz potrebe da dovedemo svet u naše malo mesto. Čak 15 godina zajedno realizujemo ovaj prepoznatljiv regionalni događaj, gde su oni i njihove porodice domaćini deci cele Evrope. Osim što dobijaju priliku da jačaju svoje kompetencije u dečjem stavralaštvu, oni imaju priliku da se rano nauče toleranciji, da ruše predrasude i stereotipe o drugim narodima i da izrastaju u građane sveta.
Prekretnica u mojoj karijeri, svakako je obeležena kreiranjem koncepta celovitog učenja pod nazivom Čarobno selo, a nakon toga vrata, kako nacionalnih, tako i internacionalnih obrazovnih krugova, sama su se otvarala. Ta vrata nisam čuvala samo za sebe, nego ih sve ovo vreme otvaram drugim dobrim nastavnicima regiona.
Čarobno selo je koncept učenja uronjen u bajku, zasnovan na celovitom pristupu učenja pod otvorenim nebom. U njega su ugrađena sva iskustva, kako moja, tako i mog tima, tokom višedecenijske učiteljske prakse. To iskustvo je posebno, veliko i značajno, jer smo oko njega uspeli, godinama, da okupljamo različite timove eksperata i da zajedno iznedrimo mnoštvo novih projekata. Zapravo, sve što smo zajedno godinama stvarali, izrastalo je ili je zasnovano na iskustvu iz Čarobnog sela. Mogu slobodno da kažem da je i naš najnoviji projekat pod nazivom EduBalkan izrastao iz ideje celovitosti uspostavljne u konceptu učenja Čarobno selo.
Obrazovanje briše granice, ali stvarno!
Obrazovanje ima veliki kapacitet da briše granice, da gradi mostove ljubavi i tolerancije i da bude balans uspostavljanja trajnog mira u bilo kojem trusnom području poput regiona Balkana. To što smo dobili šansu i neverovatnu priliku da umrežavanjem oformimo “Balkansku nastavničku mrežu”, samo je još jedna u nizu akcija na koje smo fokusirani. Projekti, poput Asocijacije najboljih nastavnika bivše Jugoslavije, Magične interkulturalne mreže prijateljstva, Balkanske zbornice i sada Balkanske nastavničke mreže, sadržani su u jedinstvenom projektu pod imenom EduBalkan, koji već sada vrši snažan uticaj u ovom delu sveta. Sigurna sam da ova mreža ima kapacitet da utaba siguran put ka boljem obrazovanju, koji bi olakšao, motivisao, usmerio sve aktere obrazovnog procesa da bolje sarađuju, razumeju se, razmenjuju znanja i ideje, umrežavaju se. Iskustvo iz 6 država, koje imaju zajedničku istoriju, slične obrazovne sisteme, kulture, tradiciju, sa svojim bogatstvom u različitostima, pokazuje se kao dobar recept za ostvarenje misije EduBalkan zajednice.
Kroz dugogodišnji rad, najpre kao učitelj u osnovnom obrazovanju, a zatim kao pomoćnik ministra prosvete moje države, imala sam prilike da sagledam da se ovaj obrazovni sistem razlikuje od onog obrazovnog sistema kada sam i sama bila učenik osnovne i srednje škole. Osnovna razlika se ogleda u pomeranju fokusa sa praktičnih na teorijska znanja. Sada učenici imaju više nastavnih predmeta, više nastavnih sadržaja, više udžbenika, a manje dodira sa prirodom koja ih okružuje i sa praktičnim i realnim životom.
Sada je pred nama, članovima EduBalkan zajednice, izazov da unapredimo naše obrazovne sisteme tako što ćemo vratiti potvrđene dobre strane našeg starog obrazovnog sistema, a sa druge strane, uspešno odgovoriti na izazov sadašnjeg vremena kada je nastava potpuno iskočila iz ustaljenih okvira.
S obzirom da još uvek nije poznato da li će nastava nastaviti da se odvija samo u onlajn okruženju ili će to biti hibridni model, mi svakako predlažemo da resorna ministarstva shvate da imaju prevaziđeno obrazovanje, da počnu da ispituju i prate potrebe savremenog deteta i da počnu da iznalaze rešenja za resetovanje sistema.
Predlozi EduBalkan zajednice za reset obrazovanja balkanskih država
Obrazovanje pre i nakon pandemije neće biti isto. Promene su neibežne. Ko nije spreman da se menja, nestaće, to možemo videti i na primerima iz istorije. Države balkanskih zemalja imaju nacionalne kurikulume stare po nekoliko decenija, u kojima su se samo menjale pojedinosti, suština je ostajala ista. Umreženi nastavnici Balkana su svesni ozbiljnosti situacije i činjenice da će promene da se dešavaju jako sporo. Međutim, naša regionalna mreža nastavnika ima potrebu da ukaže na neke manjkavost naših sistema.
Iako je razvijeni svet odavno odbacio nastavnika u ulozi instruktora i ustupio mesto nastavniku treneru, nekome ko sa strane prati i usmerava učenika, ko ga osnažuje kako da samostalno uči i pronalazi znanje, balkanske škole su pune nastavnika predavača. Po našim standardima, u balkanskim učionicma se nalazi i do 30 učenika, pa u nekima i više od tog broja. U takvim odeljenjima, nemoguće je organizovati grupni rad, a o individualnom radu nastavnici mogu samo da maštaju. U našim školama školski čas traje 45 minuta, i takvih je na dnevnom nivou oko sedam. Tokom tih sedam nastavnih časova smenjuju se maternji jezik, matematika, hemija, fizika, istorija, geografija, engleski jezik… Teško je i zamisliti da je moguće da se jedno dete tokom dana fokusira na sedam različitih naučnih disciplina i da svaku disciplinu proprati sa podjednakom pažnjom i skladišti je zasebno u jednu fioku. Ovakav raspored nastave kod učenika blokira njihovu sposobnost uspostavljanja veza između nastavnih sadržaja i ne daje im priliku da razumeju međusobnu povezanost i odnose u prirodi i društvu.
U svih šest država prostora bivše Jugoslavije učenici su izloženi obavezama izučavanja ogromnog broja predmeta. Mi predlažemo smanjenje broja predmeta putem sistemskog integrisanja na osnovu srodnosti. Smatramo da bi na toj listi trebalo da se nađu: maternji jezik, engleski jezik, matematika, integrisane društvene nauke, integrisane prirodne nauke, umetnost i domaćinstvo. To je okvir nastavnih predmeta dovoljan za uzrast dece od 12 do 15 godina, odnosno od 5-8.razreda osnovne škole. U mlađem osnovnoškolskom uzrastu, odnosno uzrastu od 1-4.razreda, bilo bi dovoljno izučavanje pet nastavnih predmeta.
Zalažemo se da škole postanu lababoratorije za istraživanje i eksperimentisanje putem celovitog pristupa učenju, odnosno celovite integracije nastavnih sadržaja, jer je škola, koja sipa sadržaje u dečje glave, prevaziđena. Nastavnik, koji kritički ne procenjuje da li su sve učeničke glave sposobne da sve planirane programske sadržaje i prihvate, mora da ode iz naših učionica i ustupi mesto nastavniku sposobnom da obrazuje decu funkcionalnim znanjima i kritičkom mišljenju. Mi smo dužni da resetujemo obrazovne sisteme i obezbedimo uslove iz kojih će izrastati samouvereni i odgovorni pojedinci, koje odlikuje kritički stav prema svemu što ih okružuje, koji poseduju funkcionalna znanja i imaju dovoljno veština da ih samostalno primene u kasnijim nivoima obrazovanja.
Naravno, uspeh učenika u tako reformisanoj školi vrednovao bi se na osnovu napredovanja u odnosu na samog sebe, a ne po merilima koja se odnose na prosečnog učenika. Sve zastarele tehnike i ustaljeni obrasci, koji dovodi do frustracije učenika u našim školama, morali bi da odu u istoriju.
Zbog svega toga želimo da afirmišemo celoviti pristup učenju kao potrebu Z-generacije za sticanjem funkcionalnih znanja putem iskustvenog učenja, rešavanja problema, razvoja životnih veština, primene preduzetništva, kreiranja projekata. Naši predlozi reformskih koraka usmereni su na ukidanje razredno časovnog sistema smanjenje broja učenika u odeljenjima na 20, ukidanje brojčanog načina ocenjivanja do 13 godine. Mi se zalažemo za promenu paradigme obrazovanja kakvo poznajemo. Ne možemo generaciju odraslu uz pametne telefone i tablete obrazovati na isti način kao što su se obrazovale generacije odrasle uz crnobele televizore! To prosto nije održivo i zato jeste neophodno da se na Balkanu desi reset obrazovnih sistema. To nije nimalo lako, ali ako osvestimo činjenicu da je klasično obrazovanje mrtvo, onda moramo brzom reakcijom da uspostavimo nove obrazovne sisteme rasterećene tragova trulih sistema, koji novim generacijama stvaraju frustracije, nezadovoljstvo i potrebu da se putem različitih aplikacija, koje koriste u slobodno vreme, sve više distnaciraju od škole i zastarelih obaveza koje ona nameće.
Naša obaveza je da stvorimo školu u koju će deca dolaziti sa radošću, koji će se u njoj osećati srećno i takvi iz nje izlaziti. Ukoliko se to ne desi, klasična državna škola, kakvu poznajemo na Balkanu, nestaće zauvek. To će stvoriti prostor za nastanak privatnih klasičnih i onlajn škola koje će ponuditi programe prilagođene potrebama Z-generacije i koje će se prilagođavati učeniku, a ne učenik školi, kao što je trenutno slučaj.
Preuzeto sa K12Digest
KREATIVNA ČAROLIJA 