Bela Griva

PRIMER UNUTARPREDMETNE INTEGRACIJE

Sadržaj koji je ispod predstavljen je primer unutarpredmetne integracije, iako mi na akreditovanom programu stručnog usavršavanja Metodički pristup obradi književnosti, čiji je ovo sastavni deo, dajemo i primer međupredmetne, pa čak i celovite integracije, što je možda i najbolje primenjiv model integracije ove teme. Sadržaj romana je takav da daje mogućnost i međupredmetne i celovite integracije, naročito sadržaja maternjeg jezika, prirode i društva, likovne i muzičke kulture, ali i matematike, stranog jezika i verske nastave. Od učitelja zavisi u kojoj meri će da iskoristi sadržaj romana i koji će stepen integracije da primeni. Naša preporuka je da, ukoliko je početnik u integrisanju nastavnih sadržaja ili nema dovoljno vremena za prirpremanje, krene od unutrapredmetne integracije. Zato vam ispod i dajemo upravo taj primer.

Оvaj primer unutarpredmetne integracije našao je svoju primenu i u Metodičkom pristupu obradi   gramatičkih sadržaja, akreditovanom programu stručnog usavršavanja koji se realizuje elktronskim putem.

Integrativni nastavni dan:

• Roman Bela Griva, obrada novog gradiva
• Pismeno i usmeno izražavanje „Preuzimanje dramske uloge“, utvrđivanje
• Pravljenje plana prepričavanje,  kombinovani
• Upravni govor, kombinovani

Metode rada: Interaktivna, ilustrativno –demonstrativna, metoda pisanih radova, metoda grafičkih radova, monološka, analitičko-sintetička,  dijaloška, tekst metoda, metoda praktičnog rada, metoda praktičnog vežbanja, kooperativno učenje, istraživačka metoda;.

Oblici rada: Frontalni, Individualni, rad u paru, grupni oblik rada;

• Pošto se radi o učenicima četvrtog rareda koji su dovoljno osposobljeni za složeniju književnu formu, ali nedovoljno motivisani da pročitaju sadržaj iste, odlučili smo se da obradimo roman «Bela Griva» kreativnim i interaktivnim pristupom, a rukovodeći se vertikalnim povezivanjem sadržaja unutar srpskog jezika.
• Opredelili smo se da učenicima pre čitanja samog dela damo istraživačke zadatke, kako bi ih motivisali da pročitaju delo u celini. Naravno da smo imali na umu da interesovnje za čitanje romana na ovom školskom uzrastu nije isto kod svih učenika, pa smo pripremili za prvi čas obrade primerenu motivacionu igru, kako bi i one koji nisu odgovirili na zadatak iz domaćeg rada, naveli da se uključe u obradu novog književnog sadržaja.
• Da bi sadržaji naredna četiri časa nakon obrade romana poslužili svrsi, planirali smo sadržaje koji su vertikalno povezani sa prethodnim. Učenike na jedan opušten način uveli u pismeno i usmeno izražavanje kroz igru, a putem poučavanja. Na taj način smo umnogome iskoristili usvojene karakteristike likova i njihove međusobne odnose.
• Domaćim zadatkom učenike smo zadržali aktivnim i u toku vikenda jer su ilustrujući dobijene celine ostali u svetu romana. Poslednji čas iskoristili smo da završvanjem stripa kao modernog nastavnog sredstva utvrdimo poznavanje sva tri modela upravnog govora na kreativan i maštovit način.

OPŠTI CILj: Organizovanje aktivnog rada na romanu Bela Griva u cilju unapređivnja učeničkih kometencija u razumevanju teksta.

Specifični zadaci časa: – Upoznavanje učenika sa sadržajem romana putem kreativnog pristupa sadržajima književnog dela kako bi se učenicima omogućilo svrsishodnije i funkcionalnije savladavanje sadržaja romana Bela Griva. – Upoznavanje učenika sa sadržajem romana “Bela Griva”. – otkrivanje karakteristika likova (postupci, reči, izgled, osobine), radnji, događaja, prirodnih pojava i opisa. Uočavanje i imenovanje sadržinskih celina romana i stvaranje plana prepričavanja. Zapažanje činilaca koji u raznim situacijama deluju na postupke glavnih junaka (spoljašnje i društvene okolnosti, unutrašnji podsticaji – osećanja, namere, želje). Razvijanje sposobnosti za pričanje u dijaloškoj formi. Unošenje dijaloga, upravnog govora u strukturu kazivanja – po zajednički  sačinjenom planu. Rešavanje problemskih pitanja koja su podstaknuta doživljajem teksta. Savladavanje osnova metodologije izrade intervjua.  Razvijanje svesti o značaju i potrebi negovanja prijateljstva. Razvijanje ljubavi prema životinjama. Podsticanje i negovanje svesti o očuvanju prirode. Bogaćenje rečnika i negovanje istraživačkog duha i podržavanje radoznalosti i kreativnosti.

1. korak: Karakterizacija likova, domaći zadatak -Učenici izvlače sličice na kojima su dečak, deda, lovokradica i beli konj koji predstavljaju likove iz romana. Grupe dobijaju istraživačke zadatke za domaći rad pre dvadesetak dana od planirane obrade romana.

2. korak: „Pod tuđim ogrtačem“, motivacija -Na osnovu istraživačkih zadataka koje su imali za domaći rad, učenici dobijaju motivacioni zadatak da se uvuku pod kaput lika iz romana čiju su sličicu izvukli prethodnog dana.

3. korak: Pravljenje plana prepričavanja -Učenici  izvlače kartice sa brojevima od jedan do dvanaest. Pošto odeljenje broji 23 učenika  dobijamo 12 parova s tim što jednom paru pridružujemo učenika koji je ostao bez kartice. Na karticama se uz brojeve nalaze i nazivi delova romana. Svaki par dobija štampan tekst celine koju je izvukao. Zadatak je da za dobijenu celinu naprave plan prepričavanja u 10 teza.

4. korak: Obrada romana Bela Griva – doživljaj, način pripovedanja, tema, poruke, utisci.

5. korak: Osvetljavanje likova i njihovih međusobnih odnosa putem grupnog oblika rada – obrada

OSVETLjEN ODNOS IZMEĐU FOLKA I BELE GRIVE

Prvi susret dečaka i konja obeležen je Folkovim oduševljenjem, uzbuđenjem, zanesenošću, zadivljenošću, da bi  ova osećanja veoma brzo bila zamenjena  strahom, ogorčenjem, nemoći, bolom, tugom dok posmatra surovu scenu sa konjokradicama. Bela Griva je doživeo veliki i nenadoknadiv gubitak, koji znači prvi susret sa zlom i nepravdom koju ljudi nanose konjima. To doprinosi da se Bela Griva oseti usamljen, izgubljen, u strahu, da postane nepoverljiv prema svima, pa čak i prema Folku ne prihvatajući njegovu pomoć i prijateljstvo u tom trenutku. Folko je za prijateljstvo Bele Grive spreman da pretrpi i najteže muke, što govori da oseća prema njemu bezgraničnu ljubav, razumevanje i duhovnu bliskost, a istovremeno vidimo koliko je Folko uporan, istrajan i nepokolebljiv u svojoj nameri (novootkrivene osobine učenici dodaju prethodnim, zapisujući i Folkova osećanja). Bela Griva sve vreme oseća da mu je dečak prijatelj, ali njegova divlja priroda, kao i ružno i bolno iskustvo mu ne dozvoljavaju da mu ukaže svoje poverenje, već  dozvoljava Folku da mu se približi postepeno da bi tek u trenutku kada je ranjen i povređen sam došao znajući da mu je Folko jedini prijatelj koji će mu ukazati pomoć. Folka i Belu Grivu u trenutku smrtne opasnosti vezalo je večno i neraskidivo prijateljstvo i njihova je ljubav u tom trenutku postala toliko jaka odolevši i najtežoj prepreci. Bela Griva je ponosan, slobodoljubiv, neukrotiv, neobuzdan, dostojanstven… ( učenici u svesku zapisuju osobine Bele Grive i osećanja prema Folku)

OSVETLjEN ODNOS  IZMEĐU ANTONIA, FOLKA I DEDE EUZIBIA

Folko u Antonija ima puno poverenje i sa njim oseća duhovnu bliskost, jer zna da stari gardijan voli konje i živi za njih i da je to nit koja ih povezuje. Deda Euzibio je neko ko Folka bezgranično voli, ali njegovu opsednutost konjima ne shvata, jer je realan i smatra da je jedino pouzdano i sigurno zanimanje zanimanje ribara. Istovremeno deda Euzibio je zbog velike ljubavi prema unuku slab na njegove želje i prećutno mu odobrava njegovu zanesenost. Antonio i Euzibio su dve suprotnosti, dve različite prirode, jedan zanesenjak, slobodoumna, nesputana duša, a drugi realan, trezven, skroman i zajednička im je ljubav prema Folku. Odnos između Antonija i Folka je pun ljubavi, poverenja i razumevanja. Između njih postoji duhovno srodstvo i povezanost, jer dečak jedino njemu može da poveri svoja strahovanja, nadanja, želje, tajne znajući da će ga on uvek razumeti i pomoći.  Gardijan Antonio pomaže Folku u potrazi za Belom Grivom, vodeći ga u Arl  da bi ga razveselio, i odvukao mu misli  u drugom pravcu, ali i da bi Folko više naučio o konjima kroz razgovor Antonija i njegovog prijatelja Đuzepea. Prijateljstvo je izvor snage, volje i podrške. Primer prijateljstva između Antonia i Folka pokazuje nam koliko podrška prijatelja pomaže u prevazilaženju nevolja ulepšavajući nam teške životne situacije.

OSVETLjEN ODNOS IZMEĐU ANTONIA,  FOLKA, BELE GRIVE I GAZDE

Antonie je bio značajan za Folka kao podrška i pomoć, ali i kao dobar i iskusan poznavalac konja, jer  već pri prvom susretu u Beloj Grivi vidi vođu čopora, razume njegovu potrebu da se stalno bori i pravda je nepravdom koja ga je u detinjstvu zadesila. Antonio konje doživljava kao ljude, jer postupke Bele Grive tumači sa ljudskog stanovišta. On svoje iskustvo želi da prenese na dečaka upućujući ga u načine kako da razume i shvati jezik i postupke konja. Antonio je iskusan, nežan, pažljiv, brižan, pouzdan, osećajan, pravedan, Folkov veliki prijatelj. Gazda je drzak, bahat, pohlepan, neumoljiv, sebičan, dvoličan, ne drži datu reč. Na kraju romana gazda se kaje (‘’Vrati se, dečače! Tvoj je’’), ali tada je kasno i shvata da ne može uvek biti onako kako on želi i da je ljubav između dečaka i konja i njihova želja za slobodom jača od svih prepreka. Ljubav je jača od svega, a da je zaista tako pokazuje i postupak Bele Grive i Folka na kraju romana, jer su oni pokazali da su jedna celina i da njihovo prijateljstvo niko i ništa ne može raskinuti.

• 6. korak: Preuzimanje dramske uloge: Učenici se pomoću kartončića dele na četiri grupe. Svaka grupa dobija započetu priču iz ugla uloga kao što su: čuvar uspomena, svedok nekog događaja, osoba koja donosi odluku i uloga pripovedača.

• 7. korak: Intervju iz ugla uloge: Grupe po sopstvenom nahođenju razmenjuju ogrtače i na osnovu karakternih i fizičkih osobina izlistanih na ogrtaču prave intervju za ličnost čiji su ogrtač dobili.

• 8. korak: “Naš roman u stripu”: Svaki par je na prvom času dobio traku dužine 1m i širine 5cm savijenu na 10 jednakih delova na čijoj je poleđini napisao plan prepričavanja u 10 teza. Parovi sada dobijaju zadatak da sa druge strane osmisle strip kojim će ilustrovati celinu kojom su se bavili u toku prethodnih časova.

• 9. korak: Upravni govor: Parovi na osmišljenom stripu docrtavaju oblačiće u koje upisuju monolog ili dijalog na osnovu osmišljenih crteža.

• 10. korak: Dramatizacija romana “Bela Griva: Učenicima se usmenim putem daju uputstva za osmišljavanje scenarija predstave “Maštom do nove Bele Grive”. Ovaj korak je planiran da se realizuje do kraja školske godine.

Bela Griva (preuzmi ppt)