Author Archives: kreativnacarolija

14.конкурс, Креативна чаролија

14.ДЕЧЈИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ

„КРЕАТИВНА ЧАРОЛИЈА“

Бања Врујци, 25-27. мај, 2018.

61352_162705730412451_182723_n

УГ„Креатива-креативно образовање“

објављују наградни конкурс

поводом

14.међународног фестивала дечјег стваралаштва

„КРЕАТИВНА ЧАРОЛИЈА“

 

Banja Vrujci-42 (1).jpgЛИТЕРАРНИ КОНКУРС

За најбољи поетски и прозни рад на тему: 

„БОРИ СЕ ЗА СВОЈА КРИЛА, ЈЕР НЕБО НИЈЕ ГРАНИЦА“

Радови се шаљу,  искључиво, у електронском облику на мејл carolija2018@gmail.com до 1. марта 2018. Потребно је да сви радови из једне школе буду у једном ворд документу, али тако да је сваки рад посебно припремљен за штампање са комплетним контакт подацима. Контакт: Слађана Шесто, 061/320.7043 Read the rest of this entry

Advertisements

Tajna dečjih crteža

 Inteligencija deteta: Koju tajnu kriju dečji crteži

Kvalitet crteža u detinjstvu povezan je s inteligencijom deteta i deset godina kasnije, smatraju naučnici.

inteligencija_deteta_koju_tajnu_kriju_decji_crtezi_aps_389305979Roditelji se često smeju kada ugledaju crteže dece: glave u obliku balona i krivudave i prekobrojne udove, ali stručnjaci veruju da kvalitet crteža ukazuje na to kako se inteligencija deteta povezana s genetikom razvija.

Naučnici Kraljevskog koledža u Londonu sproveli su, naime, istraživanje u kojem je učestvovalo 15.504 četvorogodišnjaka.

Mališani su radili test „Nacrtaj dete“, kognitivni test koji se upotrebljava radi evaluacije dece i adolescenata u različitim aspektima. Read the rest of this entry

Природи у походе? О, да…

unnamed (12)

Мале чаробне баштице у Чаробнм селу у Бањи Врујци

Норвешка, генерално Скандинавија, у забавиштима нуди угођај сличан оном који је и код нас постојао пре 30, 40 година. Нема то везе са новцем, јер га деца још не капирају најбоље. Успех је у директној вези са здравим разумом. И традиционалним методама које су се показале одлично. Зашто их мењати?! Нисам педагог. Мама сам.

Док се код нас гурају у вртићким групама по 30 дете, у Норвешкој су групе од 9 деце а за њих се брине васпитачица и чак 3 дадиље
У подне ће градоначелница Бергена Труде Древланд пресећати свечану врпцу у забавишту мога сина и званично отворити нас Дизниленд међу брдима. Иако деца јурцају по хиљаду квадрата од јуна, јутрос су се вијориле заставе Норвешке пред улазним вратима, пише новинарка и блогерка Светлана Танурџић из Новог Сада која сада са породицом живи у Норвешкој.

“Нисам ни скоцкала мисао. Чим ми је дадиља Кирстен споменула хепенинг, упитах на ком каналу ће бити емитована вест. Тишина. Неће долазити новинари. Банална је то вест. Шта је хиљаду квадрата комплетно опремљених наспрам здравог разума. Постидех се. Само код нас се за лопату песка на изровареном асфалту излазило на терен. Па чопор новинара, фоторепортера, сниматеља око три грама мозга у мафијашком оделу за цемент који грађани финансирају. Отварања вртића прате се још од камена темељца. Ма од идеје. Па десет година до реализације. И опет за наше новце…

О каснијој функционалној употреби и супер смештају – не треба ни говорити . Из ове перспективе и смешно је. А није било тако. Свој вртић сам обожавала.

Ишли смо једном недељно у посету другом вртићу. По двоје. У колони. Играли се до изнемоглости у дворишту и после ужине и после спавања. Постојала је, више као претња, Мара са варјачом “пекмезаром” за непослушне, али имали смо и слободу, активности, чист ваздух, одличну клопу. Кажу ми пријатељи да сада није тако. Деца се не изводе напоље. Храна је ужасна. Виршле, паштете, помије, попаре. Поједини родитељи се питају. Једна васпитачица на групетину од 30 деце…Норвешка, генерално Скандинавија, у забавиштима нуди угођај сличан оном који је и код нас постојао пре 30, 40 година. Нема то везе са новцем, јер га деца још не капирају најбоље. Успех је у директној вези са здравим разумом. И традиционалним методама које су се показале одлично. Зашто их мењати?! Нисам педагог. Мама сам.
Врата нашег Валхеим вртића су отворена за сву децу од 7.30 до 16.30 и родитељ одлучује када ће довести дете и када ће доћи по њега. Може касније, може раније. Мој син доручкује код куће, па стигнемо до 9 у вртић. У његовој јасленој групи је деветоро деце, васпитачица и три дадиље. Свака дадиља брине о троје, а васпитачица је задужена за комплетну организацију активности. Од 9 до 11 клинци су на представи, у музичкој соби или у дворишту. Све играчке могу се изнети напоље, иако у двористу већ постоје љуљаске, песак, бицикли, пењалице и милион чудеса. Од 11 до 11.30 је оброк који служи вртић. Само петком је кувана храна, осталим данима је пециво, млечни намази, ражени, грахам, овсени хлеб, кисело млеко, млеко… Ротирају и измишљају. Петком је прави ручак на менију. Углавном служе рибу у милион варијација.

cropped-carobno-selokkk

Чаробнос село, Бања Врујци, carobnoselo@gmail.com 

Најмлађа група у вртићу спава, а већ сви старији од 3 године не спавају више. Најмлађи спавају напољу. Без обзира на годишње доба. Дадиља једно по једно дете упакује у скафандер и смести у колица. Затим прекрије колица мрежицом против инсеката и воза их до сна. Колица паркира тик уз велике прозоре просторија њихове групице, и остави их једно по једно да спавају колико желе. Ово је рутина целе године. И када пада киша, и ако је хладно. Тада се уместо мрежице за инсекте навуче кишни прекривач за колица, и обезбеди додатно ћебенце. Кажу да сва деца обожавају ову дремку. Чак и они који нису навикли да спавају у колицима. Полако и заједно. Без драме. Филозофија да нема бољег сна од оног на свежем ваздуху неговала се и у Финској. Чак и на минус пет маме су остављале паркирана колица испред вртића и пуштале бебе да одспавају на миру. Све су биле добро упаковане у скафандере. Ни једној никада ништа није фалило. Спавање напољу се практикује све до тренутка када температуре падне испод минус десет. Тада се спава унутра. Исто је и у Норвешкој. После дремке, деца имају различите активности.

cropped-2w6idkyhajtl-lk3wakjc02npsmd1lkevdxoeqko30af.jpg

Детаљи из Чаробног села у Бањи Врујци

Заливају башту, хране жабу, брчкају се у соби за воду, читају, певају, или скачу у соби са лоптама. Од 14.30 се служи свезе воће или поврће које деца понесу и погрицкају, а после излазе напоље и у дворишту дочекују родитеље. Пре поласка кући, свако дете је обавезно да врати неколико играчака на место. Групице се изводе и у шетње у близини забавишта, и у центар града, до фјордова… Наравно, родитељ потписује сагласност.

На зиду су залепљени колажи у облику кућица и свако дете има свој. На колажима су слике мама, тата, бака и дека, кућних љубимаца… Оних којима се дете радује. Ако наступи криза, дадиље уз помоћ тих колажа смирују ситуацију. На

свакој стварчици је написано име власника. Ако се загуби, све је могуће пронаћи у корпи изгубљено-нађено. На улазу су пиши-бриши табле са свим информацијама о вашем детету за тај дан. Колико је јело а колико спавало. Дадиља родитеље обавештава о свему, а додатно родитељи добијају мејл сваког петка са планом активности за следећу недељу. Не бране ни цуцле, а ни пелене, док дете само не одустане од њих. Али их воде и у старије групе, па по узору на велике, и они сами усвајају другачије навике.

Начух у неком разговору да наши вртићи више не изводе децу напоље на играњац. Да су пацови запосели прошле године један вртић у Новом Саду. Да не постоје степенице за, недај боже, бег од пожара, а све у ламперији. Ма и да зову родитеље да дођу по дете већ после два сата, јер плаче. Све се срозало, али зашто и деца трпе опште лудило. Није могуће да нема боље клопе. Да нема лове за један нови велики вртић?! Зар је могуће да једна васпитачица и две асистенткиње воде групу од 30 деце. Да родитељи придикују. Да су уморне и васпитачице а и маме, од константне стрепње за сигурност свог детета док мукотрпно риљају за тужних 200 – 300 евра.

Вртић није обавеза, већ је дужност сваког друштва. И новац нема везе са здравим разумом када је реч о деци у вртићима. Њима само љубав, брига и посвећеност треба. Зашто им је и блато ускраћено?! Па блато је бесплатно.”

Извор: Бебац / Стилл

Vrujci Banja odmor lečenje sport izleti

Banja Vrujci odmor lečenje sport izleti. Kada planirate odmor, uvek vam misli nekako lutaju ka inostranstvu, ka destinacijama koje su udaljene i o kojima sanjate. Međutim, kada razmislite koliko vam vremena do tamo treba, šta sve morate da uradite da do tamo stignete, i da je neizvesno kako ćete se provesti, onda počinjete da tražite drugu soluciju.

Jedna od mogućnosti može biti da provedete svoj odmor u Banji Vrujci, malom turističkom mestu koje se nalazi na zapadu Srbije, malo mesto koje može da vam ponudi velike stvari.

Banja Vrujci je u turističkom svetu poznata po tome što je u pitanju banja koja ima izvore lekovite vode najvećih kapaciteta – u jednoj sekundi iz banjskih izvora može da istekne i do 300 litara lekovite voda, kojom možete da se potpuno oporavite od brojnih zdravstvenih problema.

Uz lekovitu vodu uvek ide i lekovito blato, tako da možete uživati i u masažama, maskama, u svim blagodetima lekovitih svojstava vode i blata. Voda i blato osnovni su elementi svih medicinskih terapija koje se u banji sprovode, a već posle nekoliko tretmana osetićete veliko poboljšanje, bićete sasvim oporavljeni.

Smeštajni kapaciteti Banje Vrujci jesu veliki, i rastu svake godine sve više, kako bi se mogao smestiti rastući broj posetilaca, koji svake godine žele da obiđu ovu divnu lokaciju i uživaju u svim čarima banje i njene okoline.

vrujci banja odmor lecenje sport izleti

U blizini postoji nekoliko mesta u kojima je razvijen pravi, tradicionalni seoski turizam, tako da možete da vidite kako je nekada život izgledao na ovim prostorima, jer su sva mesta sasvim autentična.

Pored toga, uvek možete da napravite izlete do Ravne gore ili Divčibara, ili neke druge obližnje destinacije, tako da ne postoji nikakva mogućnost da vam ovde bude dosadno.

U samoj banji Vrujci postoji više bazena i različitih sportskih terena, a za one koji vole da se osame i da uživaju u miru i tišini, u netaknutoj prirodi, postoji mnogo puteva u banji koji vode do šuma, reka i livada, na kojima možete naći toliko potreban spokoj.

Banja Vrujci nudi najraznovrsnije programe za sve kategorije posetilaca, od najmlađih do najstarijih, tako da ovde možete videti sve uzraste i sve ljude koji znaju kako da uživaju, koji vole da se opuste i da se prepuste prirodi.

Kada razmišljate o odmoru, neka vam sada u glavi bude i ova destinacija, koja je mnogo bliža i mnogo lepša od svih onih o kojima maštamo. Kad jednom dođete, svaka naredna godina će vas sigurno dovesti ovde ponovo.

 

Filed Under: Vrujci

Podrška ostvarenju sna jedne nastavnice


Deceniju i po Tijana Grujić, slikarka s diplomom Akademije, radi u zavičajnom Bečeju kao profesorka likovne kulture, paralelno slika, izlaže, talentovanoj deci pomaže da se pronađu u svojoj kreativnosti, međutim, sada ni sama više ne zna šta će i kako dalje!?

Dilema – a zapravo polilema – je, jer joj se  iznenada ukazala prilika da svoje umeće i estetiku prenese kroz dizajn i u svetu mode. Malo bi joj bilo i da dan traje 25 sati, te da njegov deo ne mora traćiti, čak, i na spavanje. Read the rest of this entry

Kuda idu komšije? A mi?

Čudo li je ovaj internet. Da ga nema, valjalo bi ga izmisliti. Sazna i nauči živ čovek svašta korisno, čak i kada nije imao nameru da uči. Eto, na primer, juče, u trenucima dokolice, htedoh da vidim na internetu šta ima novo u Crnoj Gori, pa otvorih veb sajt nekih crnogorskih novina. Кad tamo, kao i kod nas, na prvoj strani izveštaj o najvažnijim događajima, to jest vest o tome šta rade Vlada i Skupština Crne Gore. Taman htedoh da preskočim te vesti i da nađem neku o turizmu, pažnju mi privukoše magične reči: „Skupština nastavlja raspravu o izmenama zakona o osnovnoj školi …“

_inline_naow104VgA1qawd8nКao i svaki prosvetni radnik, nisam izdržao da ne pročitam šta crnogorski glavari menjaju u zakonima. I saznadoh između ostalog i sledeće: Read the rest of this entry

Образовање у фокусу друштва?

Змаја од Ноћаја је улица у центру Београда која крије старе предратне зграде, и у једној од њих редакцију Едуке, једне од најцењенијих домаћих издавачких кућа. Када се попнете стрмим степеницама до саме редакције, учиниће вам се да сте ушли у дом неког доброг домаћина. Тај осећај појачава се кад се нађете у канцеларији оснивача Едуке, професора Бошка Влаховића. Времешан човек, са широким осмехом, дивним односом према својим запосленима и веома расположен за причу. Али не о себи.

profesor VlahovicВаљда баш због тога што о себи мало говори, ако гуглате оснивача Едуке, претраживач вам неће дати ниједан резултат. Тек ако професора Бошка Влаховића потражите под пуним именом и презименом, само ће један линк искочити и одвести вас на сајт Српске академије образовања. Ту ћете открити ко је професор Влаховић. Борац за другачије образовање у Србији. Један од носилаца реформи образовног система од средине прошлог века. Професор Опште педагогије, Образовне технологије и Интердисциплинарног семинара за педагогију и психологију на Учитељском факултету у Београду. Read the rest of this entry

Будућност је остатак прошлости

Професор српског језика на универзитетима у Београду и Источном Сарајеву Милош Ковачевић рекао је да се у Републици Српској и Републици Србији мора реализовати идеја о натпредметном статусу српског језика.

1111322040„Та идеја се мора ’погурати‘ и у Српској и у Србији ако желимо да сачувамо српски језик и национални идентитет. Њу је реализовала само Русија, где руски језик има тај статус. То значи да руски језик не улази у број часова, него се сваке године тај број одређује преко оног минималног од десет часова, а критеријуми за то су културно нахођење, односно културна вредност нације“, истакао је Ковачевић.

Он је на округлом столу о теми „Српски језик и ћирилица данас“, који је одржан у Андрићевом институту у Андрићграду у оквиру Видовданских свечаности, нагласио да ако та идеја не може да буде реализована, онда српски језик у Српској и Србији треба да има статус барем као француски језик у Француској, где Академија наука не дозвољава да ученици имају мање од девет часова француског језика седмично.

„А ми Срби долазимо данас у ситуацију да у средњој школи уопште не учимо српски језик, већ само књижевност. Питање је како ми уопште учимо књижевност, ако не учимо српски језик. Како читати Библију или ’Енциклопедију мртвих‘ Данила Киша? Књижевност се једино може разумети ако разумемо различите функције језика, односно уколико познајемо језик“, рекао је професор Ковачевић, упитавши како ће онда Срби припадати културној елити, онако како је Вук Караџић замислио када је српски језик увео у Европу.

Он је нагласио да су на данашњем округлом столу постављена многа питања која никада нису отворена на српском језичко-културном простору, јер се после дугих дескрипција дошло у ситуацију која се више не може описати уколико се не буде деловало.

Матија Бећковић

„Ми од времена Вука Караџића, па и у његовом времену, нисмо имали српски филолошки програм где би стајала бар три-четири начела око којих бисмо се сви сложили и да једном ујединимо српску културну елиту. Ако ово време треба да нас учи било чему, онда треба да се сетимо реченице коју је једном рекао Мило Ломпар: ’Стидим се времена којем припадам, антисрпском слоју, без обзира што сам сâм појединац Србин‘“, оценио је Ковачевић.

Он је појаснио да та реченица значи да Срби као народ треба да мењају свест да су Срби по томе што чувају национални идентитет и властиту баштину.

„Матија Бећковић има један феноменалан стих који каже: ’Будућност је остатак прошлости‘. Питање је може ли постојати будућност било којег народа који нема прошлости. То је једно од централних питања. Шта има онај ко нема властите баштине? Осим тога, ако су критеријуми будућности само критеријуми будућности, онда ту не постоји народ“, појаснио је Ковачевић.

Он је додао да је у Републици Српској почела израда закона о језику и писму и изразио је наду да ће тај закон бити сагласан са законом о језику и писму у Србији, јер је реч о истом језику, народу и писму.

Ковачевић каже да је у Србији закон о језику и писму кренуо у скупштинску процедуру, јер је очито да се заштита српског језика не може вршити мимо самог закона, зато што су Срби народ који мало води рачуна о властитим идентитетским критеријумима.

„Ћирилица би требало, законски и практично, да буде у свакодневној употреби. Зато овај скуп треба да дâ смернице у погледу заштите српског језика и писма. Ако у Републици Српској не постоји институт за српски језик, ми пуштамо другима да се научно баве нашим језиком, поредећи га са политичким језицима, јер на нивоу БиХ постоји само један Институт у Сарајеву, који жели да се представи као једина институција која се бави проблематиком српског, хрватског и бошњачког језика“, истакао је Ковачевић.

Он је додао да на овом скупу треба да се направи заокрет у јединству српске политике и српске филологије, да се при Влади Републике Српске направи Савет за језик или Институт за језик.

Професор на Филолошком факултету у Никшићу Јелица Стојановић рекла је да је српски језик у Црној Гори доведен до непостојања, што се тиче формалног плана.

„Говори се једино српски језик, без обзира како га именовали, али је име српског језика потпуно одстрањено са јавне или државне сцене Црне Горе. Српски језик је уписан као језик у службеној употреби уз ’босански‘ и хрватски, а црногорски је службени језик“, додала је Стојановићева.

Она је истакла да српског језика нема у званичним документима у Црној Гори, а нема га ни у једној сфери за државне и званичне структуре.

Уништавање ћириличних натписа у Херцеговини

„Српски језик је остао у склопу студијског програма за српски језик, који је сада најлепше језгро у Црној Гори које треба очувати“, рекла је Стоjановићева и додала да се у основним и средњим школама српски језик зове црногорски–српски, ’босански‘, хрватски, али су одштампани уџбеници на којима пише црногорски језик.

Стојановићева је истакла да је статус српског језика у Црној Гори доведен до потпуног апсурда, упркос историјском континуитету.

Академик Слободан Реметић рекао је да су језик и писмо основни камен темељац националног идентитета.

„Језик и писмо деле судбину народа, који се њиме служи. Пошто знамо шта нам се све дешава, угрожени су и језик и писмо. Ово што се дешава са српским језиком, да је преименовањем једног језика настало више политичких језика, то се никада није десило нигде на планети“, истакао је Реметић.

Преузето: Спутник

 

„Global Teacher Prize“ i “Najbolji edukatori Srbije”

Ovaj tekst je pozivnica donosiocima odluka na nacionalnom nivou, da se angažuju na pridruživanju Republike Srbije zajednici zemalja koje podstiču najbolje nastavnike da budu još bolji. Srbija zaslužuje da se pridruži zajednici zemalja koje su prepoznale značaj nagrađivanja nastavnika i svrstale se u zajednicu od 20 zemalja koje su već počele da organizuju svoje nacionalne izbore za „najbolje nastavnike“.

 

Da li ste čuli za konkurs  „Global Teacher Prize“?

A da li ste čuli za konkurs “Najbolji edukatori Srbije”?

Možete li pretpostaviti šta im je zajedničko?  Zajedničko im je to što otkrivaju, podstiču i nagrađuju najbolje nastavnike, one nastavnike koji inspirišu svoje učenike i zajednicu u kojoj žive o rade. Znate li nekog takvog nastavnika, učitelja, profesora? Ako poznajte, pročitajte tekst koji sledi.

2016331415-810x500Organizacija koja na svetskom nivou podržava unapređenje i nagrađivanje nastavničke profesije je Fondacija Varkey. Od 2015. godine. Ova fondacija organizuje godišnji konkzrs za nastavnike iz celog sveta pod nazivom „Global Teacher Prize“ koji predstavlja jedan oblik „nastavničkog oskara“.

Read the rest of this entry

Global Teacher Prize Inspires Over 20 National Teacher Prizes

2016331415-810x500The success of the Varkey Foundation’s US $1M Global Teacher Prize, now celebrating its third year of success, has inspired National Teacher Prizes in over 20 nations.

Colombia was the first country to start its own prize, with the backing and support of the Varkey Foundation. And since the Global Teacher Prize was awarded to Palestinian teacher Hanan Al Hroub in March 2016, many countries have now decided to follow suit, announcing that they will launch their own unique national teacher prizes. Read the rest of this entry

KО У ЧУДА ВЕРУЈЕ, ТАЈ ЧУДА И СТВАРА

DSC_3010.JPGKо у чуда верује, тај чуда и ставра био је мото 13.међународног фестивала ВодаВода-Kреативна чаролија којом се већ тринаесту годину за редом успешно наставља представљање занимљивог концепта, па су и ове године најбољи основци и наставници представили своје музичко, филмско, драмско, литерарно и ликовно стваралаштво. У бањи Врујци су 26-27.маја 2017. изабрани победници у пет дечјих и две наставничке категорије. Read the rest of this entry

Победници 13.Креативне чаролије

DSC_2789ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС:

Поезија-млађи узраст:

1.Ивона Прељевић, 3.разред, ОШ „Никола Тесла“ Београд

2.Дамјан Ѓорѓиоски , 3.разред, ОШ „Гоце Делчев“ Прилеп, Република Македонија

3.Богдан Златић, ?.разред, ОШ „Ђура Јакшић“ Конарево

3.Валентина Полуга, 4.азред, ОШ „Вук Караџић“, Власеница, Република Српска Read the rest of this entry

Banja Vrujci, luka dečjeg stvaralaštva

 

vodavodaKreativna čarolija 13.godinu za redom uspešno nastavlja predstavljanje svog koncepta, pa će i ove godine najbolji predškolci, osnovci i nastavnici predstaviti svoje umeće u filmskom, dramskom, muzičko, literalnom i likovnom stvaralaštvu. U skladu sa ovim, raspisani su konkursi  u pet dečjih i dve nastavničke kategorije iz kojih će stručni žiri odabrati najbolje produkte dečjeg i nastavničkog stvaralaštva. Read the rest of this entry

РЕЗУЛТАТИ-ОБРАЗОВНИ ФИЛМ 2017.

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА КРЕАТИВНЕ НАСТАВНИКЕ

ОБРАЗОВНИ ФИЛМ

13. међународног фестивала дечјег и наставничког ствaралаштва

„ВОДАВОДА-КРЕАТИВНА ЧАРОЛИЈА“

Бања Врујци, 26-27.maj, 2017.

 

64a64fa8-0111-4ea6-84e3-d9b1dc95ea27

Обавештавамо Вас да је 20.априла 2017. завршен филмски конкурс за најбољи образовни филм на тему „Реформишимо образовање“. Стручни жири у саставу:

  • др Горан Вилотијевић, Висока школа струковних студија за васпитаче, Вршац
  • Слободан Каличанин, професор ЕТШ Краљево
  • Зоран Милојевић, Образовно креативни центар Бор
  • Снежана Павловић, представник УГ КРЕАТИВА-креативно образовање

је  дана 27. априла 2017.,  донео одлуку да позове 5 аутора најбољих образовних филмова који ће бити емитовани 27.маја у финалном делу такмичења, и то: Read the rest of this entry

РЕЗУЛТАТИ-РАДИОНИЦЕ 2017.

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА КРЕАТИВНЕ НАСТАВНИКЕ

НАЈКРЕАТИВНИЈА РАДИОНИЦА

13. међународног фестивала дечјег ствaралаштва

„ВОДАВОДА-КРЕАТИВНА ЧАРОЛИЈА“

Бања Врујци, 26-27.maj, 2017.

1

Обавештавамо вас да смо на конкурс за најбољу радионицу на тему „Лутка као наставно средство“ примили 27 пријава са детаљно разрађеним описом примене лутке у настави. Након детаљног прегледа и вредновања пристиглих пријава, стручни жири у саставу:

 

  • Зденка Миливојевић, члан Националног просветног савета
  • Весела Богдановић, најбоља учитељица из Македоније
  • Луција Тасић, учитељица

 

одабрао је 8 радионица за које сматра да, својим циљевима и организационом концепцијом, одговарају критеријумима овогодишњег конкурса међународног фестивала „КРЕАТИВНА ЧАРОЛИЈА“ и да се уз ситне корекције могу реализовати 27.маја 2017. У Бањи Врујци: Read the rest of this entry

Резултати музичког конкурса, 2017.

5.Rezultati-Кompozicija_2017_ćirilica

Резултати конкурса за најбољu

ДEЧЈУ ВОКАЛНУ КОМПОЗИЦИЈУ

13. међународног фестивала дечјег ствaралаштва

„ВОДАВОДА-КРЕАТИВНА ЧАРОЛИЈА“

Бања Врујци, 26-27.maj, 2017.

1

Обавештавамо Вас да је 21.марта 2017. завршен музички конкурс за најбољу Дечју вокалну композицију на тему „Моје маште кап, чаролије слап“. Стручни жири у саставу:

  • Леонтина Вукомановић, композитор и текстописац
  • Биљана Брун, вођа хора „Чаролија
  • Ана Вујић, представник УГ КРЕАТИВА-креативно образовање

је  дана 12. априла 2017,  донео одлуку да позове  извођаче 15 најбољих вокланих композиција који ће их уживо извести у финалном делу такмичења, и то: Read the rest of this entry

The results of the LITERARY CONTEST

1.Rezultati-Literarni konkurs 2017 engleski

1.Rezultati-Literarni konkurs 2017 latinica

1.Rezultati-Literarni konkurs 2017 Ћирилица

The results of the LITERARY CONTEST

of the 13th International festival of children’s creativity

VODAVODA-THE CREATIVE MAGIC

Mionica – Banja Vrujci, May 26-27th 2017

 2

Hereby we inform you that, on the 1st of March 2017, the 13th literary contest has been concluded, as a part of the International festival of children’s creativity “THE CREATIVE MAGIC”.

The expert judges who evaluated the participants’ work:

  • dr Zorana Opačić, a professor of the Teaching faculty in Belgrade
  • Maja Radoman Cvetićanin, Serbian language professor
  • Gradimir Stojković, writer
  • Dušan Blagojević, Serbian language professor

on the 10th of April, made the decision to choose and commend 130 most successful participants, whose work will be displayed during the Creative Magic International festival , on the 26th and 27th of May 2017 in Banja Vrujci. On the 26th of May, the expert judges will select from this exhibition and declare the absolute winners of this year’s literary contest. The award ceremony will be on the same day at 8 PM in Banja Vrujci (the organizer doesn’t send out diplomas and awards to participants and schools that do not have their representatives at the festival). Read the rest of this entry

Резултати филмског конкурса

 

Резултати конкурса за најбољи

ДEЧЈИ КРАТКИ ФИЛМ

13. међународног фестивала дечјег ствaралаштва

„ВОДАВОДА-КРЕАТИВНА ЧАРОЛИЈА“

Бања Врујци, 26-27.maj, 2017.

1

Обавештавамо Вас да је 21.марта 2017. завршен филмски конкурс за најбољи Дечји филм на тему „Из извора, кап по кап“. Стручни жири у саставу:

  • Наташа Дракулић, уредник дечјег програма Радио телевизије Србије
  • др Бранислав Ранђеловић, директор ЗВКОВ-а
  • Жељана Радојичић Лукић, аутор и директор фестивала Креативна чаролија

је  дана 10. априла 2017.,  донео одлуку: Read the rest of this entry

Odabrani finalisti dramskog konkursa

Rezultati konkursa za najbolju

DEČJU POZORIŠNU PREDSTAVU

13. međunarodnog festivala dečjeg stvaralaštva

VODAVODA-KREATIVNA ČAROLIJA“

Banja Vrujci, 2017.

3

Obaveštavamo Vas da je 21. marta 2017. završen konkurs za najbolju Dečju pozorišnu predstavu na temu „Moje mašte kap, čarolije slap“. Stručni žiri u sastavu:

  • Jelena Popadić Sumić, urednik u dečjem programu Radio televizija Srbije
  • Nenad Okanović, glumac,
  • Olivera Petrović, predstavnik UG KREATIVA-kreativno obrazovanje

je  dana 01. aprila 2017,  doneo odluku da pozove  najuspešnije pozorišne grupe i njihove mentore čije će predstave biti izvedene 26. maja 2017. u finalnom delu takmičenja, i to: Read the rest of this entry

Продужен конкурс за наставнике до 20.априла

Преузмите конкурс за наставнике: kc-za__nastavnike-cirilicakc-za_nastavnike-latinicacontest_for_teachers_2017

Преузмите конкурс за ученике: kc_za_ucenike__cirilica_2017kc_za_ucenike__engleski_2017kc_za_ucenike__latinica_2017

УГ КРЕАТИВА-КРЕАТИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

61352_162705730412451_182723_n

поводом 13.међународног фестивала

„ВОДАВОДА-КРЕАТИВНА ЧАРОЛИЈА“ Бања Врујци, 27-28. мај, 2017.

објављује

КОНКУРС ЗА НАСТАВНИКЕ

ЗА НАЈБОЉИ KРАТКИ ФИЛМ

на тему

“РЕФОРМИШИМО ОБРАЗОВАЊЕ“

  • Право учешћа на конкурсу имају васпитачи, учитељи, наставници, стручни сарадници, студенти и професори наставничких факултета и директори образовних установа.
  • Неопходн10991259_939788689388616_761459997500333119_nо је, путем кратког филма, представити један проблем данашњег образовања уз аргументовано решење уоченог проблема (дозвољено је више од једног проблема , уколико су они сродни и имају слично решење). Уочени проблем и идеју за његово решавање потребно је приказати путем кратког филма (игране, документарне или комбиноване форме) у којој могу директно или индиректно учествовати: ученици, родитељи, наставници, стручни сарадници, директори образовних установа, студенти и професори наставничких факултета, представници локалне самоуправе…
  • Приказати став или мишљење најмање три учесника образовног процеса, који могу и не морају да имају утицај на понуђено решење проблема од стране аутора филма.
  • Представити тему у играно-документраној форми видео клипа у трајању до 7 минута;
  • Видео клип може бити снимљен мобилним телефоном или камером;
  • Учешће је појединачно или тимско са обавезним именовањем координатора заједничког рада;

Read the rest of this entry

Socceroaza

Blog posvećen fudbalskim trenerima i svim zaljubljenicima fudbalske igre u cilju zajedničkog usavršavanja i edukacije, kao i informisanja o novim načinima, stilovima i metodama treninga u fudbalu, ali i u sportu uopšte.

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

mamica radoznalica

Ovo je moja priča :)

nekinovinastavnici

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

игром до знања

Мојим најдражим ђацима, неисцрпном извору инспирације

СТВАРАЛАЧКИ ДИЗАЈН / CREATIVE DESIGN

Све је могуће оном који верује....

In Centar

Platform for Social Entrepreneurship

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

MOOSHEMA GAZETA

Mooshema blog, zdrav život, zdrava ishrana, fitness

Business Skills

Tretiraj biznis kao što tretiraš sebe!

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Споменка Кочиш

ОШ''Јосиф Маринковић'', Нови Бечеј

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

СЛАЂИНИ ВРАПЧИЋИ

Деца су украс света!

Devetogodišnje obrazovanje

Za nastavnike razredne nastave

DEČJI FESTIVAL KREATIVNA ČAROLIJA

Međunarodni festival dečjeg filmskog, dramskog, muzičkog, likovnog i literarnog stvaralaštva

МИСЛИОНИЦА - ИГРАОНИЦА

II/3 Основне школе"21. октобар" у Крагујевцу

ВРЕМЕПЛОВ

4 out of 5 dentists recommend this WordPress.com site