Učiteljska beseda

10989125_745744598873130_3878119940892463959_nDragi gospodine učitelju,

„Naučio si me da pišem i čitam

Da poštujem roditelje i sve stare ljude,

Da ne budem lenja, gorda, lukava i dvolična,

Da je zlato svaki grumen rodne grude.

Naučio si me da volim zastavu, junačke pesme, Svetosavsku himnu,

Da je mnogo bolje izgubiti glavu nego dušu i obraz, nego Otadžbinu.

Poslušala sam Te, dragi Učitelju,

Nisam ni lenja, ni gorda, ne marim za vlast. Najviše na svetu volim svoju Zemlju, al to mi sad, izgleda, ne služi na čast. „

Zaista, da li je danas, čast da budeš učiteljica? Da li mi je zadovoljstvo da kao kvočka pribiram piliće, neprestano osluškujući hoće li se odnekuda začuti zlosrećni fijuk orlovih krila? Da li imam toliko ljubavi koliko oni imaju očekivanja? Imam li toliko snage da izdržim pojedinačne njihove sudbine i traume? Imam li moći da sve saslušam, upamtim, razvrstam, pomognem, podržim?

Prosto, imam li volje dok

 „Nas jedni kude, a drugi nas hvale

 Treći nas uspavljuju šarenim lažama,

Peti našu zastavu cepaju i pale

A tuđe im se viju nad glavama.“

Verujem da ovo nije dilema samo jedne učiteljice iz Toplice Gornje, nego i onih iz Mrduše Donje, onih sa planine Suve i gora Mokrih, iz palanki Belih i Crnuća malih, iz Lapova Starog i Bribira Novog, iz Mitrovice Sremske i Karlovca Banatskog, iz Polja Tometinog i Polja Kosovskog. Iz Brestovca, Berkovca i Pepeljevca. Iz Todorovog Stalaća i Grbićevog Kaća, iz Novoga Sada i Beloga Grada. Kako da živimo na posnoj kori hleba i učimo decu masnih kojima kajle, džipovi novi i raskošna vila treba?

Kako da održimo status nad statusima našeg poziva u zemlji koja priznaje samo status vlasti bez opoziva? Kako da obezbedimo dužno poštovanje dobrim učiteljima da ih poštuju roditelji i dobri đaci tamo gde se ne poštuju čestito ni akademici a ni saobraćajni znaci? Kako da se izborimo za napredak znanja gledajući kako napreduju samo podobni klimoglavci? Kako da spasemo čast učiteljskog poziva kad se na pijaci u Novom Pazaru cenkaju oko cene diploma? Ja baš zabrazdih duboko. Vreme je za pesmu.

 „Dragi Učitelju, Tvoje lice strogo Blaži me u ovo predvečerje rano.

Jer tvoj nauk meni, ipak, znači mnogo i ja sam Ti zato zahvalan beskrajno.“

Vredi li, drage koleginice i kolege, zbog te zahvalnosti retkih podnositi nepoštovanje čestih? Naravno da vredi. Jer mi ne prodajemo znanje, ne kupujemo zvanje i ne prosimo poštovanje. Mi prenosimo sveti duh znanja i držanja. Zato, dragi moji apostoli vere, daskali ljubavi i filozofi držanja, ne klonite duhom, ne presahnite ljubavlju i ne odrecite se pružanja znanja i vaspitanja. A ja, ja ću i dalje u svojoj maloj varošici sejati snove neprestano nove i živeti, kao i do sada što sam, na „posnoj kori hleba“, jer zaista, zaista meni malo treba… Pošto,

„Dok neko pije -ja pijuckam.

Dok neko grize -ja samo grickam.

Dok neko glođe -ja samo glockam.

Dok neko peva -ja pevuckam.

Dok neko drema -ja dremuckam.

Dok neko radi -ja raduckam.

I tako malo, sitno, živuckam“

Kako lepo ispripoveda pesnik moju, a verujem i vašu, životnu priču. Doduše, vi ne morate da se ravnate po njoj. Iskoristite svoje demokratsko pravo i izaberite život iz prvog stiha, ali znajte, hteli vi to ili ne, odrekli ste se stradalničke apostolske sudbine, monaškog daskalskog mira i filozofskog dostojanstva u reči i delu. Uostalom sve ima svoju cenu, pa i ova moja mala beseda, namenjena boljima od mene, koji možda nisu želeli o ovome da govore.

Željka-Željana Radojičić Lukić, učitelj, Banja Vrujci 2007.

  1. Draga prijateljice i postovana uciteljice ovo je divna beseda koje se svaki dobar ucitelj pridrzava

  2. Svaka cast Zeljana,bar si pokusala da otvoris oci“nekima“

  3. Хвала драге моје колегинице, као што рекох на крају беседе, наменила сам је бољима од мене који о томе нису хтели да говоре..

  4. Već je šesta godina kako je koleginica napisala besedu , u svoje ime i prenela stav mnogih kolega–učitelja ; i šta reći ? Šta se promenilo ???

    • Проћи ће их још доста, али ће беседа и даље бити актуелна. Размишљала сам о томе, Славице, заиста је то феномен, све се мења, а просвета остаје иста. Статус просветног радника, из године у годину све је очајнији, а однос друштва постаје још бахатији. Да ли ће се зауставити урушавањем најлепшег позва? Од кога то зависи?Не знам одговоре на ова питања.

  5. Aktuelno, da. Šta nam to govori draga koleginice? Vreme je za veliko spremanje.

  6. Problem je najveći u nama.Tek kada armija prosvjetnih radnika bude složnija i bude se međusobno više uvažavala,moći će se popraviti status u ovoj našoj struci(da ne kažem branši)-mi se moramo boriti i protiv silnih tuđica u našem jeziku.Pri samom kraju svog radnog vijeka mogu reći da se položaj učitelja-a tu mislim na sve prosvjetare,nije mnogo promijenio u zadnjih pedesetak godina.Društvo nikada nije adekvatno vrednovalo naš rad,ali meni je zadovoljstvo kada mi se javljaju moji bivši učenici.Uz njih ja i dalje živim i to je najveća nagrada za naš poziv.

  7. „Uostalom sve ima svoju cenu, pa i ova moja mala beseda, namenjena boljima od mene, koji možda nisu želeli o ovome da govore.“
    Nisu htjeli ili nisu smjeli, ali svakako nisu. Ćutimo, trpimo, živuckamo…lijepo si napisala ovo jaranice, lijepo…čitali smo danas u zbornici i zaključismo moj kolegice i ja kako je pimjenjljiva i ovde kod nas u BiH,, svugdje ista muka. Nema razlike. Kora hljeba je svugdje tvrda a u prosvjeti posebice. Voljela bih ovu besjedu čuti uživo na nekom učiteljskom teferiču, lijepo zvuči..za svako vrijeme i svako mjesto..

  8. Ја већ дуже време планирам да скупим сва оваква размишљања на једном месту. И да допуним са неколико мојих.
    Некако сви заборављамо да васпитање почиње у породици, да учитељи и наставници само су надградња. А да би неко могао ВАСПИТАВАТИ мора бити добар Човек – који воли и поштује све људе, који савесно и поштено, из срца и душе ради свој посао… А тешко је данас, много је тешко остати Човек. Ја се трудим, а видим да нас има још!

  9. Oduvek sam verovala da je uciteljski poziv izvor dobrote, mudrosti i znanja…ova beseda to i potvrdjuje..citajte je pazljivo vise puta..receno je mnogo vise nego sto se zapaza na prvu loptu…Ucitelji su narod poseban.

  10. „Ucitelji su narod poseban“ … ovo mi se svidja koliko i beseda … Svaka cast!

  11. Ostavila si me bez teksta-naravno u pozitivnom smislu!!!

  12. Ovde je sve receno. Izmedju redova pise jos vise. Ovo treba negde javno procitati. Jeste li razmisljali da ovo posaljete medijima? Tekst je toliko aktuelan i sveobuhvatan da bi morao da nadje mesto na nekom javnom skupu, mozda u emisiji posvecenoj obrazovanju. Da saljemo Oliveri u Da, mozda, ne, ona ce uskoro ugostiti novog ministra prosvete??? Pozdrav.

  13. Draga koleginice, prodaju se diplome po mnogim gradovima. Ljudi kazu: ,,Riba smrdi od glave,, . Ja bih se zapitala, ko to prodaje diplome u Novom Pazaru?! A ruku na srce, imali ste i boljih primera da potkrepite ovaj Vas stav.

  14. Poštovana Dina, beseda je pisana 2007., i mislim da ti primeri na koje ciljate, tada nisu bili aktuelni. S druge strane, Novi Pazar je metafora za „pazariti“. Ovde je ipak reč samo o besedi.

  15. U Vasoj besedi je Novi Pazar metafora za mesto gde se pazare d i p l o m e. Nikako mi nije jasno zasto pojedinci uporno pokusavaju da Novi Pazar predstave na takav ili slican nacin. Imali ste dosta drugih metafora koje ste mogli iskoristiti. Ali dobro,danas svako ima pravo da pise sta hoce.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Socceroaza

Blog posvećen fudbalskim trenerima i svim zaljubljenicima fudbalske igre u cilju zajedničkog usavršavanja i edukacije, kao i informisanja o novim načinima, stilovima i metodama treninga u fudbalu, ali i u sportu uopšte.

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

mamica radoznalica

Ovo je moja priča :)

nekinovinastavnici

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

игром до знања

Мојим најдражим ђацима, неисцрпном извору инспирације

In Centar

Platform for Social Entrepreneurship

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

MOOSHEMA GAZETA

Mooshema blog, zdrav život, zdrava ishrana, fitness

Business Skills

Tretiraj biznis kao što tretiraš sebe!

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Споменка Кочиш

ОШ''Јосиф Маринковић'', Нови Бечеј

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

СЛАЂИНИ ВРАПЧИЋИ

Деца су украс света!

Devetogodišnje obrazovanje

Za nastavnike razredne nastave

DEČJI FESTIVAL KREATIVNA ČAROLIJA

Međunarodni festival dečjeg filmskog, dramskog, muzičkog, likovnog i literarnog stvaralaštva

МИСЛИОНИЦА - ИГРАОНИЦА

II/3 Основне школе"21. октобар" у Крагујевцу

ВРЕМЕПЛОВ

4 out of 5 dentists recommend this WordPress.com site

NADARENA DECA

Blog o učenju, razvoju talenta, nadarenosti, nadarenoj deci....i još ponešto...

%d bloggers like this: