Učiteljska beseda

10989125_745744598873130_3878119940892463959_nDragi gospodine učitelju,

„Naučio si me da pišem i čitam

Da poštujem roditelje i sve stare ljude,

Da ne budem lenja, gorda, lukava i dvolična,

Da je zlato svaki grumen rodne grude.

Naučio si me da volim zastavu, junačke pesme, Svetosavsku himnu,

Da je mnogo bolje izgubiti glavu nego dušu i obraz, nego Otadžbinu.

Poslušala sam Te, dragi Učitelju,

Nisam ni lenja, ni gorda, ne marim za vlast. Najviše na svetu volim svoju Zemlju, al to mi sad, izgleda, ne služi na čast. „

Zaista, da li je danas, čast da budeš učiteljica? Da li mi je zadovoljstvo da kao kvočka pribiram piliće, neprestano osluškujući hoće li se odnekuda začuti zlosrećni fijuk orlovih krila? Da li imam toliko ljubavi koliko oni imaju očekivanja? Imam li toliko snage da izdržim pojedinačne njihove sudbine i traume? Imam li moći da sve saslušam, upamtim, razvrstam, pomognem, podržim?

Verujem da ovo nije dilema samo jedne učiteljice iz Toplice Gornje, nego i onih iz Mrduše Donje, onih sa planine Suve i gora Mokrih, iz palanki Belih i Crnuća malih, iz Lapova Starog i Bribira Novog, iz Mitrovice Sremske i Karlovca Banatskog, iz Polja Tometinog i Polja Kosovskog. Iz Brestovca, Berkovca i Pepeljevca. Iz Todorovog Stalaća i Grbićevog Kaća, iz Novoga Sada i Beloga Grada. Kako da živimo na posnoj kori hleba i učimo decu masnih kojima kajle, džipovi novi i raskošna vila treba?

Kako da održimo status nad statusima našeg poziva u zemlji koja priznaje samo status vlasti bez opoziva? Kako da obezbedimo dužno poštovanje dobrim učiteljima da ih poštuju roditelji i dobri đaci tamo gde se ne poštuju čestito ni akademici a ni saobraćajni znaci? Kako da se izborimo za napredak znanja gledajući kako napreduju samo podobni klimoglavci? Kako da spasemo čast učiteljskog poziva kad se na pijaci u Novom Pazaru cenkaju oko cene diploma? Ja baš zabrazdih duboko. Vreme je za pesmu.

 „Dragi Učitelju, Tvoje lice strogo Blaži me u ovo predvečerje rano.

Jer tvoj nauk meni, ipak, znači mnogo i ja sam Ti zato zahvalan beskrajno.“

Vredi li, drage koleginice i kolege, zbog te zahvalnosti retkih podnositi nepoštovanje čestih? Naravno da vredi. Jer mi ne prodajemo znanje, ne kupujemo zvanje i ne prosimo poštovanje. Mi prenosimo sveti duh znanja i držanja. Zato, dragi moji apostoli vere, daskali ljubavi i filozofi držanja, ne klonite duhom, ne presahnite ljubavlju i ne odrecite se pružanja znanja i vaspitanja. A ja, ja ću i dalje u svojoj maloj varošici sejati snove neprestano nove i živeti, kao i do sada što sam, na „posnoj kori hleba“, jer zaista, zaista meni malo treba… Pošto,

„Dok neko pije -ja pijuckam.

Dok neko grize -ja samo grickam.

Dok neko glođe -ja samo glockam.

Dok neko peva -ja pevuckam.

Dok neko drema -ja dremuckam.

Dok neko radi -ja raduckam.

I tako malo, sitno, živuckam“

Kako lepo ispripoveda pesnik moju, a verujem i vašu, životnu priču. Doduše, vi ne morate da se ravnate po njoj. Iskoristite svoje demokratsko pravo i izaberite život iz prvog stiha, ali znajte, hteli vi to ili ne, odrekli ste se stradalničke apostolske sudbine, monaškog daskalskog mira i filozofskog dostojanstva u reči i delu. Uostalom sve ima svoju cenu, pa i ova moja mala beseda, namenjena boljima od mene, koji možda nisu želeli o ovome da govore.

Željana Radojičić Lukić, seoska učiteljиcа, Banja Vrujci 2007.

17 thoughts on “Učiteljska beseda

    1. Проћи ће их још доста, али ће беседа и даље бити актуелна. Размишљала сам о томе, Славице, заиста је то феномен, све се мења, а просвета остаје иста. Статус просветног радника, из године у годину све је очајнији, а однос друштва постаје још бахатији. Да ли ће се зауставити урушавањем најлепшег позва? Од кога то зависи?Не знам одговоре на ова питања.

  1. Problem je najveći u nama.Tek kada armija prosvjetnih radnika bude složnija i bude se međusobno više uvažavala,moći će se popraviti status u ovoj našoj struci(da ne kažem branši)-mi se moramo boriti i protiv silnih tuđica u našem jeziku.Pri samom kraju svog radnog vijeka mogu reći da se položaj učitelja-a tu mislim na sve prosvjetare,nije mnogo promijenio u zadnjih pedesetak godina.Društvo nikada nije adekvatno vrednovalo naš rad,ali meni je zadovoljstvo kada mi se javljaju moji bivši učenici.Uz njih ja i dalje živim i to je najveća nagrada za naš poziv.

  2. „Uostalom sve ima svoju cenu, pa i ova moja mala beseda, namenjena boljima od mene, koji možda nisu želeli o ovome da govore.“
    Nisu htjeli ili nisu smjeli, ali svakako nisu. Ćutimo, trpimo, živuckamo…lijepo si napisala ovo jaranice, lijepo…čitali smo danas u zbornici i zaključismo moj kolegice i ja kako je pimjenjljiva i ovde kod nas u BiH,, svugdje ista muka. Nema razlike. Kora hljeba je svugdje tvrda a u prosvjeti posebice. Voljela bih ovu besjedu čuti uživo na nekom učiteljskom teferiču, lijepo zvuči..za svako vrijeme i svako mjesto..

  3. Ја већ дуже време планирам да скупим сва оваква размишљања на једном месту. И да допуним са неколико мојих.
    Некако сви заборављамо да васпитање почиње у породици, да учитељи и наставници само су надградња. А да би неко могао ВАСПИТАВАТИ мора бити добар Човек – који воли и поштује све људе, који савесно и поштено, из срца и душе ради свој посао… А тешко је данас, много је тешко остати Човек. Ја се трудим, а видим да нас има још!

  4. Oduvek sam verovala da je uciteljski poziv izvor dobrote, mudrosti i znanja…ova beseda to i potvrdjuje..citajte je pazljivo vise puta..receno je mnogo vise nego sto se zapaza na prvu loptu…Ucitelji su narod poseban.

  5. Ovde je sve receno. Izmedju redova pise jos vise. Ovo treba negde javno procitati. Jeste li razmisljali da ovo posaljete medijima? Tekst je toliko aktuelan i sveobuhvatan da bi morao da nadje mesto na nekom javnom skupu, mozda u emisiji posvecenoj obrazovanju. Da saljemo Oliveri u Da, mozda, ne, ona ce uskoro ugostiti novog ministra prosvete??? Pozdrav.

  6. Draga koleginice, prodaju se diplome po mnogim gradovima. Ljudi kazu: ,,Riba smrdi od glave,, . Ja bih se zapitala, ko to prodaje diplome u Novom Pazaru?! A ruku na srce, imali ste i boljih primera da potkrepite ovaj Vas stav.

  7. U Vasoj besedi je Novi Pazar metafora za mesto gde se pazare d i p l o m e. Nikako mi nije jasno zasto pojedinci uporno pokusavaju da Novi Pazar predstave na takav ili slican nacin. Imali ste dosta drugih metafora koje ste mogli iskoristiti. Ali dobro,danas svako ima pravo da pise sta hoce.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s