Jesenja gozba

Dragi čarobnjaci,

Jesenja gozba je deo Luke godišnjih doba. Smeštena je na njenoj zapadnoj strani. To je dom vile Bosiljčice, zaštitnice jeseni. Kroz Jesenju gozbu deca lako uče karatkteristike ovog godišnjeg doba. Produbljuju i znanja o zanimanjima i poslovima ljudi koji su važni na selu, od septembra do decembra. U želji da Luka godišnjih doba bude dostupna svima koji razumeju srpski jezik i čitaju ćirilicu, nastala je EDICIJA ČAROBNO SELO namenjena deci predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta.

Po uzoru na Jesenju gozbu iz Čarobnog sela – Knjiga za decu Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom

O KNJIZI

Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom je prva knjiga iz edicije Čarobno selo. To je knjiga kratke proze u kojoj nam pisac na bajkovit način oslikava selo i njegove stanovnike tokom jeseni. Sve priče su obojene nežnošću, ljubavlju i dobrotom uz naglašavanje moralnih i porodičnih vrednosti. Namera pisca je da čitaoce na drugačiji način upozna sa vrlinama i da ih inspiriše i motiviše da razvijaju samopouzdanje i upornost, nauče da vrednuju originalnost i kreativnost, ali i da umeju prepoznati pozitvne strane snalažljivosti ili radoznalosti.

Mesto dešavanja radnje svih priča je Luka godišnjih doba. To mesto zaista postoji u jednom skrivenom komadiću Srbije. Čudesno je i skroz drugačije od svih sela! Glavni junaci Mitra i Luka su đaci vile Bosiljčice koja je sinonim za učiteljicu, ali ne bilo koju. Onu koja ume da motiviše i inspiriše, koja je nežna i brižna, ali i dosledna i zahtevna. Mitra i Luka čitaocima otkrivaju svoje maštovitastične avanture pune čarobnastičnih doživljaja, poput putovanja po domovini i svetu, ali i iskustvenog učenja u vajatu, špajzu, na pijaci ili pod otvorenim nebom.

Sve te avanture dešavaju se tokom jeseni na selu, za vreme vladavine vile Bosiljčice i trajanja Jesenje gozbe. Sigurno se pitate šta je Jesenja gozba i zašto se piše velikim slovom? To je dom vile Bosiljčice i jesenjeg godišnjeg doba. To je i jedna četvrtina Luke godišnjih doba, a ostale tri njene četvrtine upoznaćete uskoro, u naredne tri knjige.

ILUSTRACIJE

Knjigu je ilustrovala Ana Grigorjev, naša najpoznatija ilustratorka za decu, čime je knjizi data dodatna vrednost. Ilustracije prate tekst, dopunjuju ga i pokreću decu na dodatno promišljanje o sadržaju priča. Svaka ilustracija obiluje nizom detalja i kao takva daje dovoljno prostora vaspitačima i učiteljima za dublju sadržajnu analizu, interpretaciju i tumačenje književnog dela.

RECENZIJE

Recenzenti ove knjige su pisac za decu Gradimir Stojković, prof. dr Sreto Tanasić i prof. dr Milutin Đuričković, a ispod su izvodi iz njihovih recenzija.

„Ona se mora čitati, pročitati, shvatiti i onda – ispočetka. Toliko toga postoji u njoj, više nego dovoljno za neprekidno čitanje uz uživanje, učenje, preživljavanje i sve ono ostalo što ide uz literaturu koja je ovakvom posebno upečatljivom obliku. Bajka? Nije samo bajka. Mašta je u svemu što čitamo i što odlikuje ovu knjigu, dajući joj gotovo magijsku privlačnost“ rekao je o knizi Gradimir Stojković, najčitaniji naš pisac na prostorima bivše Jugoslavije u poslednjih trideset godina.

Prof. dr Milutin Đuričković je, između ostalog o knjizi rekao ovo: „Višem cilju služi i divno zamišljeno, dečjim jezikom predočeno, objašnjenje osobina važnih za razvoj zadovoljne i ispravne ličnosti. Ovim neobičnim i uspelim poduhvatom Željana pokušava da srećno učenje, celoviti pristup učenju, proširi na one koji još u njegove vrednosti nisu sigurni, ali je i najavila nove kreativne sposobnosti i spisateljsko umeće koje se sigurno neće završiti samo na ovome.“

„U vreme kad gotovo sve vodi našu decu jezičkom siromaštvu, gde se opštenje među decom često svodi na nekoliko reči, i to stranih, što vodi i siromašenju stvaralaštva, i skučenoj misli, ova knjiga predstavlja pravo osveženje – u pogledu širenja granica srpskog jezika i stvaralaštva. Pričajući doživljaje današnje dece, autorka ih vodi i u vajat, bez kog se nije moglo zamisliti srpsko selo i srpska porodica. Željana u život vraća i neke druge neopravdano potisnute reči. I inače knjiga uvodi decu u jezičko stvaralaštvo, ne kroz ponavljanje raznih stranih reči kojim su ona danas zatrpana zahvaljujući „medijima” i nama što to nekritički preuzimamo, nego stvaralaštvom u prostorima srpskog jezika.“ rekao je o knjizi prof.dr Sreton Tanasić, naš najpoznatiji lingvista i dopisni član ANURS-a.

OVDE MOŽETE PORUČITI KNJIGU

Jesenja gozba sa vilom Bosiljčicom. 

KLIKNITE NA OVAJ LINK