O regionalnim nagradama
Nagrađivanje nastavnika, kako kod nas u Srbiji, tako i u regionu, ali i u celom svetu, vrlo je skromno. U Srbiji trenutno postoji samo Svetosavska nagrada koju organizuje Ministarstvo prosvete RS, a svake godine nagradu dobija po nekoliko zaposlenih u školama, dok su ostali dobitnici, učenici, studenti, organizacije i institucije. Ova nagrada nije novčana, ali jeste prestižna i kao takva vrlo je cenjena u Srbiji. Do pre par godina postojala je i nagrada Najbolji edukatori Srbije koja je bila novčana, a u organizaciji nevladinog sektora. Organizatori nagrade nisu bili iz obrazovanja, od te činjenice mnogo je važnije da su motivisali nastavnike i uvažavali njihov trud. U Crnoj Gori i Hrvatskoj, koliko mi je poznato, takođe postoje nagrade, od kojih su neke i novčane, a koje organizuju nacionalna resorna ministarstva. Njihove nagrade su vrlo motivišuće i nagrađuje se veliki broj nastavnika, na stotine tokom jedne školske godine. U Hrvatskoj, na primer, nagrađuju 500 nastavnika godišnje sa po 1000 evra. U Bosni i Hercegovini postoji Nagrada za inovativne nastavnike, ugledna nagrada nevladinog sektora. Nije mi poznato da li imaju institucionalnu, osim entiteta Republike Srpske koja odnedavno ima Svetosavsku nagradu, novčanu, i vrlo motivišuću. Na nivou celog regiona postoji nastavnička nagrada nevladinog sektora pod nazivom Najbolji nastavnici bivše Jugoslavije. Ova nagrada nije novčana, ali prepoznaje i promoviše rad entuzijasta koji nisu odustali već su istrajali, i koji svakog dana, uprkos svemu, svetle svojim uspesima.
O globalnim nagradama
U svetu postoji ko zna koliko nacionalnih i globalnih nagrada, ali najpoznatija na ovim našim prostorima je Global Teacher Prize koju organizuje Varki fondacija. Nagrada je novčana, pa tako svake godine najbolji nastavnik sveta dobija 1.000.000 dolara koje tokom deset godina ulaže na unapređenje obrazovanja svoje zemlje. Kako sam i sama finalista ove nagrade (2018) i ambasador Varki fondacije, mogu slobodno da tvrdim da je ovo najveća i najprestižnija nagrada nastala na prostoru Evrope (sedište organizatora nalazi se u Londonu). Osim ove prestižne nagrade koja je u rangu Nobelove nagrade u oblasti obrazovanja, postoji i globalna nagrada pod nazivom Global Teache Award koja nije novčana, ali jeste svojevrsna ulaznica da se prisustvuje Globalnom obrazovnom forumu u Delhiju, da se poveže sa nastavnicima sveta i da se poseti Indija. Kako sam dobitnik i ove nagrade (2019) mogu da kažem da je meni najveća motivacija bila da vidim Indiju, da doživim zalazak sunca na reci Gang, da se zagledam u Himalaje, da posetim indijske privatne i osnovne škole i da doživim svim čulima tu oporu, ali prelepu i neopisivu zemlju.
Ko to trese region zbog nastavničkih nagrada?
Ovih dana kolega iz Hrvatske zatresao je region svojim tekstom u kojem tvrdi da je Global Teache Award, prevara, da je sve, od nominacije, preko kredibilnosti organizatora, pa do samog proglašenja pobednika i boravka u Indiji, samo prevara organizovana da bi se neko okoristio.
Detaljno sam ovih dana ispratila većinu medijskih tekstova koji su se bavili ovom temom, mada su uglavnom svi mediji delili tekst pomenutog kolege. Upravo zbog svega toga, pokušaću da, kao dobitnik AKS GTA, njen ambasador i selektor za Balkan u periodu 2020-2022. obrazložim javnosti regiona o kakvoj se nagradi radi, odnosno da demantujem ono što je iz pera jednog učitelja otišlo u javnost, i to ću učiniti bazirajući se na činjenicama.
Šta je Global Teache Award?
Ovo je globalna nagrada nevladinog sektora nastala na prostoru Indije. Nagradu je pokrenula i organizuje je indijska organizacija koja se bavi obrazovanjem sa željom da učini vidljivim dobre i posebne nastavnike svih nivoa obrazovanja.
Kredibilitet organizacije koja vodi ovu nagradu
Kolega iz Hrvatske kaže sledeće: Dinesh i Sarvesh zajedno organiziraju nagrade za ravnatelje. Brojke su impozantne – u 10 godina su odradili više od 20.000 treninga u 2000 gradova. Stvarno imaju energije za 2000 treninga godišnje na čak 200 lokacija. Stvarno se žrtvuju za posao”, piše Hajdarović.
Da bismo mogli razumeti gore pomenute brojke, moramo stvarno poznavati Indiju i imati uvid u njen obrazovni privatni sistem, i onda nam ove brojke neće izazivati nevericu. Neophodno je posetiti ovu zemlju, ući u njihove škole, razgovarati sa direktorima, nastavnicima i učenicima, i onda shvatiti kolika je ovo zemlja, koliki je njen obrazovni sistem i kako on, zapravo, funkcioniše.
AKS organizacija u Indiji je prepoznata, nešto poput ZUOV-a u Srbiji, ali sa razlikom što ne pokriva celu zemlju i radi isključivo sa privatnim školama, a kako nam u tim školama sami rekoše, AKS organizacija direktno sarađuje sa oko 600 takvih škola iz cele Indije. E, sada, da bismo ovo razumeli, potrebno je da znamo da u Indiji postoje javno-privatne škole, da postoji nekoliko takvih lanaca, da lanci sadrže po 600 i više škola, a da svaka od tih škola obrazuje i do 7000 učenika. Dakle, ako bismo ovde govorili samo brojkama, saznali bismo da ova agencija pokriva ogroman broj učenika i nastavnika, neverovatan za naše regionalne standarde, da im organizuje stručne obuke, priprema različite testove, odgovara na njihove obrazovne potrebe, i recimo, čak im organizuju studijska putovanja u zemlji i inostranstvu i sl.
Zaista ne mogu da tvrdim koliko je ta AKS organizacija u Indiji kredibilna, ali kako sam lično 2019. i 2022. posetila osam tih javno-privatnih škola, mogu na osnovu svega što sam tamo doživela i videla, da tvrdim kako ljude koji vode AKS organizaciju izuzetno poštuju i uvažavaju menadžmenti tih škola, koje su nam priredile bogovski prijem koji nigde i nikada nismo doživeli i da zaista postoji nesporan kredibilitet AKS organizacije u tom privatnom lancu škola.
Proces nominacije i vrednovanja nagrade
Kolega iz Hrvatske u svome tekstu navodi sledeće: I onda naša rodbina ili netko drugi potpuno objektivni dobije e-mail s poveznicom da potvrdi. I onda kaže Yes da sam vrijedan preporuke. I nakon što sam odradio prijavu, sam sebe ocijenio (Ja pobijedio!), dobio preporuke kolega i ravnatelja evo mi stiže i potvrda da sam kandidat za GLOBAL TEACHER AWARD 2023.I što slijedi nakon toga. Izgleda da se čeka neko vrijeme jer nije bilo nikakve informacije koliko će njihova procjena trajati niti kad bi se eventualna nagrada mogla dodijeliti”, piše.
Pošto sam učestvovala u procesu nominacije nekih naših nastavnika i za GTP i za GTA, ali i sama bila nominovana i uspešno prošla oba vrednovanja, u GTP postala prvi finalista sa ovih prostora, u GTA proglašena za najboljeg nastavnika sveta za 2019, osećam se dužnom da pojasnim proces vrednovanja i nominacije osporene nastavničke nagrade iz Indije:
Nominacija i prilaganje dokaza jesu jednostavniji od GTP, to je istina, ali nije jednostavno bilo odgovoriti ni na ovu aplikaciju, ukoliko smo shvatili proces popunjavanja ozbiljnim i ukoliko smo pristupili bez bilo kakvih pretenzija da nađemo rupe i propuste u aplikaciji. Kako ja to vidim? Recimo, te 2019. mene su nominovale kolege finalisti Global Teacher Prize, pa sam bila vrlo počastvovana i samim tim potpuno sigurna da nijednog momenta ne posumnjam u njenu kredibilnost. Danima sam popunjavala formular, unosila podatke i čekala odgovor kolega koji su morali da potvrde moju nominaciju (to je jedan od kriterijuma). Nijednog momenta nije mi palo napamet da bi tu mogla bilo šta da zloupotrebim, da se poigram sa informacijama, da organizatore dovedem u zabludu, da se lažno predstavljam i sl. Vidim po izjavi kolege iz Hrvatske da je to moguće i verujem mu da jeste, ali hajde da zamislimo da to na takav način zloupotrebi kolega iz Finske, Nemačke ili bilo koje evropske države. Teško je i zamisliti, priznajte! Po ovome što nam tvrdi kolega iz Hrvatske, mi samo potvrđujemo mišljenje koje o nama vlada u svetu, a to nije nikako poželjno i dobro. Zašto smo mi tako skloni da omalovažavamo naše kolege, naročito one za mrvicu upsešnije od nas, jer ne kaže se slučajno: „Sve ti mogu oprostiti, osim uspeha.“ Odakle nama odavde potreba da pronalazimo nedostatke, da lovimo prevare, ali i da zaobilazimo pravne regulative, da tražimo rupe gde god to možemo, pa i u ovoj nastavničkoj nagradi? Ne znam, promislite sami.
Ko plaća troškove putovanja u Indiju?
Kolega iz Hrvatske navodi kako sve troškove prevoza i boravka u Delhiju snosi dobitnik nagrade i to je delimično tačno. Te 2019. kada sam putovala u Indiju na preuzimanje nagrade nisam morala ništa da platim, kao ni nekoliko finalista GTP. Kasnije sam saznala da su ostali plaćali. Kako sam bila jedan od panelista, shvatila sam da sam zato imala plaćene troškove, ali zar to i nije logično, ne samo u Indiji, nego svuda u svetu, a i kod nas.
Istina je da su svi drugi nagrađeni svih ovih godina to plaćali, neki lično, dok je veliki deo njih dobio donacije i sponzorstva i na taj način putovao, ali zar se ne plaća iz svoga džepa i odlazak po bilo koju nacionalnu nagradu, u Hrvatskoj ili Srbiji, sasvim svejedno?
Od kada je greh koristiti donacije i sponzorstva?
U svim tekstovima na ovu temu objavljenim u Hrvatskoj, najveće zamerke su upućene na adresu nastavnika koji su koristili sponzorstva i donacije gradova, opština, resornih ministarstava, pojedinaca i drugih organizacija. Ispade da je to najveći greh ovih nastavnika, da je to nečuvena zloupotreba državnog novca i da je kao takvo, na kraju, i neetično i neoprostivo. Zašto?
- Zašto je samo greh i neoprostivo kada nastavnici, nebitno da li su stvarno najbolji u svojim zemljama ili pripadaju proseku, koriste donacije i sponzorstva za svoja putovanja?
- Koliko nam nastavnika uopšte putuje izvan zemlje?
- Kolika su nastavnička primanja?
- Zašto imamo armiju nastavnika koja nikada nije napustila svoju zemlju, i sada kada neko od njih proviri izvan zemlje, uz podršku gradova, opština, resornih ministarstava, provlačimo ga kroz blato lepeći mu etikete?
Obavezno lično preuzimanje nagrade
Ne znam zašto je ovo mnogima zasmetalo, ali i ovo je logično. Naravno, ovde se radi o nama dalekoj zemlji, odlazak u Indiju dosta košta, ali zar upravo to ne predstavlja izazov i privilegiju da se ode na drugi kontinent, da se upozna druga kultura, da se umreži sa sličnim nastavnicima iz celog sveta? Da li je samo važno imati tu neku plaketu, odnosno dobiti je poštom, a ne stati na pozornicu, ne dobiti priliku da te primi ambasador tvoje zemlje u Indiji. Gde je tu veća draž i zadovoljstvo postignutim uspehom? Na kraju, ukoliko bi svi nagrađeni birali da nagradu dobiju poštom, kako bi organizatori pravdali enormno velike troškove dostave tih nagrada širom sveta i kako bi se uopšte tada organizovao Globalni forum obrazovanja. Verujem da kolege koje nisu bili organizatori dodele nagrada u bilo kojoj oblasti, teško mogu razumeti poziciju samog organizatora.
Razumela bih da ovu diskreditaciju nastavnika čine mediji, ali da ovo iniciraju kolege i da se trude iz petnih žila da na taj način ospore svoje kolege, zanemarujući činjenicu da nam funkcioneri, političari, starlete i drugi bliski državnom budžetu, troše naš novac obilazeći turističke destinacije, smatram dosta žalosnim. Sada, kada se desilo da je par nastavnika dobilo neku nagradu i bilo finansijski podržano da otputuje i preuzme nagradu, to postaje predmet podsmeha, sumnji, kleveta…
Kao regionalni ambasador i selektor, stavila sam svoj potpis u periodu 2020-2022. godine i garantovala za najbolje nastavnike regiona, a dovoljno bi bilo, sigurna sam, kada bih ovde navela imena onih koji su u tom periodu dobili ovu nagradu, svi bi se složili da se radi o sjajnim, uspešnim, vrednim i harizmatičnim nastavnicima koji imaju moć inspiracije i motivacije drugih dobrih nastavnik.
Nemam zabludu da će ovaj tekst moći razuveriti one koji žele da veruju da je sve prevara, da ne postoje najbolji među nama, da smo svi isti i da je najbolje da ostane tako, ali želja mi je da pružim tačne informacije onima koji su na strani obrazovanja, koji veruju u dobrotu i čestitost i strano im je da traže rupe, ulaze preko reda, traže veze za bilo šta i izvrgavaju svoje kolege podsmehu.
KREATIVNA ČAROLIJA 