Ne sadrži GMO, časna pionirska reč ?

U Srbiji je dozvoljen promet proizvoda koji sadrže “samo” do 0.9% GM organizama. Svaka firma koja prizna da “valja” GM sastojke u svojim proizvodima bi imala “sitne i zanemarljive” zakonske problemčiće. Ili bi makar morala da $e pobrine da je sitan problemčić reši sam od sebe   Pitanje poverenja je uvek otvoreno i Časna Titova Pionirska Reč posle svega može da se okači mački o rep.

Četiri laboratorije u Srbiji mogu da ispituju da li proizvodi sadrže i GMO sastojke ili ne. O proceduri ne znamo puno. Da li se uzima 1 uzorak na svaki džak soje/kukuruza, na 1 tonu ili na 10 tona? Nemam pojma i nadam se da će biti pojašnjeno jednog lepog dana.

Ipak, postoje neki proizvodi kod kojih ni 100% istinita nalepnica “organskog porekla” ne pravi baš nikakvu razliku.

 

Sigurno ste se 100 puta zapitali da li je soja u kupovnim prehramebenim proizvodima GMO ili nije. Sojino brašno može nekako i da se izbegne, ali svi proizvodi do jednog su natankovani sojinim lecitinom, pa je po otvaranju bilo koje kesice ili kutijice prehrabenog proizvoda unos dodatka sa brojem E322 zagarantovan.

Da li je pitanje organskog ili GMO porekla sojinog lecitina stvarno ono o čemu treba da se misli?

Pitanje porekla soje od koje je proizveden sojin lecitin je potpuno sekundarno jer je sam proces proizvodnje lecitina iz soje toliko zabrinjavajuć, da nalepnica “lecitin od organske soje” ili “prirodni nerafinisani lecitin” služe samo za odvlačenje pažnje i dovođenje u veliku zabludu. Kada budete pročitali kako se proizvodi šta je “prirodni nerafinisani lecitin”, verovatno ćete razmisliti još jednom o tome gde je babin kuvar sa onim dobrim receptom za domaći keks bez njega.

Pre nego što se malo bolje upoznamo sa sojinim lecitinom, da vidimo prvo ko su mu najbolji drugari i sa kim se najviše druži u slatkišima, keksićima, grickalicama, čokoladicama i slanim grickalicama:

1) Visoko fruktozni kukuruzni sirup ili čista fruktoza

Uopznali smo ovaj štetni tečni šećer malo bolje i nadam se da ste počeli da ga tražite na ambalaži proizvoda i izbegavate te proizvode? Sada kada znate i njegove osobine i njegovo poreklo imate i razloga da se prema njemu ponašate s opravdanim oprezom. Možda ste primetili i da ga najviše ima u keksićima koji nose “najzdravija” imena, kao i u malim skupim pakovanjima voćnih jogurta i jogurta sa žitaricama koji treba da vam “probude creva”.

2) Delimično hidrogenizovane biljne masti (margarinčine)

Opaki molekuli napravljeni u laboratoriji, koji ne postoje u prirodi i organizam ne zna šta da radi s njima. Dežurni krivci za insulinsku rezistenciju. U poslednje vreme i proizvođači margarina se uveliko odriču svog ljubimca (bez prethodnog izvinjenja zbog tog što su ga decenijama furali kao zdravu hranu). Nije više nikakva tajna ni dilema da su trans masne kiseline opasne, mada se svi i dalje trude da one ostanu neoznačene na kutijicama prehrambenih proizvoda (i pričaju onu priču da treba da čitamo koliko keks ima zasićenih masti da ne bi primetili koliko stvarno ima trans masti).

Da vidimo ko može da položi margarinsko-marketinški test:

1. Da li je margarin pun esencijalnih omega-6 masnih kiselina?
2. Da li je potekao od prirodnih sastojaka?
3. Da li može da bude od soje ili kukuruza ili suncokreta iz organske proizvodnje?

Odgovori na ova 3 pitanja potvrdni! I zvuče dobro, zar ne? Iako margarin i trans masne kiseline nikada neće biti ni dobri ni bezbedni.

Odgovori na ova tri pitanja nikada nisu bili laž, ali su uvek bili poluistina i obmana.

U slučaju da se na neki od ovih proizvoda lupi reklama kako sadrži margarin bez trans masnih kiselina, još uvek ne može da se nađe na listi dobrih proizvoda jer ni ovi novi margarini (interesterifikovane masti) nisu ništa bolji od starijeg trans masnog brata.

3) Belo brašno

Jedina opasnost od belog brašna je u tome što je izvor praznih kalorija. Obična bezvredna bela beznačajnost, na koju je trenutno ne treba gubiti vreme. U odnosu na prethodna dva rođaka, može da izgleda i kao slatka naivna beba pa ga danas ostavljam na miru

4) Sojin lecitin

Njegovo Veličanstvo Od Koga Ne Možete Pobeći! Samo “Lindt 85%” čokolada ga nema. Jedna jedina na našem tržištu, koju ako nađete u radnji treba da otvorite i šampanjac.

Da ne bude zabune:

Ostavljam ovde prostora da neko misli da je soja zdrava namirnica. Danas nije tema bezbednost, benefiti ili šetnost soje. Danas je priča o načinu proizvodnje sojinog lecitina i (ne)kvalitetu ovog aditiva E322 koji je u doslovce svim prehrambenim proizvodima.

Ostala ulja, poput suncokretovog i kukuruznog imaju oko 0.5% lecitina, dok ga u sojinom ima oko 1.48-3.08%. Sveže žumance jajeta sadrži 7-10% lecitina, a ono u prahu 14-20%. Ali je E322 previše jeftin da bi se petljalo sa skupljim žumancima. Zato se lecitin danas proizvodi od soje i zato je danas soja na dnevnom redu.

Biljna ulja sadrže nestabilne omega-6 masne kiseline. Ove masne kiseline lako oksidiraju (kvare se, raspadaju) na temperaturama i na svetlosti. Da bi se dobilo biljno ulje semenke se melju, muljaju, greju pod pritiskom, koriste se rastvarači i druge hemikalije. Nije lako iz tvrdog kukuruza ili tvrde soje izvući ulje zbog čega ne proporučujem da neko ovo proba kod kuće

U ovom procesu dobije se “izmuljana masa” puna već užeglih ulja i lišena svih antioksidanasa i vitamina koji su se prirodno nalazili u semenkama/ulju.  Zatim se ova masa cetrifugira da se odvoji tečno ulje od “muljavog ostatka”. Ulje ide na dalju preradu (rafinisanje, prečišćavnje, uklanjanje lošeg ukusa), a višak – ako je sojin – ide na preradu da bi se dobio lecitin.

Masa se prvo obavezno izbeljuje i od “muljave” braon boje u jednom do dva procesa izbeljivanja dolazi se do prihvatljive žute boje. Plavuše će znati o čemu pričam

Zatim se u ovu masu dodaju aditivi koji sprečavaju da se masa stvrdne jer je željeno stanje lecitina “tečno kao med”. Tako se dobija se masa koja se naziva “prirodni lecitin” ili “nerafinisani lecitin”.

“Prirodni nerafinisani lecitin” još uvek sadrži ostatke tečnih ulja. Pri odvajanju ostataka tečnih ulja koristi se i aceton da bi se dobio rafinisani lecitin u granulicama.

Sojin lecitin, užegla mast, sadrži ostatke pesticida kojima su tretirane biljke kao i aluminijum koji soja “upija kao sunđer” – ali kako je i zadnje što ostane od ceđenja ulja u njemu ostaju i sve korišćene hemikalije iz ovog procesa proizvodnje. Sojin lecitin se nekada bacao jer je bio samo otpad od prerade ulja. Danas se to đubre iskoristi i naplati, što je super za bilanse uspeha i loše za nas.

Sojin lecitin E322 je samo jedna najobičnija užegla mast sa dodatim hemikalijama i sposobnošću da veže vodu i ulja u industrijskim proizvodima. Realno, on jeste jako potreban, jer bi bez njega proizvodi u kojima počnu da se odvajaju masti i voda počeli da liče na jeziv svinjac. Zato mu se i previše prašta.

E322 se i dalje prodaje kao “zdrava hrana”

GMO soja u “Plazmi”

Videla sam pre nekoliko dana tekst o tome da kompanija “Bambi” u svoje proizvode stavlja GMO soju. Naletela sam i juče na tekst koji je podelila moja drugarica, majka dvoje male dece, o tome kako roditelji mogu da budu spokojni jer proizvođač ne koristi GMO soju.

Grupe koje su širile priču o tome da proizvod sadrži GMO nisu iznele nikakve dokaze. Oni koji pričaju da nema GMO takođe nemaju dokaze. Igramo se “rekla-kazala” dok kompanija mudro ćuti i uživa u publicitetu.

Pitam se da li je danas ona Časna Titova Pionirska Reč ipak postala dovoljna, ali se pored toga pitam i da li se pojavila nova alatka za unapređenje nezdravih prozvoda u zdrave pomoću GMO teme?

Jer priča se vrti a stvarni kvalitet proizvoda se više i ne spominje.

Trebalo bi da vas jako interesuje koliko sojinog lecitina, fruktoznog sirupa i trans masti klinci unesu tokom dana. A ni mi odrasli nismo za bacanje, nadam se.

Kada bi E322 bio jedan i jedini problematičan sastojak “Plazmice” možda bi trebalo imati malo milosti. Ali nije jedini. Ima više problematičnih sastojaka, a reklamira se kao zdravo i neophodno za klince.

A sada je keks dobio i “GMO free” reklamni dodatak a da sama kompanije nije morala ni da se oglasi.

Ne bi trebalo da se radujemo tome što soja iz “Plazme” možda nije GMO i što će nam proizvođač uskoro možda pokazati papir koji to potvrđuje (niko ga do sada naravno nije ni video), jer i ako pokaže taj papir:

• To nije hrana na kojoj treba da odrastaju deca
• To nije nešto što treba da bude svakodnevna grickalica za decu
• Ali jeste najukusnija džank-hrana koju sam ikada probala. Ipak, ništa više od džank-hrane.

Mi već verujemo da je ovaj proizvod bolji od gomile istih samo zbog njegovog lepog ukusa i zbog odličnih reklama i marketinga. Širenjem neproverenih informacija samo i jedino o poreklu soje, ovaj keks počinje da liči na “zagarantovano sigurnu, zdravu i bezbednu hranu”.

Znam da ima i onih koji vole Plazmu koliko i onih koji ne mare za sastojke. To je lični izbor.

Ali Časna Pionirska ipak treba da bude rezervisana samo za Pionire.

Maja Petrović