Čija su to deca?

Sa sajta RTS

RTS reprizira „Priđi bliže“, seriju o mladima rađenu po pedagoškom metodu: edukaciju kroz zabavu, u autorskoj koordinaciji scenariste Danije Pajović i reditelja Petra Stanojlovća, sa talentovanim naturščicima kojima stražu drže Nebojša Dugalić, Gorica Popović, Ivana Mihić i više poznatih glumaca. Preporuka: puna je fazona koji vam mogu pomoći da, možda, ipak razumete sopstveno dete.

Televizija nema ključ za ovu kategoriju gledalaca, ne ume da privuče decu, naročito tinejdžere, ni da prikaže svu kompleksnost odrastanja i sazrevanja. Neodstatak strpljenja da se savlada nepoznanica adolescenstva izrodila je površan pristup prema mladoj publici. Njih ne može da zadovolji „Top Jelen 10“ emisija koja u naslovu ima problematičnog sponzora.

Istovremeno, kao sagovornici, mladi nikada nisu u prilici da govore o nečem suštinski važnom što ih se tiče. Oko Nove godine, Božića i raspusta učenici su bivali u prilici da se pojave na malom ekranu, u kontekstu: šta želite da dobijete od Deda Mraza. Njihove izjave su najčešće iskidane, sastavljene od prostoproširenih rečenica. Malo je doraslih za složenija izlaganja i iznošenja stavova. Naravno, neki će to naučiti s godinama, neki nikada, ali ni televizija im i ne pruža šansu.

 

Najviše smeta što dobra i pametna deca, najčešće, ostaju anonimna. U prilozima ostaju nepotpisani. Najčešće potpisani su imenom bez prezimena. Gubi se izvida da su oni i sa deset i sa petnaest godina – ličnosti koje valja poštovati. To je isto kao kad bi predsednik Vlade bio potpisan sa – Mirko ili guverner Narodne banke sa – Dejan. Pa se neminovno pitate čija su to deca, imaju li roditelje. Zašto se niko prema njima ne odnosi ozbiljno, ako su već pozvani da nešto kažu.

Nešto sasvim drugo je kad se maloletnici pominju u konfliktnim ili tragičnim okolnostima i kad ih treba zaštiti inicijalima ili zamućenom slikom. I baš tada ne poštuje se njihova malenkost i privatnost već razotkriva i neobazrivo čereči u trci za senzacionalizmom.

Kad treba da dobiju na afirmacijii zostaje novinarsko strpljenje da se pobeleže i na kajronu ispišu njihova imena. Kad ih treba sačuvati od publiciteta iscuri diskrecija na njihovu štetu. Ili je samo reč o elementarnom nemaru čiji smo svedoci bili nedavno: u Jutarnji program RTS došli su, kako smo shvatili, njihov pedagog i dva dečaka. Ustali su rano da bi iz Zrenjanina stigli u Beograd. Trebalo je nešto da sviraju, da pokažu šta znaju. U emisiji je bio cajtnojt, neko drugi je „pojeo“ njihovo vreme i oni su zbrzano, kao suvišni prošli kroz program, a onda su se neki drugi „širili“ i pričali koješta. I niko se nije osećao ni odgovornim ni postiđenim. Stvarno nema smisla.

Branislava Džunov | 05. 02. 2012.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s