Dobrota, ljubav i čestitost nemaju cenu

Dan kada otkriješ Čoveka je poseban dan i treba ga zapamtiti. Zato je dobro ostaviti pisani trag o takvim danima i podsetiti se na njih onda kada ti ponestane vere u ljude.

Nacionalna delegacija?

Crveni tepih?

Obrazovanje?

Retko kad se nama zaposlenima u obrazovanju pruži prilika da budemo predstavnici svoje zemlje na svetskom događaju. Još ređe se pruža prilika da se bilo ko iz obrazovanja pojavi na crvenom tepihu.

Upravo ta najava, da sam finalista najećeg svetskog takmičenja u oblasti obrazovanja i da ću predvoditi srpsku delgaciju na Svetskom forumu obrazovanja i veština, zadala mi je mnoštvo obaveza. Od organizacije putovanja, preko koordinacije učesnika delegacije, pa do one ustaljene ženske dileme „šta obući“?

Međutim, ovaj put je ta dilema bila nešto komplikovanija i meni nepoznata, jer pojavljivanje na ovom prestižnom događaju nije podrazumevalo izbor bilo kakve toalete, nego posebne  i autentične. Dres kod je zahtevao kompilaciju modernog i tradicionalnog stila. U prvi mah mi je to bio izazov, ali kako je vreme odmicalo, a moja potraga za originalnim kostimom bivala neuspešna, počela sam da posustajem i da gubim orijentaciju šta uopšte i želim.

Vreme je ubrzo iscurelo, a ja sam se još uvek vrtela u krugu želja obojenih modernim i tradicionalnim bojama. Shvatila sam da, ovaj za mene, u početku, jednostavan i lep zadatak, ne mogu obaviti sama i potražila sam pomoć prijatelja koji su kontaktirali svoje prijatelje. Došli smo do nekih kontakata poznatijih dizajnera koji su imali visoke cene za učiteljski džep, te sam te preporuke brzo odbacila. Našli smo i par radionica koje su se bavile šivenjem i iznajmljivanjem. Sam taj utisak, nakon kontakta i pokušaja saradnje, svodio se na neprijatnost saznanja da ti neko pokušava iznajmiti haljinu koju je nosilo niz osoba na nekim trivijalnim događajima i da ćeš ti, kao tri stotine treća po redu,  obući tu haljinu na svom prvom koračanju po crvenom tepihu. O mogućnostima „darivanja“, odnosno potrebe i želje da se pomogne srpska delgacija, nije bilo ni govora. Jedna teta koja dizajnira, šije i iznajmljuje haljine nam je rekla da je vrednosni sistem poremećen, ali da ona nema nikakve koristi od promocije u Dubaiu na obrazovnom forumu, ali u nekoj ružičastoj emisiji itekako ima. Razumljivo. Živimo u doba „koristi“. I to treba poštovati!? I ni prstom ne treba mrdnuti, da sami utičemo na promenu tog sistema vrednosti?

I to je bila još jedna  bezuspešna, ali i neprijatna misija. Zaključak svih nas je bio da u Srbiji ne postoje dizajneri, niti robne nacionalne marke koje se bave dizajnom i prodajom haljina u „savremeno tradicionalnim bojama“.

Moj zaključak je bio da se u Srbiji ne vrednuju prave vrednosti!

Poslednja adresa mi je bilo Udruženje za podsticanje preduzetništva „Živojin Mišić“ koje je bilo i član delegacije na događaju za koji mi je bio potreban taj poseban dres kod. I onda odjednom otkrivamo kontakt domaće modne kuće koja se bavi upravo stvaranjem odeće u savremeno tradicionalnim  bojama, u bojama iskonske Srbije.

Sve se odvijalo ubrzano, kao na filmskoj traci. Telefoniranje, poruke, fotografije, iznenađenje. A onda tajac. Javljaju mi da imaju idealnu haljinu za mene i za taj događaj. Imaju haljinu za crveni tepih.

„Коliko je haljina“, pitam?

„Pa malo je skuplja“.

„Koliko skuplja“, pitam?

„Pa dosta skuplja, s obzirom na primanja u prosveti“, odgovara s druge strane.

„I vi me zamajavate dan pred putovanje“, reagujem iznervirano već.

29342706_1649373811843533_6929811620495360000_n
Željana Radojičić Lukić u haljini „Iskon Mode“ na GESF 2018.

„Ne, ne zamajavamo! Vlasnik ove modne kuće je oduševljen činjenicom da njihovu haljinu na najvećem svetskom događaju obuče najbolja učiteljica. Kada smo mu rekli da ste rodom iz Bosne, da ste učiteljica i da ste jedna od 50 najboljih nastavnika na svetu, doživeli smo neverovatnu ljudsku emociju. Samo što nije zaplakao, bio je istinski dirnut činjenicom da „neko naš“ predstavlja zemlju na tako prestižnom takmičenju, na kome se promovišu one vrednosti za koje se zalažu on i njegova porodica. Rekao nam je odmah, bez oklevanja, da bi mu bila velika čast da može da pokloni haljinu učiteljici koja će Srbiju predstavljati u svetu“, završi moja saradnica u dahu.

Molim? Postoji Čovek koji vrednuje obrazovanje? Postoji čovek koji ceni učiteljski poziv?

Odlaskom na probu i preuzimanje haljine, osetila sam se bogatijom, jer sam imala čast da upoznam ljude koji cene obrazovanje, koji se svom snagom trude da stvarajući odevne predmete u njih utkaju iskonske vrednosti, ljubav, dobrotu i čestitost. Nositi takve odevne predmete znači biti zaštićen iskosnkim vrednostima, dobrotom, ljubavlju i čestitošću.

IMG_3231
Srpska delegacija u haljinama Iskon Mode

Srpska delegacija je otišla u Dubai na Svetski forum obrazovanja i veština obojena iskonskim bojama Srbije, bojama dobrote, ljubavi i čestitosti. Bilo nam je prelepo, nezaboravno i pomalo nestvarno. Taj momenat kada shvatite da i dalje postoje ljudi koji cene vaš rad, rad organizacije za koju radite i koji prepoznaju prave vrednosti današnjice je neverovatan. Upravo zbog toga, nama je bila čast da nosimo haljine tih predivnih ljudi i na najbolji način predstavljamo svoju zemlju. Hvala im što su nam omogućili da se osećamo autentično i posebno.

Šta reći nakon ovog posebnog i za mene nestvarnog doživljaja, osim da iskonska dobrota, ljubav prema bližnjem i urođena čestitost svojom snagom otkrivaju najbolje u svakom od nas.

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s