Vrujačko poselo

Sajam turizma, Beograd, 26. 2. 2011.

Prezentacija projekta „Kreativna etno-eko škola“ Banja Vrujci, 2011.

Učesnici: članovi grupe „Kreativno detinjstvo“ koje deluje pri UG KREATIVA

1.i 2. razred: Sara Bogdanović, Marija Ignjatović, Sandra Vujičić i Aca Milić

3. razred: Stefan Milić, Nevena Milić i Iris Anđelić

7. razred: Jelena Ašanin, Milica Ilić i Marko Lazarević

8. razred: Milica Strainović

3.razred srednje škole: Marko Dragojević

(Gradski ambijent; U pozadini se čuje jača muzika, četiri učenika starijih razreda sede u kafiću, razgovaraju, na stolu su 4 čaše i 4 flaše coca-cole, mobilni telefoni, devojčice doterane za izlazak;)

Marko: Devojke, završi se i ova školska godina! Šta planirate ovog leta? Gde ćete na odmor?

Milica: Ja se dvoumim između Grčke i Dubrovnika! Ne znam! (prepotentno)

Andrijana: Meni je more više dosadilo! Ja bih nešto novo, ali ne znam gde bih!. Čula sam da je odličan odmor na selu. Kažu da je seoski turizam totalno in! (nesigurno, strahujući od reakcije)

Jelena: Hej, pa naravno da je in, ja sam bila prošle godine i pričala sam vam o tome samo nije imao ko da me čuje!

Milica: Selo, pa in!!! Bljak! Gde ti to pade napamet? Šta si tamo radila majke ti!?

Marko: Daj! Nemojte mi pričati o selu, bio sam prošle nedelje kod tetke, nema mreže, o internetu da maštaš, smorio sam se!

Jelena: Ja se ne bih složila sa vama! Bila sam prošle godine u jednoj etno – eko školi i fantastično sam se provela. Saznala sam i doživela toliko toga novog. A tek domaćini, gostoprimstvo i druženje, luuudiloooo! Hrana, njam-njam!

Marko: Da, vidi se da ti je prijalo, buc-buc (podsmešljivo)

Andrijana: Hajde, dosta vi, daj da čujemo kako se Jelena provela na tom selu, baš me interesuje!

Milica: Da, šta si to na primer saznala i doživela? (podsmešljivo)

Jelena: Pa, evo da vidite fotke koje sam fotkala (vadi telefon da pokaže, a na video-bimu se smenjuju slike).

Jelena: Evo, vidite ovo zeleno prostranstvo. Sloboda, nesputanost, širina, a kad sam se vratila u stan, osećala sam se kao ptica u kavezu.

Andrijana: Vauu! Kako su vam dobri kostimi! Gde ste ovo bili!

Jelena: Jedna od aktivnosti etno – eko škole bila je etno karneval. Sami smo pravili maske. Ja sam bila gorska vila.

Marko: Da nisi bila vila Raviojla! Vilo Raviojla mojaaa, ja bih bio ljubav tvoja! (ustaje i repuje)

Milica: Šta je ovo! Kakav je ovo bazen! Hoćeš reći da ti seljaci imaju bazen! Mora da si se slikala negde u Beogradu!

Jelena: Bože, Milice, kako si ti neobaveštena, a ceo dan si na netu. Naravno, da imaju bazen.Uživali smo, kupali se, sunčali, spuštali se niz tobogan!

Milica: Ma daj, ložiš me! Moram priznati da me je ovo iznenadilo!

Andrijana: Pogledajte kako je slatko jagnje. Joj, kako bih ja volela da pomazim neku domaću životinju, a ne samo da ih gledam u zoološkom vrtu onako zatvorene.

Jelena: Ne samo da sam ga mazila, nego sam ga i hranila.

Marko: E, jadno to jagnje koje si ti hranila. Vidim ja da je žgoljavo, ccc ccc.

Jelena: Marko, ne izmotavaj se! E, ovde smo na kul radionici srpskog jezika.

Marko: Srpski jezik pa kul! Toga mi je pun kufer-kao što kaže moj deda iz Latkovca. Kad pomislim na srpkinju, već mi nije dobro, a tebi kul.

Milica: Ja onda već znam da neću ići u tu selendru da se smaram, u sred leta, srpskim jezikom!

Jelena: Ma, šta vam je! Nije to kao u školi. Nema ocenjivanja, ispitivanja, školskog zvona. Mene to podseća na školu iz moje mašte. Učiš, a igraš se, radiš, opet se igraš, misliš da se igraš, a ispostavi se da si učio.

Milica: Ma, ne loži nas! Zar i to postoji? Pa, dobro da zaključimo: ima prostranstva za šetnju i trčanje?

Jelena: Ima koliko hoćeš!

Marko: Ima li net? Hoću li biti dostupan! Ostaviće me devojčica!

Jelena: Naravno, i internet, i mail, i facebook, i chat, i mobilni!

Andrijana: Ma, dajte, šta će vam net pored onakvih bazena!

Milica: Jelena, reci ti meni još jedno, ima li tamo dobrih frajera?

Jelena: Još pitaš! O ovoj temi ću ti nasamo pričati! (šapuće joj)

Milica: Onda idemo u to selo, pa šta bude, bude! (skače oduševljena)

(Viču naizmenično i istrčavaju u garderobu) Ura! Kupanjac!, Livada! Nebo! Selooooo, dolazimo ti!!!

(Muzička zavesa (Oj Moravo). Na scenu izlazi osmoro mlađe dece u narodnim nošnjama sa oslikanim detaljima narodnog veza na licu i rukama; razgovaraju i uređuju prostor: ređaju stolice, stavljaju trpezu, hleb i so na trpezu i bokal i čaše za sok od zove -Stefan, Nevena, Iris)

Aca: Kad stiže autobus sa gostima?

Stefan: Samo što nije. Jesmo li sve pripremili?

Marija: Jesmo. Evo ih stižu!

(Marko, Jelena, Milica i Andrijana ulaze na scenu turistički obučeni, sa rancima na leđima, kačketima.)

(Stefan uzima bokal sa stočića, Sara poslužavnik sa pogačom, stanu ispred ostalih dok oni stoje u njihovoj pozadini i pripremaju čaše za zdravicu)

Stefan: Dragi gosti,

dobro došli!

U prirodi zdravi bili.

Mnogo čuli i videli.

Sara: Zdravi, živi i veseli bili.

Imali, davali, po dobru se poznavali.

Aca: Hrabri bili kao vukovi,

uz brdo brzi kao zečevi.

Mudri, lukavi kao lisice,

a vredni kao bubice.

Marija: Sve vas pozdravlja seosko, poljsko cveće,

zečevi, travke i razno drveće.

Stefan: U vaše zdravlje, evo, svi mašu,

a ja za pozdrav ispijam čašu.

Sok je od zove iz kuće ove.

SVI: Živeli!

(Nevena i Iris sipaju sok u čaše i služe goste. Deca-turisti glume iznenađenje dočekom)

Marko: Hvala, hvala! Kako je čudan ukus švepsa! (svi se smeju)

Jelena: Glupsonu jedan! To nije šveps, već sok od zove! Jesi li razumeo! Z-O- V-E!

Marko: Koga bre zove!

Jelena: Zova nas zove da je beremo. Sutra te vodimo i pokazaćemo ti daj beli, mirisni cvet!

Marko: Uh, Cvetuljo moja! (šarlatanski pokriva svoje neznanje)

Milica: O, Marko, ti znaš te seljačke izraze!?

Andrijana: Milice, kako si nepristojna. Ne kaže se seljački, već seoski izrazi, jer ljudi koji žive na selu su seljani, a oni koji ne znaju da se ponašaju, tako kao ti, oni su seljaci. Eto, da znaš, seljanko jedna!

Milica: O.K, Andrijana, kapiram, ljanse nije ljakse. Pošto me je ova ukusna pogača okrepila, a zovin sok osvežio, hajde da čujemo naše male ljanse.

Jelena: Naše nove drugare, Milice !?

Milica: Šta se tripuješ? Priznajem da su cool! Idemo drugari!!!

(Guslar STEFAN sedi za stočićem i svira gusle)

Drugari naši, počujte sada; Kako na selu drugarstvo vlada;

Ljudi se vole, slažu se deca; Trči se, ore, seje i peca;

Priroda, cveće, livade, reke; Potoci, šume, njive daleke;

Sve će vam biti lako i blizu; Ako prođete na našem kvizu.

Svi turisti: KVIZU!!!

Marko: O čemu ovaj mali gusla?

Jelena: Kakvom sad kvizu?

Svi domaćini: Kviz-propusnica u ETNO-EKO ŠKOLU!!! (sa osmehom)

Jelena: To nije bilo prošle godine? (iznenađeno, uznemireno)

Stefan: E ove godine će biti! (izazivački)

Iris: Ko se nama zlopati kada mora kopati? Svi: L O P A T A

Tijana: Ko je glavni prolećni faktor vuku ga volovi konji i traktor? Svi: PLUG

Nevena: S čim se radi svašta, rilja se bašta, obrađuje voće zbog roda i slatkoće? Svi: AŠOV

Sandra: Drveno telo, gvozdena glava, pred njom beže korov i trava. Svi: MOTIKA

Marija: Guravo prase sve polje popase. Svi: S R P

Sara: Zelen zeka na zelenom konju jaše zelena mu kapa do ušiju klapa. Svi: K U K U R U Z

Iris: Zlatna krunica puna zvezdica. Svi: K L AS

Marija: Bez kore uđe sa korom izađe. Svi: H L E B

Svi mali: A sada, da čujemo ko zna više narodnih poslovica! (izazizavački)

Svi veliki: Narodnih poslovica? (zaprepašćeno)

Svi veliki: Ispeci pa reci

Svi mali: U nas ti je, kom opanci tom obojci.

Veliki:

-Bez muke nema nauke.

-Bolje prijatelj blizu nego brat daleko.

-Svoja kućica, svoja slobodica.

-Po jutru se dan poznaje.

Mali:

-Ko leti hladuje zimi gladuje.

-Prijatelj se u nevolji poznaje.

-Bez alata nema zanata.

-Ko radi ne boji se gladi.

Veliki

-Drži ga ko malo vode na dlanu.

-Tiha voda breg roni.

-Na mlađima svet ostaje.

-Nije zlato sve što sija.

Mali:

-Zrno po zrno-pogača, kamen po kamen-palača..

-Ko rano rani dve sreće grabi

-U ratara crne ruke, a bela pogača.

-Što poseješ to ćeš i požanjeti.

Veliki: Jesmo li dobili propusnici za etno-eko školu?

Svi mali: Postali ste članovi etno-eko škole!

Svi veliki: Jeeeee

Marko D.: Muzička zavesa-harmonika

Stefan: Joj, što volem pa volem, sa dva vola da orem.

Marko: Harmonika

Aca: Joj, što volem pa volem, da livade kosim i plastove nosim.

Marko: Harmonika

Stefan: Joj, što volem pa volem, da ovce napasam i goveda napajam.

Marko: Harmonika

Aca: Moj deda ore pored vinograda, brazda preko brazde, pada li pada.

SVI veliki: Man se, Aco, njive i oranja, nama treba šetnje i pevanja.

(Marija seda za stočić, uzima ćilim i imitira vez, pored nje nailaze Stefan i Aca sa frulama u ruci;

Harmonika-pratnja)

Aca: Šta to radiš lepa Maro, šta to radiš, Maaroooo?

Marija: Vezem ćilim Jovo, vezem ćilim lepi Jovo, vezem ćilim, Joovoooo.

Aca: Kome ćeš ga Maro, kome ćeš ga lepa Maro, kome ćeš ga Marooo?

Marija: Tebi i meni, Jovo, tebi i meni lepi Jovo, tebi i meni Jooovoo!

Užičko kolo, Marko Dragojević-harmonika

Jelena: Lako ti je žito žeti…. Svi: Odreži pa baci / pokret /

Jelena: Lako ti je ovce čuvat…. Svi: Digni se pa vrati / pokret /

Jelena: A još lakše mleko piti… Svi : Zini a ne žvaći / pokret /

Jelena: Još je lakše kolo igrat….. Svi: Skoči pa korači. / pokret /

Kolo „Što se nisi očešljala“, Marko Dragojević-harmonika

Autori scenarija:

Dušica Bojović, pisac

Željka Lukić Radojičić, učiteljica

Katarina Čarapić, prof.srpskog jezika

Olivera Petrović, pedagog

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Socceroaza

Blog posvećen fudbalskim trenerima i svim zaljubljenicima fudbalske igre u cilju zajedničkog usavršavanja i edukacije, kao i informisanja o novim načinima, stilovima i metodama treninga u fudbalu, ali i u sportu uopšte.

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

mamica radoznalica

Ovo je moja priča :)

nekinovinastavnici

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

игром до знања

Мојим најдражим ђацима, неисцрпном извору инспирације

СТВАРАЛАЧКИ ДИЗАЈН / CREATIVE DESIGN

Све је могуће оном који верује....

In Centar

Platform for Social Entrepreneurship

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

MOOSHEMA GAZETA

Mooshema blog, zdrav život, zdrava ishrana, fitness

Business Skills

Tretiraj biznis kao što tretiraš sebe!

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Споменка Кочиш

ОШ''Јосиф Маринковић'', Нови Бечеј

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

СЛАЂИНИ ВРАПЧИЋИ

Деца су украс света!

Devetogodišnje obrazovanje

Za nastavnike razredne nastave

DEČJI FESTIVAL KREATIVNA ČAROLIJA

Međunarodni festival dečjeg filmskog, dramskog, muzičkog, likovnog i literarnog stvaralaštva

МИСЛИОНИЦА - ИГРАОНИЦА

II/3 Основне школе"21. октобар" у Крагујевцу

ВРЕМЕПЛОВ

4 out of 5 dentists recommend this WordPress.com site

%d bloggers like this: