DA LI PANDEMIJA OTKRIVA SVE BOLNE TAČKE SRPSKOG OBRAZOVANJA?

Evo, i sada u ovoj situaciji u koju smo zapali, dolazi do izražaja velika potreba za autonomijom škola, od različitih potreba za prekidom nastave, preko potreba za boljom organizacijom ustanova uopšte, pa do potrebe za nastavom na daljinu.

mobile-learning_orig

Kažu da premijerka sa svojim timom testira neka rešenja za nastavu od kuće. Ok, lepo je to, ali zašto bi to morala da radi premijerka, i to baš sada u jeku pandemije? Zar to nije moralo da se inicira, mnogo ranije, od strane resornog ministarstva i delegira kao posao nastavnicima, grupama nastavnika, stručnim društvima, praktičarima, koji se ovom tematikom ozbiljno bave godinama?
Zar škole ne znaju najbolje kakve resurse imaju na terenu, čime raspolažu njihovi đaci i zar školski timovi ne mogu najbolje da procene koja je to platforma koji će na najjednostavniji način koristiti njihovim potrebama i reursima u ovom momentu?

unnamed

Pre par dana sam imala inicijativu u mojoj školi na temu nastave na daljinu. Dobila sam odgovor da je ideja dobra, ali da je nemoguća realizacija u ovom trenutku. Možda i jeste, ne baratam dovoljnim obimom informacija, ali sam kao učitelj sa mojim odeljenjem, vrlo lako, uspela da napravim plan i način realizacije ovog vida nastave. Par učenika, istina, nemaju uslove za to, ali i na redovnoj nastavi imamo opravdano izostajanje učenika, te to ne smatram nikakvim problemom.

Rekoše, i da se svi nastavnici ne snalaze u korišćenju IKT, što je tačno, ali da li svi nastavnici svakog dana dolaze na nastavu, ili su neki i na bolovanjima i opravdanim odsustvima?

Želim da naglasim da je sve moguće oragnizaovati i realizovati ako se ustanovama da dovoljna autonomija i ako njihovo rukovodstvo prihvati novu ulogu, da se ne čekaju rešenja odozgo, nego da se putem različitih inicijativa i projekata, sami osposobljavaju,  organizuju i opremaju, u onim segmentima, u kojima kaskaju za nekim drugim bolje stojećim ustanovama. Naravno, tu se podrazumeva i obezbeđivanje osnovnih uslova za rad u 21.veku, od normalnog pristupa internetu u svakom uglu škole i školskog dvorišta, preko individualne podrške za svakog učenika  /tablet, laptop ili telefon/ do higijenskih i radnih uslova dostojnih zemlje koja se nalazi na evropskom kontinentu i koja, hteli mi to priznati ili ne, ima dobru obrazovnu tradiciju.

U 21.veku, čekati instrukcije i sva moguća i nemoguća rešenja iz jedne jedine zgrade, od jednog jedinog čoveka, pa makar on bio i ministar, je malo neozbiljno i prilično konzervativno. Rekla bih i ponižavajuće, čak, ako se ima u vidu da u prosveti ima najviše fakultetski obrazovanih i dobro osposobljenih ljudi sa različitim kompetencijama, u odnosu na bilo koji drugi sektor.

Možda su, ova pandemija i kriza u kojoj se nađosmo, odlična prilika za preispitivanje rigidnih zakonskih i podzakonskih akata, ustaljenih decenijskih prevaziđenih i zarđalih praksi i prilagođavanje istih, u skladu sa tendencijama razvijenog sveta. Potrebno je da se u narednim godinama ozbiljno poradi, kako na kompetencijama zaposlenih u resornom ministarstvu i njegovom menadžmentu, tako i na kompetencijama zaposlenih u školama i njihovom menadžmentu. U suprotnom, ostadosmo mi na repu svetskih obrazovnih tokova.

 

Fotografije preuzete sa LINKA_1 i LINKA_2

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s