Свака учионица може бити место из бајке!

 

Од дугогодишњег преданог рада и упорног залагања за иновације и суштински развој образовања и васпитања наше деце, учитељица Жељка Радојичић Лукић полако, али заслужено стигла је до значајне функције у просвети.

Жељaна, која је тренутно на положају помоћника министра просвете за предшколско и основно образовање, исписује велики број страница професионалне биографије утемељене увише од две деценије константног искуственог рада, најпре у области креативног и иновативног приступа просвети и образовању. Творац је оригиналног концепта учења, добитник многих награда и признања, али и покретач бројних креативних акција које имају циљ да подстакну најдаровитије наставнике и ученике.

Сагледавајући стварност из угла посла који тренутно обавља, признаје да се са сетом сећа снажног осећаја задовољства и среће при уласку у учионицу, када је била окружена ђацима. О томе и многим њеним идејама говорила је за iSerbia .

Створили сте оригиналан концепт учења? На чему се он темељи?

У учионици сам провела више од 25 година, неуморно трагајући за новим видовима учења, методама и техникама које деци омогућавају целовито усвајање знања, а сам процес сазнавања чини узбудљивим, надахнутим и подстицајним. Разумела сам и тада, а сада са том филозофијом стварам и живим, да без искуственог учења и нема учења, и да тај процес, ако не доводи до позитивног развоја, до стваралачког и надахнутог бића, не можемо прихватити као учење, већ као једноставно учитавање података, који после извесног времена нестану у сфери подсвесног.

Била сам руковођена чињеницом да нас навике, које стекнемо у детињству, прате кроз живот постајући наши аутентични обрасци живљења и понашања. Закључила сам, такође, да су деца и ученици из градских средина, ускраћени за једно природно животно искуство, јер не расту у природи и са њом не остварују готово никакав однос. Истовремено, нама, који живимо у селу, тешко је разумети да у градовима одрастају деца за које млеко долази из тетрапака и реклама, јаја из фрижидера, чај из апотеке, а хлеб из продавнице. На очигледним примерима, дошла сам до сазнања да су ова деца, бића једне виртуелне димензије живота, јер су им страни токови хране, пут зрна или млека. Они се изненаде када се практично упознају са чињеницама да млеко долази од краве, да јаја даје кокошка, али само једно у току дана.

Лако их је збунити, јер су претпостављали да кокошка у току дана даје више десетина јаја, а није реткост чути ни да кокошка има четири ноге, или да бик даје млеко. Није случајно велики српски песник Љубивоје Ршумовић рекао да се деца на селу рађају као људи, а у граду као кућни љубимци. Деца на селу живе са природом од најранијег узраста, док деца из града природу гледају на интернету. Зар то нису довољни разлози да сваки родитељ из града преузме обавезу да свом детету приушти да делове детињства проживе на селу у сагласју с природом?

С обзиром на то да су ме посебно занимала питања која разматрају окружење у којем наставник и ученик размењују знање, односно уче, време у школи и ван ње, посветила сам стварању амбијента опремљеног потребним наставним средствима који подстиче на рад, учење и стваралаштво кроз игру и истраживање.

Идеја водиља била је да игра мора да буде вођена на необичан начин и одатле, у овом концепту учења, уместо учитељица постоје виле чаробнице које децу мотивишу да уче урањањем у бајку где, кроз чаробан свет приче, заједнички откривају стварност у којој живе. У процесу учења важну улогу имају иновативна наставна средства са којима се деца овде сусрећу,од кућица, у којима живе виле чаробнице, преко различитих амбијенталних учионица, попут повртњака, воћњака, штале, до соларне сушаре, аутоматске метеоролошке станице, људског сунчаног сата или телескопа.Сва та иновативна наставна средства компонована су у јединствену целину доприносећи реализацији радионичарских активности заснованих на интегративној настави, тј. савременом моделу наставе који се темељи на природном повезивању наставних садржаја различитих предмета у јединствену целину.

Једном речју, концепт учења за који се залажем заснован је на интегративној настави у амбијенталним учионицама и иновативним наставним средствима блиским дечјим интересовањима и дечијој култури учења. Интегративна настава деци омогућава сагледавање света у његовој целовитости, што мора да буде и путоказ реформи постојећег формалног образовања.

ec16ca54-878e-47b9-92b0-98238e83d681.png

Познати сте и по великом залагању за промоцију дечјег и наставничког стваралаштва кроз различите форме такмичења и смотри?

Фестивали дечјег стваралаштва су насушна потреба сваког друштва. Земља којој је стало до националног, просветног и културног идентитета мора да уложи напор и пронађе начин да обезбеди средства за живот тих догађаја. Свима нама је потребна креативна чаролија, ако ту синтагму разумете као животно опредељење. Свако, ко изгуби оно надахнуто и стваралачко у свом бићу, истовремено изгуби и један дубоко суштински део своје човечности.

Бавите се научно-истраживачким радом као докторанд у области образовног туризма. Откада потиче Ваше интересовање за ту област?

Област мога интересовања је интегрисање наставних садржаја у амбијенталним учионицама, тако да је било сасвим природно да и на докторским студијама усмерим своју пажњу ка тој области. Све што сам радила и што радим, од фестивала, преко научно-истраживачког рада, па до концепта учења под ведрим небом, чинила сам трудећи се да не губим снагу на сакупљање поена и остваривање резултата по сваку цену, већ на квалитет и оригиналност идеје, која долази из најдубљег дела наших бића, кроз топлу спонтаност, остављајући за собом најлепше примере креативног стваралаштва.

Неретко се дешава да даровити људи расипају стваралачку снагу у више праваца, а да не успевају ни на једном пољу да остваре пуноћу стварања. Одрасли чине грешке, а као пример навела бих неуспеле покушаје Министарства просвете, науке и технолошког развоја да се ученицима ограничи број учешћа на такмичењима. Наставници и родитељи из најбоље намере подстичу поједине ученике да сваштаре учешћем на више такмичења и смотри, уместо да их усмере да се развијају и остварују у једној области. На тај начин несвесно или свесно устоличавате царство површности и неоригиналности.

Залажете се за интегративну наставу у амбијенталним условима. Колико је такав метод образовног процеса примењив код нас и које су му погодности?

Да, велики рад уложила сам, како у откривању природе интегративне наставе, тако и у могућности њене примене. Ради се о иновативним моделу који се у нашем образовном систему ређе примењује због захтевног планирања, организације и реализације овог наставног модела.

Тема подстицајне средине за учење у савременом школском окружењу, такође добија велику пажњу међународне образовне јавности током последњих година.

Нови концепти учења проналазе се у комбинацији различитих педагошких праваца, психологије деце и архитектуре. Приметно је, да се чешће усмерава пажња стручне јавности ка интегративној настави, међутим примена интегративне наставе у амбијенталним учионицамаили под отвореним небом још увек није добила место које заслужује у наставном процесу, а једнако би морала да заузме важно место и у зони просветних закона.

Важно је рећи и следеће: Интегративна настава је дидактички појам и значи много више од комбинације поступака и техника које нам наставу чине занимљивом и привлачнијом. Она је пре свега нова парадигма у образовању која захтева промену како споља тако и изнутра. Мотив и страст коју имам у садашњем послу су садржани управо у томе да подстакнем и утичем на доношење нових законских решења који ће организацију и процес образовања свим учесницима учинити смисленијим, лепшим и лакшим.

Многи даровити људи угушени су непотребним, наметнутим обавезама и захтевима система који сам процес нису учинили бољим. Бирократија је угушила стварање и стиче се утисак да су вредни, предани и талентовани наставници жртве неталентованих чиновника.

Иако веома важан, новац сам по себи није увек једино решење. Многе ствари у просвети могу се решити добром вољом, друштвеном акцијом, подстицањем најбољих и свеобухватним приступом многим решењима.

1

Ваши стручни и научни радови у области образовања су по тематским насловима богати епитетима, окренути свету дечје маште и природе. Где проналазите инспирацију и позитивну стваралачку енергију?

Инспирација је у свему што ме окружује, мада морам признати да у последњих годину дана патим од недостатка креативности, односно положај на ком се налазим, ограничава простор за стварање и рађање идеја. Када мало боље размислим, моја инспирација је бања Врујци и ова неописива лепота природе која ме окружује. Овде, на овом зеленом пространству, у Врујцима, у окружењу склада мириса, звукова и боја, мождане вијуге раде и лакше и брже, па је и стварање било чега креативног и другачијег, овде свакодневица која напаја и храни.

Били сте члан више стручних удружења где сте били на руководећим позицијама. О каквим се стручним удужењима ради и какво сте искуство стекли?

Истина је да сам била на важним функцијама унутар невладиног сектора, али никада на руководећим. Сва та удружења имала су једно заједничко, а то је или наставничка струка или креативност. Радити у афирмисаном удружењу је лакоћа, али улагати време и енергију у афирмисање удружења је велика одговорност, али и велики ужитак.

Сарађивала сам са људима различитих професија, од новинара, преко учитеља, до правника или универзитетских професора, али оно што све њих повезује је жеља да се образовање учини и креативнијим и доступнијим, како у формалном, тако и у неформалном облику.

Сва та искуства су саставни део моје личности и свих компетенција које ми веома користе у обављању тренутног посла.

11401356_1146152398734441_3181013134381975937_n

Добитник сте Светосавске награде за 2012. годину за велики допринос унапређењу система образовања у Србији, затим сте добитник награде за Нај едукатора 2014. године, од стране фондације Живојин Мишић. Проглашени сте од стране „Блиц жене” за Најжену Србије 2014. године Шта за Вас представљају ове награде?

Светосавска награда је била круна мог рада и јако сам срећна што сам је добила након 25 година рада у образовању. Ове године сам са места помоћника министра просвете имала прилику да сагледам доделу ове награде изнутра, односно да прођем цео процес од расписивања, преко пријема и одабира кандидата до саме доделе ове највеће награде у области образовања код нас. Оно што сам приметила, а што ме учинило тужном, је нестрпљење просветних радника, јер смо имали предлоге кандидата којима недостаје озбиљан радни стаж, искуство и потврда кроз различите активности. Верујем да за све постоји прави тренутак, само морамо да имамо стрпљења и вере у себе, али и жеље да се стално надограђујемо и никада не изгубимо веру да ће наш рад бити препознат, иако све говори против тога.

Стицајем околности за Нај едукатора Србије за 2014. проглашена сам на самом врхунцу мог професионалног успеха и она се указала као нека крајња степеница која ме је одвела ка врху професионалне пирамиде. Ово признање је пројекат који подгрева ентузијазам најбољих просветних радника и показује им да има и оних који запажају њихов рад и да није све узалуд.

Знате како, најтеже сазнање које пада наставницима ентузијастима је чињеница да имају иста примања као и њихове колеге које испуњавају форму, без удубљења у суштину. То је оно што ме држи на овој функцији, јер сам свесна да са овог места могу да учиним барем нешто, са места наставника не могу променити ништа. Можда су помаци које сам направила у претходних годину дана јако мали, и јесу мали, али сам сигурна да сам многим наставницима на неки начин помогла.

Сврставање у ред нај-жена Србије је пријао, али је и показао да медији могу доста да помогну. Моја потпуна афирмација у стручној јавности десила се тек овом акцијом Блиц жене. Тада је јавност сазнала за учитељицу Жељану и њене успешне ученике,али и за све награде које сам добила претходних година. Моћ медија је невероватна и зато се са ове функције залажем за афирмацију позитивних примера у образовању. Жеља ми је да на националној телевизији покренемо емисију о образовању која би управо афирмисала успешне школе, наставнике, ученике и њихове пројекте.

Трудили сте се да пренесете што више знања и идеја ученицима, а колико сматрате да сте ви од деце научили, кроз искуство и рад са њима?

Током нешто више од 25 година рада у учионици имала сам част да изведем доста генерација. Све су биле другачије, аутентичне и поред чињенице да сам их ја учила. Приметила сам како се мој приступ раду током година мењао, да су се тако мењале и моје генерације. Искуство је непроцењиво и то је оно што се тешко може објаснити младом наставнику. Године усавршавања и надоградње доносе сасвим новог наставника, тако да сам и ја данас сасвим различит профил наставника од оног са почетка моје каријере. Десило се и то, да сам највећу афирмацију доживела са последњом генерацијом мојих ученика, али ништа мање удела у томе немају ни све оне генерације пре ове. Зато хвала свим мојим ђацима, од оних из родних Бановића, преко Оџака у Босни и Херцеговини, до села мионичког краја, што су ми помогли да се обликујем и надоградим у стручњака каква сам данас.

10460348_766410206806569_6142218978281374349_n

С обзиром на вашу функцију, какви су ваши планови и идеје у области просвете?

Један од првих и неодложних задатака је ревизија Стратегије образовања ако знамо да нам је остало непуне четири године за њено спровођење, а очигледно је да наше друштво нема реалне услове за њену потпуну примену. Зато је неопходно неке ставке ревидирати и усмерити снагу према спровођењу оних делова Стратегије који су реално оствариви и неодложни, а који ћеобразовање вратити тамо где му је место, у врх приоритета развоја друштва. Ако знамо да нема будућих лекара, научника, спортиста, професора без образовања, онда свима мора да буде на првом месту намера да се образовање учини квалитетним, а просветни радници задовољним и мотивисаним.

Свесна сам да ће то ићи јако споро, али постоје и неки други механизми који могу образовање учинити квалитетнијим, а просветне раднике мотивисанијим.

Један од механизама је, свакако, промена медијске слике о образовању, а први корак мора да крене из самог министарства.

Будући тим ресорног министарства мора да води рачуна како се о образовању извештава у медијима, те би њихов први задатак био да обезбеде специјално едуковану особу за планско и систематско, а не ексцесно, извештавање о образовању у медијима. Потребно је осмисилити различите механизме које ће промовисати образовање у јавности, а већ од ове године могли бисмо да кренемо са промовисањем позитивних примера из образовања, истицањем моралних и етичких вредности и афирмацијом ентузијаста који се још увек нису предали. То се може реализовати кроз различите серијале кроз које могу да се спроведу различите акције које би, осим промоције позитивних примера из образовања, имали и промоцију друштвено одговорног пословања.

Даље, морамо стручно усавршавање учинити смисленијим и сврсисходнијим и ослободити се наметања, јер све што постане обавеза, прераста у фрустрацију. Уколико не успемо да подупремо напредовање наставника, ако не материјалном подршком, а оно могућношћу да путем конкурса буду постављани на важна места попут саветника и начелника школских управа или инспектора, директора и саветника у различитим организационим јединицама Министарства просвете, остаћемо без најбољег наставног кадра, јер ће нам најбољи и даље одлазити из образовања.

Такође је битно изнаћи материјална средства како бисмо мотивисали најбоље наставнике за директорску функцију, како би имали лидере који ће, између осталог, применити концепцију проширене делатности, а што је један од начина за јачање аутономије школа, а са друге потреба, ако знамо да нас чека спровођење оптимализације мреже школа. Намерно не кажем да је потребна нова мрежа школа, већ оптимализација постојеће мреже, јер би била непоправљива грешка ослонити се на републички просек и направити јединствене мере за целу Србију. Србија јесу Београд, Нови Сад и Ниш, али и Брус, Црна Трава или Сјеница, и зато јединствени критеријуми нису и не смеју бити примењени.Наравно, свему овоме претходи усклађивање законских и подзаконских аката, а то је, верујте ми, најтежи задатак будућег тима у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Када већ помињем ресорно министарство, мислим да је јако важно да будућа Влада Србије схвати важност раздвајања ресора науке и технолошког развоја од образовања, јер је приметно да је у претходном периоду образовање трпело у корист науке и обратно.

Истина, сви ти механизми су краткорочни, али претходних година била је несташица било каквог масовнијег подстицаја. Ако пођемо од чињенице да су просветни радници јако скромни и да је потребно мало залагање друштва да би они били задовољни, онда нема оправдања ни за мене, а ни за оне који ће доћи на чело Министарства просвете.

На крају, а можда и најважније, сматрам да је потпуно зрело време за озбиљно разматрање свих могућности приватног и јавног партнерства и његовог утицаја на развој система образовања и васпитања. Образовање није самосталан и изолован процес за који једино и само има одговорност надлежно министарство. Оно је, као и уосталом култура, одговорност и других ресора и шире друштвене заједнице, јер образовање не развија само себе и није само себи циљ, вец је смисао квалитетног образовања развој како појединца тако и друштвене заједнице.

Која је ваша порука за младе?

3803d8c7-c8ad-4758-a30d-e6ce47508c19Најбитније је да не обраћају пажњу на сурово сагледавање важности избора занимања од стране нас одраслих, него да прате своје снове и да никада не забораве да је најуносније занимање оно које се ради из љубави. Често замишљам каква би моја каријера била да сам постала правник, а имала сам намеру,и да ли бих икада испунила своје снове. Сигурно је да бих као правник имала већа месечна примања, али никада не бих доживела осећај среће и задовољства при дугогодишњем уласку у учионицу, оазу дечје безбрижности и осмеха.

Извор: iSerbia

Advertisements

Posted on мај 5, 2016, in Uncategorized. Bookmark the permalink. Оставите коментар.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Socceroaza

Blog posvećen fudbalskim trenerima i svim zaljubljenicima fudbalske igre u cilju zajedničkog usavršavanja i edukacije, kao i informisanja o novim načinima, stilovima i metodama treninga u fudbalu, ali i u sportu uopšte.

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

mamica radoznalica

Ovo je moja priča :)

nekinovinastavnici

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

игром до знања

Мојим најдражим ђацима, неисцрпном извору инспирације

СТВАРАЛАЧКИ ДИЗАЈН / CREATIVE DESIGN

Све је могуће оном који верује....

In Centar

Platform for Social Entrepreneurship

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

MOOSHEMA GAZETA

Mooshema blog, zdrav život, zdrava ishrana, fitness

Business Skills

Tretiraj biznis kao što tretiraš sebe!

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Споменка Кочиш

ОШ''Јосиф Маринковић'', Нови Бечеј

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

СЛАЂИНИ ВРАПЧИЋИ

Деца су украс света!

Devetogodišnje obrazovanje

Za nastavnike razredne nastave

DEČJI FESTIVAL KREATIVNA ČAROLIJA

Međunarodni festival dečjeg filmskog, dramskog, muzičkog, likovnog i literarnog stvaralaštva

МИСЛИОНИЦА - ИГРАОНИЦА

II/3 Основне школе"21. октобар" у Крагујевцу

ВРЕМЕПЛОВ

4 out of 5 dentists recommend this WordPress.com site

%d bloggers like this: