Образовање заслужује већу стопу издвајања у укупном буџету државе

65916_10151789624198410_1276460555_n

Inicijatori osnivanja Prosvetne komore Srbije, 10.jul, 2013.

Да ли се слажете да нам је свима доста понижавајућег односа према просветним радницима? Да ли сматрате да образовање заслужује већу стопу издвајања у укупном буџету државе? Има ли међу нама неко ко уме, жели и хоће да ово каже гласно и да га чују?Постоји ли у просвети довољан ауторитет, који ће изговорити на правом месту у право време, да је откуцао задњи час за спас образовног система Србије?

Из дана у дан читам текстове колега са изнетим ставовима по питању штрајка просветних радника. Прво прочитах текст под називом „Зашто просвету треба изузети из најављених мера Владе“, чији је аутор уважени директор Ваљевске гимназије, др Воја Андрић. Текст ми се у целини допао, али ми се крај текста учинио превише смирујући и за мој укус доста „снисходљив“. Међутим, на друго и треће читање и сами ћете схватити да из овог текста провејава мудрост коју нам само године и искуство могу донети. Професор Воја Андрић јесте ауторитет, али да ли су га чули они којима је овај његов текст био упућен?

Прочитала сами и „Отворено писмо просветних радника“ које је од стране једног синдиката упућено премијеру и члановима Владе. Лично сматрам да је ово писмо могло бити много боље и смисленије написано и да је у изворном облику пуно општих места са пар добрих и квалитетних реченица које ме и јесу подстакле да га „шерујем“ на друштвеним мрежама. Ово отворено писмо испред једног синдиката говори о капацитету самог руководства, не само овог синдиката, него синдиката уопште. Утисак је да нас не представљају најбољи од нас, него су се многи квалитетни просветни радници сакрили иза амбициозних вођа (знам то, јер препознајем неке квалитетне реченице уважених колега у којекаквим синдикалним позивима). Не знам зашто је то тако и чиме су то ови други заплашени, али је очигледно да сам крем просветних радника не жели да се ангажује за синдикате и не види у њима снагу за коју се вреди борити. Имају ли синдикати уопште ауторитет у друштву? Постоји ли један синдикални вођа који уме да брани наше ставове на прави начин и којег уважавају сви просветни радници без изузетка?

Управо на ову тему говори текст „Штрајк у опису посла“ колеге Зорана Милојевића из Бора који тврди да већина просветних радника није подржала штрајк  због привидног удруживања синдиката и разлога његовог покретања. Од почетка ове приче о смањењу плата, мој став је био јасан, била сам за штрајк и видела га као једино средство. Међутим, морам признати да су ме размишљања колеге Милојевића подстакла на преиспитивање става. Сасвим је јасно да је колега прагматично сагледао данашњи тренутак, добро проценио капацитете синдиката и оградио се од начина штрајковања, али и наведених разлога за покретање истог. Слажем се да је начин побуне, условно речено, мало превазиђен, али с друге стране ми и даље гледамо како радници целог света заступају овакав вид побуне и да по том питању нико није унео иновације. Треба ли уопште размишљати на ту тему, или је довољно да се ујединимо и кажемо: „Доста је било понижавајућег односа! Образовање заслужује већу стопу издвајања у укупном буџету државе! Или је битно и ко то каже. Има ли КО, да ТО каже?

image

Било, како било, тренутно смо у безизлазној ситуацији, окренути синдикатима или огрнути својим комфористичким огртачем. До пре пар дана била сам за штрајк, за потпуну обуставу рада или макар за бели штрајк. Данас, после толико тога реченог и прећутаног од стране просветних радника и оних који то нису, ипак мислим другачије.

Јавно објављена размишљања колега приближила су ме другачијем ставу. Синдикатима не верујем одавно, али сам веровала колегама просветним радницима. Веровала сам да ми просветни радници можемо сакупити последње атоме снаге и закотрљати точак образовања. Из досадашњих виртуелних активности јасно је да ми умемо само да галамимо из својих фотеља, немамо довољан мотив да искажемо своје незадовољство, или је неповерење у синдикалне вође оно што нас је 22.октобра задржало у учионицама..

Шта нам је чинити? Једини излаз видим у повећању процента издвајања за образовање у укупном буџету државе. Да ли је то и изводљиво? Нема шта није данас изводљиво, само је питање желимо ли удружити снаге, знамо ли начин и имамо ли жељу да утичемо на то.

Ко може утицати на Владу Србије да се повећа издвајање за образовање?

Да ли су синдикати ти који  могу да снагом свог чланства обезбеде подршку у Скупштини Србије?

Да ли је воља ресорног министра довољна за покретање скупштинске процедуре?

Имамо ли ми у нашим редовима посланике који би у Влади лобирали за наше интересе?

Ко треба да покрене ово питање у јавности да би одреаговали они који су надлежни?

Сигурна сам да би то могло учинити неко независно тело којег би чинили СВИ просветни радници. Имамо ли ми такво тело?

Један од предлога групе просветних радника током 2013., остао је на делимично реализованој идеји, а то је била Просветна комора Србије, независно тело које би заступало све просветне раднике, како у предшколском и основношколском, тако и у средњошколском и високом образовању. То тело би било стуб око којег би се сви окупили, тело које би лобирало у наше име и штитило наше интересе.  Можда је повољан моменат да се та идеја и реализује путем измене ЗОСОВ-а и уметања потребног члана који би законски омогућио и регулисао рад просветне коморе. Не знам колико је ентузијазма остало у колегама који су се ангажовали прошле године, али ако има и трунка истог, можда би решење било еснафско удруживање у Просветну комору. Можда, али то морамо урадити сами, неће то за нас урадити нико други, јер Комора не треба лекарима и адвокатима, они имају своју. Просветна комора треба нама запосленима у просвети, или не треба?

Advertisements

Posted on октобар 28, 2014, in Uncategorized. Bookmark the permalink. 1 коментар.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Socceroaza

Blog posvećen fudbalskim trenerima i svim zaljubljenicima fudbalske igre u cilju zajedničkog usavršavanja i edukacije, kao i informisanja o novim načinima, stilovima i metodama treninga u fudbalu, ali i u sportu uopšte.

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

mamica radoznalica

Ovo je moja priča :)

nekinovinastavnici

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

игром до знања

Мојим најдражим ђацима, неисцрпном извору инспирације

In Centar

Platform for Social Entrepreneurship

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

MOOSHEMA GAZETA

Mooshema blog, zdrav život, zdrava ishrana, fitness

Business Skills

Tretiraj biznis kao što tretiraš sebe!

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Споменка Кочиш

ОШ''Јосиф Маринковић'', Нови Бечеј

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

СЛАЂИНИ ВРАПЧИЋИ

Деца су украс света!

Devetogodišnje obrazovanje

Za nastavnike razredne nastave

DEČJI FESTIVAL KREATIVNA ČAROLIJA

Međunarodni festival dečjeg filmskog, dramskog, muzičkog, likovnog i literarnog stvaralaštva

МИСЛИОНИЦА - ИГРАОНИЦА

II/3 Основне школе"21. октобар" у Крагујевцу

ВРЕМЕПЛОВ

4 out of 5 dentists recommend this WordPress.com site

NADARENA DECA

Blog o učenju, razvoju talenta, nadarenosti, nadarenoj deci....i još ponešto...

%d bloggers like this: