Како унапредити образовни систем Србије

IMG_9670ПРОМЕНЕ КОЈЕ СУ ПОТРЕБНЕ ДА БИ  СЕ УНАПРЕДИО ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ

Овде се налазе неки од предлога за унапређење образовног система који су током јуна месеца прикупљене на друштвеним мрежама, у неформалним контактима са колегама и на различитим окупљањима просветних радника. Хвала колегама који су оставили своје коментаре на ФБ групи Велика зборница, посебно колегама Marini Pejčinović и Zheljku Stanimirovic, али и свима који желе да својим учешћем допринесу унапређивању образовног система. посебно се захваљујем колегиницама: Оливери Крупеж из Чачка, Kaтарини Чарапић и Оливери Петровић из Мионице и Маријани Неговановић Обрадовић из Љига. Предлози су сада код државне секретарке Снежана Марковић. Надам се да ће барем неки од предлога наићи на разумевање МПНТР. Уколико имате неке сугестије, корекције,  слободно их оставите у коментарима испод текста. Текст у ПДФ постављен је на ФБ групи Позитивна просветарска група и ту га можете и преузети.

 1.ОПТЕРЕЋЕНОСТ УЧЕНИКА

Систем омогућава само извођење редовне наставе из обавезних школских и обавезних изборних предмета. С обзиром на обим програма и релативно мали број часова, већи део времена издваја се за излагање новог градива. Ученицима се оставља мало времена за самостално  бављење новим наставним садржајима и за њихово усвајање. Интензитет рада је већи, а квалитет педагошког процеса лошији. Ваннаставне активности се маргинализују и гасе – егзистирају само на папиру. Замиру активности које доприносе остваривању социјализацијских и васпитних циљева.

З А К О Н   О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ из 2013.

Члан 32.

Поред редовне наставе, која може да се организује полудневно и целодневно, у школи се организује допунска, додатна и припремна настава.

За ученике којима је потребна помоћ у савладавању програма и учењу, школа организује допунску наставу. (Кад? Колики је објективно број ученика којима је потребна помоћ? Да ли се на исти начин помаже да се са један пређе на два и са три на четири? Колико на тај број утиче велики број ученика у одељењу: много је одељења са 30 до 32 ученика, у средњим школама има по 34, чак до 40 ученика у одељењу)

За ученике од четвртог до осмог разреда са посебним способностима, склоностима и интересовањима за поједине предмете, школа организује додатну наставу. (Кад? Смена пре подне мора после шестог часа да ослободи учионице. У послеподневној смени шести час траје до 19)

За ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом остварује се додатна подршка у складу са индивидуалним образовним планом. (Кад? Ко ће да буде са осталим ученицима којима треба допунска или додатна настава?)

Школа је дужна да организује припрему ученика за полагање завршног испита током другог полугодишта осмог разреда, а десет дана пре полагања испита најмање два часа дневно. (Кад? Они већ имају од 35 до 37 часова недељно).

2.ПРОГРАМ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

Члан 42.

Ради јачања образовно-васпитне делатности школе, подстицања индивидуалних склоности и интересовања, садржајног и целисходног коришћења слободног времена, као и ради богаћења друштвеног живота и разоноде ученика, развијања и неговања другарства и пријатељства, школа је дужна да реализује слободне активности ученика.

Слободне активности организују се у области науке, технике, културе, уметности, медија и спорта. Школа посебну пажњу посвећује формирању музичке и драмске групе ученика, школског листа, фолклора и спортских секција.

Школа је обавезна да за ученике, у оквиру својих капацитета, бесплатно организује спортске секције. (Зар се уз редовну наставу и изборни предмет очекују и слободне спортске активности?)

3.ОПТЕРЕЋЕЊЕ УЧЕНИКА И ТРАЈАЊЕ ЧАСА

  • Прилагодити распоред часова за ученике млађих разреда, у циљу њиховог растерећења

(Ограничити број часова млађих разреда на максимално 4 часа током радног дана; тражи се свођење наставног плана на реалне оквире, смањивање броја наставних предмета – пре свега изоставити страни језик из првог и другог разреда).

  • Прилагодити распоред часова за ученике старијих разреда

(Ограничити број часова млађих разреда на максимално 6 часова током радног дана, како би имали времна и за ваннаставне активности. Наставни планови су претенциозни и формално се води евиденција о часовима који не могу да стану у распоред. Једна градска школа нема ни времена ни простора за одржавање било којег часа ван редовне наставе).

  • Преиспитати потребу за оволиким бројем изборних предмета

(Можда би боље било да имају право да нешто изаберу, али и да не изаберу. Да можда један од њихових избора буде да имају више слободног времена које неће да проведу у школи, већ ван ње; Изборни предмети су вештачки истргнути из садржаја постојећих наставних предмета и могу се интегрисати уколико се наставни програми растерете од преживелих и сувишних садржаја. Није изборни уколико мора да се похађа. Због изборних предмета нема могућности да се изводи допунска и додатна настава којом се подупиру базични наставни предмети).

 

Члан 59.

Ученик у првом циклусу има до 20 часова наставе недељно, односно до четири часа наставе дневно.

Ученик у другом циклусу има до 25 часова наставе недељно, односно до пет часова наставе дневно.

Ученик у првом циклусу који стиче основно образовање и васпитање на језику националне мањине има до 23 часа наставе недељно, а у другом циклусу до 28 часова наставе недељно.

У недељни број часова из ст. 1, 2. и 3. овог члана не урачунавају се часови из изборних предмета и ваннаставних активности.

Часови наставе из ст. 1, 2. и 3. овог члана могу се увећати до три часа недељно осталим активностима планираним школским програмом.

     Облик обр.васпитног рада                V      VI     VII     VIII

Редовна настава                             23        24     26      26

n  Обавезни изборни предмет               1       1       1        1

n  Други страни језик                             2       2       2        2

n  Одабрани спорт                                  1       1       1        1

n  Изборни предмет                                1       1       1        1

                                                           28        29     31      31

n  Додатна настава  (српски ј.)              1       1        1        1

n  Час одељенског старешине               1       1        1        1

                                                           30        31     33       33

n  Допунска настава                               1        1       1        1

n  Додатна настава (математика)          1        1       1        1

n  Слободне активности                       1-2     1-2    1-2    1-2

Друштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности ?

                                                       33-34   34-35   36-37  36-37

 

Добијени резултат недељног фонда не обухвата све предвиђене садржаје јер и наставници осталих предмета имају обавезу или потребу да организују додатни или допунски рад, односно припреме за такмичење из наставног предмета према календару такмичења МПН.

Часови редовне наставе који се одржавају у вечерњим сатима као 5. или 6. мање су продуктивни, а 7. часови додатне или допунске наставе потпуно су непродуктивни. У старијим разредима евидентно је да они морају бити 7. или 8. по реду.

Треба упутити захтев да се преиспита закон који је у колизији са садржајем и обимом постојећих наставних планова и бројних додатних садржаја који су предвиђени као сегменти школског програма.

Иницијатива за покретање поступка ревизије спорног члана 59. Закона о основном образовању усмерена је на заштиту права ученика који су знатно више оптерећени од законског норматива.

Остале  активности планиране школским програмом у којима би требало да фигурирају ученици:

5) програм културних активности школе;

6) програм школског спорта и спортских активности;

7) програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања и програми превенције других облика ризичног понашања;

8) програм слободних активности ученика;

9) програм професионалне оријентације;

10) програм здравствене заштите;

11) програм социјалне заштите;

12) програм заштите животне средине;

13) програм сарадње са локалном самоуправом;

15) програм излета, екскурзија и наставе у природи;

16) програм рада школске библиотеке…

Неусклађеност са недељним и годишњим фондом часова ученика европских земаља

Сектор за истраживање и развој образовања објавио је још 1998. године податке о заступљености базичних предмета у наставним плановима европских земаља:

Матерњи језик је заступљен у свим разредима, односно на свим нивоима обавезног образовања са различитим фондом часова. Начелно се може закључити да је у већини земаља фонд часова матерњег језика, у односу на фонд часова предвиђен за остале предмете, изузетно велики (нпр. у поређењу са фондом часова за математику – и дупло већи, у свим наставним плановима, осим у наставном плану Србије).

И поред тога, реформа је ишла у правцу маргинализовања значаја базичних предмета. Фонд часова не само што није порастао него су матерњи језик и математика остали без подршке која је пружена неким другим наставним предметима.

ПИСА информације о томе колико времена ученици у Србији проводе на редовним часовима српског језика и математике:

n  Часови матерњег језика у Србији недељно трају у просеку 145 минута, у ОЕЦД подручју 217 минута.

n  Просечан недељни фонд часова математике износи 155 минута у Србији, а 214 минута у  државама ОЕЦД.

4.ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА

  • Пронаћи бољи систем вредновања постигнућа ученика на школским, општинским, регионалним и републичким смотрама и такмичењима у циљу подизања мотивације ученика за учешће на њима.

(ИНСИСТИРАТИ најпре на томе да се не поклапају термини за такмичења и да се не ограничава ученицима учешће на њима – забрањено је да учествују на више од два такмичења чиме се шаље порука да су непожељна широка интересовања…)

  • Пронаћи бољи систем вредновања наставника чији ученици постигну високе резултате на школским, општинским, регионалним и републичким смотрама и такмичењима у циљу подизања мотивације наставног особља за припрему ученика за исте.

(Неопходно је написати званични Правилник о награђивању наставника и ученика и обезбедити средства из буџета за те намене – не остављати школама да се (не)сналазе).

  • Пронаћи сврху републичких такмичења.

(Такмичења, где се пар десетина деце која су већ на школском, општинском и окружном такмичењу показала да умеју да решавају тај тип питања са више од 90 одсто успеха (поена), приморавају да још једном раде исти такав тест да се види ко је први а ко други у држави. Уместо да се свих тих пар десетина деце упуте у неку врсту Петнице за основце да сарађују једни са другима и заједно нешто корисно ураде. Ти остали такмичари нису њихови непријатељи него будуће колеге са којима ће делити лабораторију/канцеларију, боље је да склапају пријатељства.

5.ЗАВРШНИ ИСПИТ

  • Тестирање ученика на крају сваке школске године, како би се видела усклађеност датих оцена и нивоа знања ученика. Тако би се натерали појединци да реално оцењују.

(Прецизирати ко прави тестове, од тога зависи колико су валидни, могу ли бити линеарни на нивоу државе, како ће се одражавати на већ закључену оцену, хоће ли се тиме елиминисати остали елементи оцене осим знања).

6.ОПТЕРЕЋЕНОСТ НАСТАВНИКА-АДМИНИСТРАЦИЈА

  • Мање сувишне администрације по школама.

(Описно оцењивање, Извештаји, евиденције, уписивање осталих облика образовноваспитног рада у дневнике;

Испаде да на сваког просветног радника треба да дође један административац. Човек све мање има времена да се бави конкретним стварима и оним за које је школован. Не треба трошити енергију и време на непотребно, већ на постизање основног циља, а то је васпитање и образовање ученика/деце.

  • Осмислити нову докумантацију или прилагодити постојећу за неподељене школе и издвојена одељења.

(Ђачке књижице у млађим разредима; Матична књига за први разред основне школе, Дневник рада у млађим разредима и неподељеним школама;

 Сувишна је евиденција изостанака по месецима када је легализовано одсуствовање ученика из школе када год желе и колико желе…)

  • Укинути или барем унапредити описно оцењивање и свести га на економичност и практичност у циљу да родитељи добију јаснију и прегледнију слику о постигнутом успеху детета.

писно оцењивање чист промашај и да се још 60-их година са њим експериментисало у нашим школама и дошло до закључка да се формализује и да не доприноси увиду у ниво постигнућа. Није га могуће унапредити, могло би само да прати оцену – што је додатни напор.

7.УЏБЕНИЦИ

  • Тим стручних људи, из наставе (свих нивоа), треба да врши рецензију постојећих уџбеника.

(рецензирати неке од квалитетнијих уџбеника и примедбама и сугестијама довести их до одговарајуће форме и садржаја).

  • Исти  уџбеници морају бити на нивоу државе.

(Национална кућа треба да се бави издавањем уџбеника са пуном одговорношћу; Многи имају грешке, лоше илустрације, лоше повезе, а нешто посебно не прате интересовања ученика, па ни оно што се од ученика очекује. Наставници су принуђени да се минимално на њих ослањају. Некада они нису били на изглед привлачни ђацима, али је зато садржај био квалитетан. Обратити пажњу на квалитет и квантитет у њима, па нека се сваком детету да могућност да учи из њега према својим могућностима – као мале енциклопедије знања за одређен разред и предмет. Треба да буду написани тако што ће свака лекција да има задатке са три нивоа тежине, уз напомену који је то стандард. Нека и ученици то знају, како би пратили и лакше процењивали своја знања. Тако ће се поштовати индивидуализација наставе. Појединим наставницима ће се тако дати мања могућност да греше у извођењу наставног процеса.

Уџбеник не сме да буде превелик и претежак – то што се тражи као додатни садржај треба да се нађе у приручницима за наставнике у којима би се налазила упутства за рад и у приручницима за ученике (радним свескама) у којима би се ученицима нудило додатно знање…

  • Сваки уџбеник треба да прати квалитетан едукативни ЦД за учење, вежбање и проверу знања ученика.

(ученици могу да уче и код куће користећи их, уколико имају могућности за то. (Ово је дугорочан циљ, није лако то направити и стандардизовати. До сада су се овим послом бавили професори факултета, колико се види, не баш успешно).

  • Модел уџбеника проверава у пракси, а не на нивоу комисије од неколико чланова који протежирају поједине ауторе.

(Много је грешака и произвољности, што потврђује лоше процене комисија за акредитацију).

8.СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ

  • Преиспитати постојећи модел стручног усавршавања и осујетити потребу наставног особља у прикупљању бодова.

(Наћи модел за мотивацију наставног кадра да се стручно усавршава, да научено на семинарима и стручним скуповима примени у пракси).

  • Увести праксу транспарентности критеријума за одобравања програма стручног усавршавања.

(Један од предлога је да се објаве теме које су занимљиве наставницима, па да се одаберу најбољи радови који су приспели на конкурс.

9.НАПРЕДОВАЊЕ У СТРУЦИ

  • Преиспитати и допунити Правилник о стручном усавршавању.
  • Дати прилику наставном кадру, које има преко 25 година радног стажа и испуњава услове за највише звање,  да може одмах да оствари највише стручно звање.

10.НАГРАЂИВАЊЕ НАСТАВНОГ КАДРА

  • Вредновати то што неко у просвети ради на свом усавршавању и кроз повећање плате наградити оне који имају други и трећи степен студија.
  • Посебно наградити (повећати проценатм сада је 3-4 %) учитеље који раде у одређеним вишеразредним одељењима, тј. неподељеним школама. Ови сеоски учитељи обављају огроман посао, уз врло малу новчану надокнаду у односу на количину посла и напора који улажу.
  • Кроз повећање плате наградити оне који освајају награде на одређеним конкурсима везаним за наставу, држање часа и сл. Тако би се људи мотивисали да конкуришу, напредују и раде квалитетније.

11.ОПРЕМЉЕНОСТ ШКОЛА

  • Осаврменити критеријуме о најосновнијој опремљености било које школе у Србији, како сеоске , тако и градске.
  • Решити питање постојања и опремљености тоалета у сеоским школама.
  • Обезбедити услове преко локалних средина и донатора да свака школа изнад 100 ученика мора имати школску кухињу и фискуптурну салу.
  • Увести обавезан видео надзор свих школских дворишта, како би се деца осећала безбедно у школи у сваком тренутку. Можда то изискује додатне финансије, али шта је то у односу на безбедност.
  • Опремити сваку учионицу функционалним рачунаром и брзим интернетом, у циљу свакодневне и брже доступности квалитетних информација и садржаја,као и могућности избора различитих наставних материјала.

12.СИСТЕМАТИЗАЦИЈА РАДНИХ МЕСТА

  • Увести као обавезу да свака матична, основна и средња школа имају свог психолога и педагога. Уз њихову стручну помоћ лакше превазићи проблеме које праве ученици којима је помоћ потребна.
  • Изменити и донети нови Правилник о цени услуга за средњу и основну школу.

Правилник који је сада на снази је из 1993. (Сл. гласник РС“, бр. 35/93 и Сл. гласник РС“, бр. 42/93). По том Правилнику школа може имати стручне сараднике тек са 24 одељења, што значи да мале школе немају право на стручну службу, а њихови ученици немају једнаке услове за школовање и добијање стручне помоћи.

13.ДИСЦИПЛИНСКЕ МЕРЕ

  • Изменити правилник.

(прецизирати чланове закона који се односе на ову проблематику)

14.САРАДЊА ШКОЛЕ И НЕВЛАДИНОГ СЕКТОРА

  • Стимулисати сарадњу образовних институција и невладиног сектора

Потребно је кроз кровни закон о образовању, Законе о основној и средњој школи и Закон о образовању одраслих предвидети и стимулисати сарадњу институција образовања са невладиним сектором у циљу отварања школа за нове видове формалних и неформалних обука одраслих и целоживотног учења.  Законски треба омогућити овим институцијама да кроз партнерства и размену ресурса осмишљавају програмске  садржаје, које би одређени стручни органи одобравали и финансијски подржали, за образовање одраслих и целоживотно учење, чиме би ове институције допринеле побољшању услова живота у својој средини и упошљавању технолошких вишкова.

15.ИЗБОР ДИРЕКТОРА

  • Избацити из школе политику и одабир директора који је члан неке партије

(Увести „адресу“, орган, место и /или особа, на коју директор може да се обрати када локални политичари и просветни инспектори лобирају ( читај – наређују) да се приме њихови кандидати, сви знамо да је велики притисак на школе тј. на директоре;

Досадашња пракса је да сами наставници најпре бирају директоре који не инсистирају на испуњавању законских обавеза, код којих може да се ради колико се хоће, а не колико се мора.

Потребно је при избору директора или уважавати мишљење наставничког већа или укинути тражење мишљења ако оно за тај избор нема никаквог значаја

  • Ускратити Школским управама право да намећу директорима школа упошљавање енормнног броја наставника из реда технолошких вишкова који оптерећују буџет уситњавањем норме, проширују колектив који постаје нефункционалан…
  • Инсистирати од руководећег кадра да имају и поштују кодекс понашања наставника (не може наставник да се „дружи“ са ученицима и родитељима), да се уведе кодекс понашања ученика и родитеља, да се одреде правила понашања у школи која сви запослени треба да се придржавају, да се одреди кодекс облачења наставника и ученика.

16.ОТВАРАЊЕ МОДЕЛ ЦЕНТАРА

  • Осавремењавање наставе у природи кроз акредитацију модел центара у којима би се иста реализовала.

Потребно је осавременити наставу у природи кроз акредитацију модел центара за извођење рекреативних настава по словеначком моделу. То значи да треба да постоји одређен број модел центара у РС акредитованих на основу програмских садржаја које нуде. Цена услуга у овим модел центрима би морала бити фиксна уз партиципацију државе или локалне самоуправе (изнаћи модел финасирања партиципације). Истовремено, модел центри треба да буду мултифункционалне установе за пружање услуга у области образовног туризма, формалних и неформалних обука, целоживотног учења у партнерствима са другим установама образовања и невладиним сектором. Постојање оваквих институција регулисати кровним законом о образовању.

 

Advertisements

Posted on јун 30, 2014, in Uncategorized. Bookmark the permalink. 2 коментара.

  1. Слажем се са сваком написаном идејом. Додала бих још да се описно оцењивање може радити кроз чек листу, при чему би родитељи имали детаљан увид у постигнућа свог детета, а за учитеље би то било мало посла. Убацила бих и неопходност развијања процеса мишљења код детета, критичког и креативног мишљења. Ово је потребно непрестано истицати јер код нас (и поред сазнања да је то лоше) наставници и даље захтевају и подстичу репродуктивно знање.

  2. Milena Petrovic

    Ne mogu da shvatim da zahtevate povecanje broja casova Srpskog jezika!!!!!!!! Pa kad saberete sve casove lingvistike I matematike dobijete 50% ucenickih casova. Katastrofa!!!! Umetnost, kreativnost, sposobnost slobodnog razmisljanja, snalazenja…, to nam je potrebno u skolstvu. Pa sa losim programom deca nece moci ni sa 10 casova nedeljno da nauce da razumeju procitano, neki cak ni da nauce da citaju.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Socceroaza

Blog posvećen fudbalskim trenerima i svim zaljubljenicima fudbalske igre u cilju zajedničkog usavršavanja i edukacije, kao i informisanja o novim načinima, stilovima i metodama treninga u fudbalu, ali i u sportu uopšte.

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

mamica radoznalica

Ovo je moja priča :)

nekinovinastavnici

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

игром до знања

Мојим најдражим ђацима, неисцрпном извору инспирације

In Centar

Platform for Social Entrepreneurship

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

MOOSHEMA GAZETA

Mooshema blog, zdrav život, zdrava ishrana, fitness

Business Skills

Tretiraj biznis kao što tretiraš sebe!

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Споменка Кочиш

ОШ''Јосиф Маринковић'', Нови Бечеј

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

СЛАЂИНИ ВРАПЧИЋИ

Деца су украс света!

Devetogodišnje obrazovanje

Za nastavnike razredne nastave

DEČJI FESTIVAL KREATIVNA ČAROLIJA

Međunarodni festival dečjeg filmskog, dramskog, muzičkog, likovnog i literarnog stvaralaštva

МИСЛИОНИЦА - ИГРАОНИЦА

II/3 Основне школе"21. октобар" у Крагујевцу

ВРЕМЕПЛОВ

4 out of 5 dentists recommend this WordPress.com site

NADARENA DECA

Blog o učenju, razvoju talenta, nadarenosti, nadarenoj deci....i još ponešto...

%d bloggers like this: