ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКА ИНДОКТРИНИРАНОСТ НАСТАВНИКА

296373_10150300653997894_616097893_7940175_1960691398_n„Индоктринација: термин ’индоктринација’ изведен је од латинског глагола doctrinare, чије је основно значење ’подучавати’. Индоктринација представља систематско убеђивање некога да су уверења и потребе које му се намећу – његова стварна уверења и потребе.“

По којим смо то педагошким, дидактичким и методичким смерницама ми професионално оспособљавани, по којим смерницама нас педагошки саветници и стручни сарадници „на терену“ додатно тобоже усмеравају, по којим смерницама имамо тзв. стручно оспособљавање на семинарима?

Одговор је: ПО СМЕРНИЦАМА АКАДЕМСКИХ ЗНАЊА, ПРИНИЦИПА, МОДЕЛА, ТЕОРИЈА, ПРЕПОРУКА, ЗАХТЕВА – академске педагогије, академске дидактике, академских методика. Академских педагошких дисциплина КОЈЕ НЕ ПОЛАЗЕ ОД РЕАЛНОГ СТАЊА У НАСТАВНОЈ ПРАКСИ, ВЕЋ СВОЈЕ ИДЕЈЕ (принципе, теорије, итд.) ДЕФИНИШУ ЗА НЕКЕ АПСТРАКТНЕ, РЕАЛНО НЕПОСТОЈЕЋЕ СИТУАЦИЈЕ.

ДА ЛИ ЈЕ НЕКО У СРБИЈИ, НА БИЛО КОЈЕМ МЕСТУ, У БИЛО КОЈОЈ ПРИЛИЦИ, У ОКВИРУ ПОЛАГАЊА ИСПИТА ИЗ ОВИХ ДИСЦИПЛИНА, ИЛИ НА НЕКОМ ОД СЕМИНАРА – ЧУО ЗА БИЛО КОЈЕ ПЕДАГОШКО ИСТРАЖИВАЊЕ У КОЈЕМ СЕ ПРЕЗЕНТУЈУ РЕЗУЛТАТИ ПРАВОГ СТАЊА ИЛИ ОПИСУЈУ ПРАВА ДЕШАВАЊА У НАСТАВНОЈ ПРАКСИ?! Тако нешто би било равно натприродној појави у нашем школском систему!

Па, шта са тим, рекао би неко – имамо лоше резултате педагошких истраживања наше наставне праксе, академске педагошке дисциплине нам дају своје смернице по којима треба радити, можда ми баш преко тих смерница побољшамо саму праксу, у чему је ту проблем, ЗАШТО СЕ МИ НЕ БИСМО ПОТРУДИЛИ И РАДИЛИ ПО ТИМ СМЕРНИЦАМА АКО СУ ОНЕ ДОБРЕ?

СТВАР ЈЕ У ТОМЕ ШТО СУ ПЕДАГОШКЕ, ДИДАКТИЧКЕ И МЕТОДИЧКЕ СМЕРНИЦЕ КОЈЕ НАМ СЕ ДАЈУ (НАМЕЋУ) – КРЕИРАНЕ ЗА НЕКЕ АПСТРАКТНЕ, НЕПОСТОЈЕЋЕ НАСТАВНЕ СИТУАЦИЈЕ, ЗА АПСТРАКТНЕ, НЕПОСТОЈЕЋЕ УЧЕНИКЕ, за школство негде на Марсу или Јупитеру. БЕЗ РЕЗУЛТАТА ПЕДАГОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА, БЕЗ ПОЗНАВАЊА ДЕШАВАЊА И ФАКТОРА КОЈИ ДЕЛУЈУ У ЖИВОЈ НАСТАВНОЈ ПРАКСИ – АКАДЕМСКИ ПРИНЦИПИ, КОЈИ НИСУ НА ЊИМА ЗАСНОВАНИ, ПУКЕ СУ ПРАЗНЕ ПРИЧЕ, КОЈЕ ЈЕ ИЛИ НЕМОГУЋЕ ПРИМЕНИТИ У ПРАКСИ ИЛИ, АКО ИХ НЕКАКО И ПРИМЕНИМО, НЕ МОГУ ДАТИ РЕАЛНЕ, МЕРЉИВЕ РЕЗУЛТАТЕ, ТЈ. МОЖЕМО САМО ИМАТИ ИЛУЗИЈУ ОСТВАРЕНИХ РЕЗУЛТАТА.

Раскорак између реалног стања у наставној пракси и онога што нам академске педагошке дисциплине, и на факултетима и преко педагошких саветника и стручних сарадника, намећу, често, за оне који то умеју да уоче, рађа У ПРАВОМ СМИСЛУ КОМИЧНЕ ПАРАДОКСЕ! Нема места у кратком тексту за описивање ширег круга таквих „феномена“, само једна илустрација, наравно, из праксе.

Академска дидактика и/или одговарајућа методика врло нам педантно И САМОУВЕРЕНО ПОПУЈУ о томе каква треба да буде добра (узорна) припрема за час, односно, какав треба да буде добар час. Та ЖАЛОСНА ПРИЧА свима је добро позната, са оним циљевима који тамо треба да стоје, у суштини – само као некакви украси, са оним фазама (увод часа, главни део часа, завршни део), са повезивањем новог са старим градивом, итд. Замислимо колегу који иде на час у некој средњој стручној школи, у некој од оних школа у којима је УСПЕХ АКО УОПШЕ МОЖЕТЕ ДА ОДРЖИТЕ ЧАС, ДА УОПШТЕ ЗАВЕДЕТЕ ЕЛЕМЕНТАРНУ ДИСЦИПЛИНУ НА ЧАСУ, када, малтене, бринете да ли вам ученици нису припремили неку „зврчку“ (корпа за отпатке која ће вам пасти на главу када отворите врата, или нешто слично, иновативно), и – ви идете на час у таквом одељењу, а са педантно, по смерницама академских педагошких дисциплина, припремљеном и осмишљеном концепцијом часа. У складу са тим је и један догађај из праксе, који јесте анегдотског карактера, али управо одлично суштински одсликава раскорак о којем говоримо. Младом наставнику, у средњој стручној школи, док је имао паузу, директор нареди да оде и замени неког колегу који је изненада јавио да не може да дође у школу. Млади, ТАЗЕ ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКИ ИЗДОКТРИНИРАНИ наставник почне да објашњава како се није спремио за тај час, како чак и не зна која наставна јединица је у питању, итд., на шта му директор одговори: „Пусти наставну јединицу, само ти иди и буди са њима да се не побију и не избоду шрафцигерима!“

Они који бране ове дисциплине, рекли би: да, али нису сва одељења таква. Нису, али – на екстремима се недостаци најбоље уочавају. Ти исти недостаци, парадокси, свакако постоје и када се ради у било којем одељењу, и у основним школама и у гимназијама, али – они су можда слабије уочљиви. (Узгред: да неко не схвати ово раздвајање као некакво вредносно рангирање школа, говорим о реалном „стању ствари“, које произлази из састава одељења у појединим школама, уз признање: колеге у средњим стручним школама на већим су мукама у свом раду.)

СВИ ТИ, ТАКВИ ФАКТОРИ СУ ЗА АКАДЕМСКУ ПЕДАГОГИЈУ, ДИДАКТИКУ И МЕТОДИКЕ – ОГРОМНО ПРОСТРАНСТВО TERRA INCOGNITA. У њиховој лепршавој визији, школе су за ученике храмови знања ка којима они орно хрле, часови су ситуације у којима су ученици жедни знања, итд., да не набрајам даље да се некоме од наставника практичара од ових илузија не смучи. Пошто у знањима, принципима, препорукама, итд., које нам академски стручњаци педагошких дисплина дају, нема ових фактора КОЈИ КЉУЧНО ОПРЕДЕЉУЈУ ДЕШАВАЊА НА ЧАСОВИМА, примена књишких идеја у пракси не даје ни приближне очекиванима резултате. Јер бројни, академским стручњацима непознати фактори праксе – обезвређују у примени саме теоријске конструкције.

Да ли је неко можда имао ПРЕЗЕНТОВАНЕ РЕЗУЛТАТЕ ИСТРАЖИВАЊА НАШЕ НАСТАВНЕ ПРАКСЕ на било којем семинару или при полагању испита из било које педагошке дисциплине?! ДА ЛИ ЈЕ НЕКАД, НА НЕКОМ СЕМИНАРУ, СТРУЧНОМ САВЕТОВАЊУ ИЛИ КАДА СУ ПРОСВЕТНИ САВЕТНИЦИ ПОСЕЋИВАЛИ ЧАСОВЕ – ТРАЖЕНО ДА ОПИШУ РЕАЛНО СТАЊЕ У НАСТАВНОЈ ПРАКСИ И ДА НАБРОЈЕ ПРОБЛЕМЕ НА КОЈЕ НАИЛАЗЕ У ПРИМЕНИ СВЕГА ОНОГА ШТО ИМ ЈЕ ПРОПИСАНО ДА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ?! ИЛИ СЕ ДЕШАВА, ПО ПРАВИЛУ, СУПРОТНО: САМО СЕ ПОПУЈЕ И ПРОПИСУЈЕ КАКО ДА СЕ РАДИ, А ДА ОНАЈ КО ТО ЧИНИ УОПШТЕ НЕМА ПОЈМА О ДЕЛОВАЊУ МНОШТВА ФАКТОРА У ПРАКСИ, КОЈИ ПРИМЕНУ ОНОГА ШТО ПРОПИСУЈЕ ЈЕДНОСТАВНО ОНЕМОГУЋАВАЈУ.

Ваљда се подразумева како нас то преко ових механизама академски стручњаци, те педагошки саветници и стручни сарадници по школама, као њихове „продужене руке“, нехотице индоктринирају. Они полазе од илузије о нормалном, добром стању у наставној пракси, о сасвим солидном фунционисању образовања, о солидном стању свих актера у њему, а улога принципа, модела, итд., које нам дају и прописују, на које нас обавезују, јесте у томе да само даље одржавају то ЗАМИШЉЕНО добро функционисање, односно, да га само у некој мери (не суштински јер за тим нема потребе) побољшавају.

Мирослав Првуловић, Гимназија Велика Плана

Преузето са ФБГ

Advertisements

Posted on фебруар 9, 2014, in Uncategorized. Bookmark the permalink. Оставите коментар.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Socceroaza

Blog posvećen fudbalskim trenerima i svim zaljubljenicima fudbalske igre u cilju zajedničkog usavršavanja i edukacije, kao i informisanja o novim načinima, stilovima i metodama treninga u fudbalu, ali i u sportu uopšte.

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

mamica radoznalica

Ovo je moja priča :)

nekinovinastavnici

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

игром до знања

Мојим најдражим ђацима, неисцрпном извору инспирације

In Centar

Platform for Social Entrepreneurship

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

MOOSHEMA GAZETA

Mooshema blog, zdrav život, zdrava ishrana, fitness

Business Skills

Tretiraj biznis kao što tretiraš sebe!

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Споменка Кочиш

ОШ''Јосиф Маринковић'', Нови Бечеј

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

СЛАЂИНИ ВРАПЧИЋИ

Деца су украс света!

Devetogodišnje obrazovanje

Za nastavnike razredne nastave

DEČJI FESTIVAL KREATIVNA ČAROLIJA

Međunarodni festival dečjeg filmskog, dramskog, muzičkog, likovnog i literarnog stvaralaštva

МИСЛИОНИЦА - ИГРАОНИЦА

II/3 Основне школе"21. октобар" у Крагујевцу

ВРЕМЕПЛОВ

4 out of 5 dentists recommend this WordPress.com site

NADARENA DECA

Blog o učenju, razvoju talenta, nadarenosti, nadarenoj deci....i još ponešto...

%d bloggers like this: