Lažna pionirka

Prva strana mog bukvara, smeši mi se najveći sin svih naših naroda i narodnosti. Prva strana moje čitanke, smeši mi se najveći rodoljub svih naroda i narodnosti. Zid moje učionice, smeši mi se najveći među nama. Moj prvi dečji časopis, smeši mi se najveći državnik svih vremena. Gde god se okreneš, Titovo lice, smeši se, podržava, teši, ohrabruje.

Danas nam zameraju što smo voleli „najvećeg izdajnika“. Zameraju nam što smo klicali predsedniku države koja se nalazila visoko na lestvici uglednih svetskih država. Zameraju nam što smo poštovali lik i delo cenjenog svetskog državnika tog vremena. Zameraju nam što smo voleli druga Tita. Sa vremenske distance sve je nekako lakše. Lako je suditi i osuđivati. Lako je vređati i obezvređivati. Lako je ocenjivati i potcenjivati. Teško je biti objektivan!

Dvorište moje škole lomi se pred masom koja je došla da isprati “štafetu mladosti”, za mesec dana je Titov rođendan, dug je put do Beograda. Dok na razglasu odjekuje moje ime, nameštam plavu pionirsku kapu, popravljam čvor crvene satenske marame, dodirujem okovratnik bele šifonske bluze, spuštam ruke na faltne štofane braon suknjice, spremna sam. Ponosno izlazim na veliku ukrašenu binu, prilazim stolu prekrivenom poljskim cvećem. Pratim pogled učitelja koji mi daje znak da uzmem sa stola „štafetu“. Prvi put je vidim ovako izbliza, mnogo je manja i oskudnije ukrašena od onog što sam očekivala, ali štafeta je štafeta.  Saznanje, da ću ja biti, ta, koja će poneti štafetu drugu Titu, ubrzava rad srca, znoji moje male dlanove. Pružih drhtave ruke, stegoh nešto što je meni ličilo na jednostavno ukrašeni mikrofon. „Sad lagano potrči“, čuh šapat učitelja, i potrčah lagano. Svi trče iza mene, malo mi to čudno, zar ne mogu brže od mene. Ispred mene, neki čika sa ogromnom mašinom na ramenu, trči unazad. Mnogo kasnije sam saznala da je to bio kamerman koji je ovekovečio trenutak moje slave. Tada nisam imala vremena za zagledanje čudne mašine sa svetlim okom, treba stići do Beograda, učitelj je rekao da je Beograd daleko. Nailazim na školsku kapiju, na njoj stoje starije učenice, velike razvijene devojke. Jedna pruža ruku prema meni, zaobilazim je, ali… Zaprepašćenost.Razočaranje. Zar samo trideset metara?

Zbog ovih tridesetak metara, osuđivala sam mamu, jer se nije potrudila da nađe tamnoplavi štof da izgledam kao prava pionirka, ili barem crni. “Samo prave pionirke nose štafetu pravo u ruke drugu Titu”, zvocala sam, “a ti si me poslala u braon suknji, svi su videli da nisam prava pionirka i oteli su mi štafetu”. Dugo mi je trebalo da prežalim što nisam odnela tu štafetu, pravo, do Beograda.

Kako sada zamerati ovom detetu, koje je odavno postalo odrasla osoba, što se sa nostalgijom seća vremena Titove štafete, što ne može da zaboravi radost, sreću i sklad  jednog divnog bezbrižnog vremena?

Advertisements

Posted on новембар 29, 2013, in Uncategorized and tagged . Bookmark the permalink. Оставите коментар.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Socceroaza

Blog posvećen fudbalskim trenerima i svim zaljubljenicima fudbalske igre u cilju zajedničkog usavršavanja i edukacije, kao i informisanja o novim načinima, stilovima i metodama treninga u fudbalu, ali i u sportu uopšte.

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

mamica radoznalica

Ovo je moja priča :)

nekinovinastavnici

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

игром до знања

Мојим најдражим ђацима, неисцрпном извору инспирације

In Centar

Platform for Social Entrepreneurship

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

MOOSHEMA GAZETA

Mooshema blog, zdrav život, zdrava ishrana, fitness

Business Skills

Tretiraj biznis kao što tretiraš sebe!

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Споменка Кочиш

ОШ''Јосиф Маринковић'', Нови Бечеј

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

СЛАЂИНИ ВРАПЧИЋИ

Деца су украс света!

Devetogodišnje obrazovanje

Za nastavnike razredne nastave

DEČJI FESTIVAL KREATIVNA ČAROLIJA

Međunarodni festival dečjeg filmskog, dramskog, muzičkog, likovnog i literarnog stvaralaštva

МИСЛИОНИЦА - ИГРАОНИЦА

II/3 Основне школе"21. октобар" у Крагујевцу

ВРЕМЕПЛОВ

4 out of 5 dentists recommend this WordPress.com site

NADARENA DECA

Blog o učenju, razvoju talenta, nadarenosti, nadarenoj deci....i još ponešto...

%d bloggers like this: