Da li nam treba „Prosvetna komora“

22340_101817916518992_100000723534609_49702_2588233_nPodstaknuta diskusijama na socijalnim mrežama na temu sprovođenja novog Pravilnika o stručnomm usavršavanju i napredovanju u struci, imam potrebu da napišem neka moja promišljanja na ovu temu. Svi koji posećuju ovaj blog, znaju da je vlasnik bloga prosvetni radnik koji svakodnevno radi na ličnom stručnom usavršavanju i da je za njega pojam „celoživotno učenje“ pravilo po kojem jedino i ume da funkcioniše.

Međutim, poslednji „Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika”, isto kao i onaj pre njega, izaziva u meni otpor prema napredovanju u struci. Naravno, da je svima jasno da nemam problem sa ispunjavanjem uslova za sticanje zvanja, naprotiv, ali imam problem u nedostatku osetljivosti sadržaja Pravilnika prema prosvetnim radnicima koji imaju dovoljno godina radnog staža da mogu reći da su „iskusni“ praktičari, a opet nedovoljno da se odreknu tog istog napredovanja. Naime, govoriću ovde o svom primeru, ako danas imam nešto više od 23 godine staža u prosveti, i ako prikupim „silnu“ dokumentaciju tokom 2013., pa ako znamo da postoje 4 zvanja, a da je razmak između svakog od njih uslovljen pravilnikom i iznosi najmanje dve godine, da li to znači da ću do najvišeg zvanja doći u najboljem slučaju u 32-oj godini radnog staža ili realno oko 34-te godine? Zar mi je potrebno to zvanje da bih ispunila uslov za penziju i mogla svojim penzionerskim prijateljicama, u šah klubu ili sličnom mestu okupljanja, reći da imam najviše zvanje u prosveti? Da li mi to zvanje treba da bih mojim penzionerskim drugama istakla da ja nisam bilo ko, pa da će iz poštovanja prema mom liku i delu morati dozvoliti da ja prva zasladim kafu?

Možda vam se čini da sam ovom mojom pričom prenaglasila i omalovažila pomenuti „Pravilnik“, ali to mi nije bila namera. Moja namera je da pokušam da utičem da prosvetni radnici rade na sebi bez opterećenja da li ispunjavaju ili ne ispunjavaju uslove za određeno zvanje.

Slušam i na neki način i indireknto učestvujem u različitim „veštačkim pripremama“ za kojekave ugledne i ogledne sate. Gledam kolege koje dve decenije „troše“ vreme u prosveti, grickaju strpljenje razočaranih roditelja i zloupotrebljavaju bezuslovno poverenje svojih đaka, a danas su prvi na listama za pripreme uglednih časova. Odnekud svakodnevno isplivavaju face koje, ako izuzmemo roditeljske sastanke, nisu imali javni govor, a sada su sasvim kompetentne i odvažne da drže predavanja (prepisana ili skinuta sa neta) na Nastavničkim većima da bi iznudili ona 2 ili 3 boda. Slušaoci su oni drugi, često mnogo kompetentniji za javni govor, ali neće da se zmalaćuju, a ionako će ubeležiti 1 bod.

Upravo su ovo razlozi, što ovo  sprovođenja Pravilnika o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika ne shvatam ozbiljno i imam otpor „da i ja počnem da radim na sebi“.

Svaka čast kvalitetnim kolegama koji svoje slobodno vreme posvećuju tumačenju ovog pravilnika širom društvenih mreža. Dobro je to, sigurno znači svima imati gde i sa kim razmeniti različita razmišljanja i stavove. Čitam komentare, neki su prenaglašeni kao ovo moje razmišljanje, neki pozivaju na potpisivanje različitih peticija, neki se plaše za radno mesto zbog najavljenog plaćanja „po glavi učenika“, ali se svi slažu u jednom, a to je da su prosvetni radnici na margini društvene lestvice dugi niz godina.

U prosveti se sve svelo na entuzijazam, a od toga ne može biti napretka na duže staze. U svakom kolektivu postoje entuzijasti, koji rade na sebi i bez potrebe da se popnu na skali zvanja i tako će biti i sa pravilnikom i bez njega.

Svima nam je poznata činjenica, da bi se pomenuti pravilnik i realizovao, potreban je i opipljiv budžet za finansiranje tih „zvanja“. Znamo da tih preko potrebnih dodatnih sredstava nema, a sve su prilike da ih neće ni biti. Smatram da će započeti sistem stručnog usavršavanja i obaveznog vođenja portfolija, u ovakvim uslovima, potrajati sigurno par godina, ali samo iz straha da ljudi ne ostanu bez posla, a nikako iz realne želje da se radi na sebi i svom stručnom usavršavanju. Sve dok država ne bude povećala budžet namenjen obrazovanju i dok naše društvo ne shvati da nema napretka države ako je plata onih koji obrazuju manja od toplog obroka pojedinih roditelja, nema ni stvarnog rada na ličnom profesionalnom razvoju.

Samo po sebi, nameće se pitanje: „Zašto nam se dešava, ovo što se dešava? Zašto ne reaguje nadležno ministarstvo na očaj u koji je upala prosveta?“

Moj odgovor je jednostavan, ali ne i prost: „Sve dok pojedinci budu radili na svom profesionalnom razvoju, sve dok baze znanja budu pune kvalitetnih stručnih radova, sve dok je kreativnih nastavničkih blogova i kvalitetnih učiteljskih sajtova, poput sajta učitelja Toplice iz Aleksinca, sve dok je kvalitetnih entuzijasta poput Slavice Jurić i Jugoslave Lulić iz Bačke Palanke, Jasmine Pivnički iz Sremske Kamenice, Slavice Gomilanović iz Oreškovice, Vere Gašparovski iz Novog Sada, Snežane Grozdanović iz Velike Plane, Suzane Petrović iz Niške Banje, Snežane Jojić iz Kraljeva, Ivone Popović iz Laćarka, Veselinke Jurić, Dejana Kreculja, Violete Miladinović, Jovanke Stepanović, Andrijane Šikl, Momčila Stepanovića, Gorice Stanojević, Mihajla, Olivere, Lucije, Jasmine, Katarine, Marije, Slaviše, Petra, Snežane, Maje, Zdenke, Zorana, Dejana….i sličnih, naše ministarstvo će smatrati da smo savim dovoljno plaćeni, da ljudi na terenu kvalitetno rade, da ima efekata i da, što je najbolje u svemu, ti isti kvalitetni entuzijasti ĆUTE“.

Autorka bloga @Hajde da se igramo, napisala je u svom članku “Vršeći samoprocenu svoga rada imati jasnu sliku o svom radu i da će znati gde se nalazi u odnosu na prethodni period, ali i koje su njegove jake strane, a koje slabe, u kom pravcu treba da se razvija kako bi poboljšao kvalitet svog rada…”, a ja kažem: Ne možemo očekivati ovo od akademskog građanina kojeg država plaća kao čobanina, možda i manje.”

Volela bih da me dematuje vreme koje sledi, i nikako ne savetujem mladim kolegama da podrže ovaj moj stav i da im služi za ugled, ne nikako, ovo je samo razmišljanje praktičara pesimiste.

Umesto zaključka, reći ću da nisam ljuta, nisam ni pesimista, samo pokušavam da probudim javno mnjenje jer jedino ujedinjeni i okupljeni oko zajedničkog cilja možemo nešto postići, a naročito na poboljšanju kvaliteta života prosvetnih radnika, a evo i kako:

  • Pišimo na našim blogovima, sajtovima i društvenim mrežama o tome kako poboljšati kvalitet života i rada prosvetnih radnika.
  • Naterajmo našim javnim istupima MP da oformi bazu podataka na osnovu koje će se  lako odrediti zvanje svakog pojedinca!
  • Podstaknimo MP da oformi tim za osmišljavanje jednostavnog načina vođenja dokumentacije koristeći IKT!
  • Insistirajmo na uspostvaljanju neophodnog minimuma opremljenosti učionica.
  • Lobirajmo za poboljšanje uslova rada u seoskim školama.
  • Tražimo manji broj učenika u odeljenjima.
  • Oformimo nezavisno telo, neka to bude, recimo, „Komora prosvetnih radnika“, koja će se ozbiljno i nepristrasno baviti navedenim problemima. Potrebno nam je novo nezavisno telo koje nije sindikat, kojeg ne finansira MP, a koje će u naše ime moći da kritikuje, ukazuje, reaguje, procenjuje, lobira, deluje onda kad treba i gde treba. Ako vam se ovaj predlog dopada ostavite komentar, predlog, sugestuju, možda nešto i promenimo.
  • Svakako GLASAJTE na ovom linku!

Advertisements

Posted on јануар 11, 2013, in Uncategorized and tagged . Bookmark the permalink. 29 коментара.

  1. Nešto nam treba … ali šta je to, ne znam. Još uvek ne mogu da stvorim sliku da će kolege u mom kolektivu raditi bolje ako im plata bude 100 000 dinara, niti ako imaju neko zvanje više od sadašnjeg. Mada možda i grešim … treba nam nešto što će nas promeniti da nas ne potcenjuju, kao ljude … jer tu smo najviše utučeni.

    • И ја имам осећај да је наставничко, професорско, учитељско, звање, ма било које звање везано уз књиге и учење, понижено и увређено. Још је жалосније, кад то чине и колеге.

  2. Draga koleginice potpuno se slazem sa Vama, jedina je zamerka sto ste i suvise blago kriticni prema tzv. MP. Puno pozdrava !

  3. Snežana Grozdanović

    Pročitala sam sve ono što i sama mislim i drago mi je što nisam usamljena u tim mislima.

  4. Ne, molim te, „prosvetarska komora“. Komora prosvetnih radnika. Ili kako već. Mislim da je reč „prosvetar“, koju je uveo sistem iz devedesetih godina prošlog veka, apsolutno neadekvatan i da bi ga trebalo izbaciti iz javnog diskursa. On samo doprinosi opštoj slici nepoštovanja profesije prosvetnog radnika koje traje već više od dvadeset godina.

  5. Драго ми је да имам истомишљенике по овом питању (да не кажем проблему јер нам заиста представља проблем да несметано функционишемо и испуњавамо своје обавезе – пре свега да образујемо децу, а енергија нам одлази на рад у тимовима, убеђивање родитеља да је инклузија добра, више пажње посвећујемо ученицима са потешкоћама у учењу, записујемо сваку реч,поступак ученика, разматрамо да ли је то насиље или не, водимо празне разговоре са родитељима (не)спремним за сарадњу , али упознатим са својим и правима детета – ово нису само моја искуства, већ говорим уопштено на основу искустава других из мог окружења). Ми учитељи НАЈВИШЕ РАДИМО! Правилник ме вређа и деградира – зар нешто од свега тога нисмо до сада радили (можда неки нису?!) ? Зашто нас претварају у ловце на бодове? Ја јесам за унапређење образовања, пре свега за осавремењавање наставе, али за то су потребна средства. Није ми тешко да пишем припрему и припремам наставне листиће по нивоима, користим савремене наставне методе и средства, али . . . новац! Ми имамо у школи фотокопир и штампач који су нам заиста доступни у сваком тренутку, ако вас неко не претекне и чекате на ред. Ипак је немогуће све одштампати или написати – једна припрема нпр. две стране, пута 4 или 5 часова = 8 или 10 страна + наставни листићи (само за један час) 20 комада пута 180 наставних дана пута наставника у зборници = израчунајте сами! А екологија? Да , може у електронском облику, али их не признаје свака школска управа. Често из свог џепа финансирам своје идеје за часове, луткарске представе . . . Даље, без увреде, али сеоска и градска школа не функционишу исто (ја радим у једном селу у Војводини). Зашто и како , ми то знамо. Али, наравно да се не бојим, јер ћу само наставити да радим онако како сам до сада радила и чак ће ми то помоћи да се афирмишем у неким областима које ме одавно интересују, а сад је права прилика за то. Издала сам књигу, представићу је колегама, чекам одобрење за радне листове (предати су издавачу, дизајнирани , чекамо зелено светло за штампање). Гледајте да ситуацију преокренете у своју корист, извуците оно што је најбоље у вама. Неће ово дуго потрајати. Смишљају нам већ нешто друго. А до тада , ко преживи (читај остане на послу здравог разума или уопште остане на радном месту ако заиста уваже ове бодове и труд) писаће на неком блогу! Поздрав свима, не обесхрабрујте се, већ дајте да на блоговима размењујемо идеје, припреме и да тако помогнемо једни другима!

  6. Blago nama, naročito u manjim mestima i školama. Šta će biti sa armijom onih koji čekaju posao ( moja ćerka je među njima ), kada se u ovakvom nezavidnom položaju nalaze zaposleni …

  7. Bravo Zeljana! Svaka cast! U potpunosti se slazem sa tobom! Veliki pozdrav! 🙂

  8. Драге колеге,
    Видим да размишљамо слично и да се негде накупило неког незадовољства, много више, него што је уобичајено. Притиснути смо са свих страна и на примеру неких земаља из окружења које су кроз ово прошле, попут Бугарске, морамо бити спремни предупредити катастрофу која нам се спрема.
    Највећи проблем нас просветних радника је у чињеници да нас је систем, свих ових година, истренирао да ћутимо и трпимо и да будемо задовољни оним што нам дају. Људи су уплашени и то је чињеница, већина преживљава са цркавицом коју добија и спремна је, да би је сачувала, да уради све што се од њих тражи.
    Да ли нас има довољно за једну паметну интелектуалну акцију, да спасемо што се спасити може?

    @Гордана, да била сам блага, а шта нам вреди да будемо и груби, ако немамо готових решења. Лично сматрам да се и МП запетљало испуњавајући оно што од њих други тражило свих ових година, не верујем да је било ко урадио нешто свесно и из хира. Можда би и поменутом министарству добро дошла снага у виду неког независног тела. Размишљајмо о томе!

    @Списатељице са стилом, слажем се да је термин“просветарска“ рабљен у неком негативном контексту. Променила сам у „просветна“, мада је ово само у идеји. Разрада, ако је буде, зависиће од свих нас који желимо да се укључимо у формирање, евентуалног, независног тела.

  9. Divno. Drago mi je da nisi negativno razumela, već kao prijateljski predlog. 🙂 Veliki pozdrav.

  10. Koleginice svaka cast i za tekst i za blog i za ideju okupljanja prosvetnih radnika u nezavisno telo. Samo struka bez interesa može pomoći struci kojoj je pomoć preko potrebna. A u taj inicijativni ili kakav vec odbor, skupstinu, telo upravljanja ne pustajte sindikalce, direktore, tatine cerke i slicnu fukaru. Tu dajte mesto ovakvim ljudima od ideje, stvaraocima, dokazanim entuzijast. kojima nije potrebna dokument. da dokazu ko su i koliko vrede.

  11. Pročitala sam sve što ste napisali i u potpunosti se slažem sa Vama! Bravo!!!

  12. Hvala Bogu da se lagano okupljamo oko istih misli i istih muka,jer muka mi je da mislim da sam usamljena u svom razmišljanju. Radim 23 godine i došla sam dotle da razgovaram onako ,,usput,, sa prijateljima,koleginicama, u porodicici kako sam počela da radim sa jednom sveskom za pripreme i dnevnikom , a sada u torbi nosim lap-top, knjige, pripreme u elektrinskoj formi,štampanoj formi (naravno štampane novcem koji zarađujem , ris+ štampa), zatim pisane pripreme jer uprava ne priznaje ni elektronske ni štampane, silu kablova da bih se priključila na video – bim koji je jedini za svo nastavno osoblje škole…i da završim jer ako se raspričam liči će na kukanje, nimalo nije moja nastava bila gora tada. Sada sam se pretvorila u mašinu koja radi po mehanizmu kako naloži MP,obrazloži direktor i stručna služba. Osećam se više nego besna jer radim ono za šta nisam plaćena i podržavam u potpunosti vlasnicu bloga i sve vas koji ste dali komentare !

    • Imam veliku sreću da sa koleginicom Željanom sarađujem dugi niz godina tako da iz iskustva mogu da kažem da su njene ideje uvek korak ispred vremena. Zato te ideje, poput ove, uvek i deluju nemoguće, neizvodljive, često kao skup lepih želja, ali to je krst koji nose ljudi od ideje. Potpuno se slažem sa predlogom i podržavam ovu inicijativu.

  13. Delim u potpunosti misljenje o nasoj situaciji u prosveti. I sama sam razmisljala da krenem u pravcu napredovanja, ali sam se predomslila upravo zbog ovih stvari koje ste Vi naveli.Veliki pozdrav.

    • Ja ipak mislim da treba da skupimo te papire koje nam traže… Jer, posle će biti kasno kada sva zvanja pokupe ovi što su se sad „probudili“, što najavljuju pedagogu da idu na stručno usavršavanje iz K2 za 16 bodova, a nemaju pojma šta je tema :((
      Eto, samo zato. A seminare ćemo i dalje birati po želji za usavršavanjem, družiti se sa drugim entuzijastima, skupljati „meke“ bodove u uskom krugu prijatelja među kolegama u školi. Samo ipak treba da konkurišemo za zvanja…
      I mislim (nadam se) da već postoje udruženja prosvetnih radnika koja bi mogla sve to navedeno da rade, samo što ne znamo za njih. A bilo bi lepo da se oglase 🙂 da bismo im se pridružili. Svakako nam treba neko udruženje, ali nisam sigurna i da treba da bude zvanično udruženje – bojim se da bi se i tu onda pojavili neki sa pogrešnim motivima… Možda samo jedan blog ili FB grupa ili stranica na kojoj idu preduzeti projekti i okuplja ljude spremne da rade na tim projektima, bez zvanične registracije. Da akcenat bude na angažmanu i radu, a ne na novcu i zvanju.

  14. Ja se uvek divim prosvetnim radnicima, i uvek sam cenila taj poziv, da ne pričam da sam kao i svako dete u jednom periodu detinjstva želela da postanem učiteljica. Ovo što sam sada ni malo ne volim, ali se trudim da volim da bih mogla uspešno da radim. Mi imamo udruženje, ali nisam sigurna koliko nam zaista pomaže.
    U svakom slučaju, htela sam da pozdravim časnu profesiju i poželim bolja vremena za sve a naročito za vas.

  15. Поштована Жељана,
    Мало је рећи да сам одушевљен и у потпуности сагласан са свиме што сте овде написали, уосталом као и са свиме што чините за просветарску струку !
    Скренуо бих пажњу на, по струку потенцијално веома дискутабилну чињеницу, да према члану 24. Правилника „…директор доноси решење о стицању одговарајућег звања наставника, васпитача и стручног сарадника“.
    Поменути члан је погодно тло за напредовање полтрона, послушних и „ћутолога“ – верујте ми на реч ја то тврдим из личног искуства, како из осмогодишњег искуства на пословима директора школе и двадесетогодишњег искуства на пословима учитеља.
    Логично, само по себи намеће се питање, чему служе одељења министарства просвете и регионални центри за стручно усавршавање – зар они нису компетентнији од директора школе (који може да буде, рецимо наставник физичког васпитања) ?
    Знам, неко ће бранећи Правилник…, рећи да директор „само координира“ стручна мишљења пре доношења решења – ја, наравно, из напред поменутог искуства у то нисам сигуран, напротив…
    Жељана, рачунајте на мене у интересу наше струке !
    С поштовањем,
    Топлица Петровић, Алексинац

  16. „Ne možemo očekivati ovo od akademskog građanina kojeg država plaća kao čobanina, možda i manje.” Ovo mi se posebno dopalo!

  17. Sajber učitelj Ivica Županjac

    Poštovana koleginice, otvorili ste jedno veliko pitanje za našu struku, rekao bi sustinsko. Hoćemo li mi stvarno usavršavanje ili samo na papiru . Na nekom od sastanaka nas učitelja upoznam se sa jednom učiteljicom koja mi reče .-Došla sam da se malo promuvam ovde , trebaće mi potvrda da se usavršavam van ustanove. -Šta reći ! Malo je kolega koji imaju neku viziju i sami pokusavaju da se usavršavaju, ali usavršavaju se usavršavanja radi.Pretvorilo se u puko otaljavanje posla , slušam lepo čitanje mojih kolega kada imaju predavanje na Nastavničkom veću i sve to zarad 1 boda . Dok to slušam, pokušavam da shvatim ko to meni drži predavanje i zašto ! Da me pogrešno ne shvatite , ne omalovažavam ja kolege ,nisu oni krivi ! Naše društvo nas gleda kao trošak ,a ne investiciju . Dok obrazovanje tako bude gledano ,daleko je nama Finska !

    Imate moju podršku ,da se čuje glas učitelja i naše mišljenje !

  18. To je zbog toga što je ovo Srbija i sve novine koje se uvode, ne uvode se sistemski, već ad hoc. Draga koleginice, hoće da primene Evropske modele na sve segmente društva, onako ofrlje, pa što ne bi i na nas . Ja bih to nazvala srpsko – evropski modeli, izvitopereni i unakaženi i po mom ,skromnom, mišljenju veoma neprimenljivi na srpski mentalitet. Ponekad mi se čini da uvozimo samo ono najgore iz svetskih modela. Mi nismo Finska, Norveška, Švedska…Vratimo se unazad , evo 20 godina… sve što je dobro odnosi se na pojedinca, entuzijastu, koji bi da napravi nešto korisno sebi i drugima. Ne daj, Bože, da se izdvojite iz mase, jer ovde uuuuuuuuuuuveeeeeeek ispliva šljam da to obori., ucenjuje i čini sve da bi se vratila u svakodnevna kolotečina. Pa gospodin M. je apsolutno vladao ! U Srbiji se radi ovako: Ako može na foru, na mufte, na brzaka, daj da to završimo što pre, pa ovi iz Evrope daju rokove, gomila nestručnih ljudi kroji naše sudbine uopšte….bez suštinske analize, eksperimenta, pravog projekta…uzimaju se pare na razne EU i druge organizacije, raseljavaju se Romi, daju na foru socijalni stanovi…ubija intelekt komercijalnim televizijama i realiti programima koji prodaju reklame…a ljudi koji rade u prosveti, naučnici, istraživači, ljudi iz kulture, koji treba da budu uvaženi, jer rade jedan važan posao – kreiraju svest budućih nosioca društva, bivaju utučeni, demoralisani..jer žive osramoćeni na ivici egzistencije…a pri tom moraju i da se nose i bore sa gomilom isfrustriranih roditelja, sa decom koja imaju manje ili veće socijalne, emotivne probleme, a nadasve sa vaspitno zapuštenim generacijama koje dolaze u sve većem broju…Pored svega toga trebalo bi još da prave lični plan, pišu prilagođene programe, bave se timovima sa svašta ponešto, „beže“ sa dosadnih seminara koji nekome služe za pranje novca… Teško je izboriti se sa svakodnevicom, teško je biti hrabar i drugačiji…! Veoma ste lep tekst napisali o svojim razmišljanjima i ono što sam ja mogla da uradim danas je da Vas podržim i da ga prosledim na svaki mogući način i , naravno, da se složim sa vama i drugim komentatorima, a naročito sa „učitelj Toplica“. Ako se udruže istomišljenici ,koji cene prave vrednosti, ako se grupa ljudi „probudi“, možda se probudi i kolektivna svest…ali para vrto gde burgija neće….U ovakvoj državi nikome, pa ni nama neće uskoro svanuti…
    Tako ja mislim. Puno Vas pozdravljam i mnogo mi se sviđa vaš blog!

  19. DRAGA MOJA, NA ZALOST, NAPREDOVANJE NE ZAVISI SAMO OD NAS LICNO, OD NASIH ANGAZOVANJA, RADOVA….

  20. milanka ovesni

    Drage kolege,
    dugo sam u prosveti(31god.) i preturila sam preko glave sve moguce reforme koje su nam nametali. Sve su trajale samo toliko dok ,,eksperti“ nisu potrosili pare i namirisali novu priliku da unovce svoje kameleonske vestine. Tako ce biti i sada. Sto se tice osnivanja komore, slazem se da nam je potrebno nezavisno telo, a zar nije sve tako pocinjalo????? Sta se desava kasnije s ljudima,zasto ne ostanu nezavisni,svoji,pravi prosvetni radnici kakvi su na pocetku, vec dozvoljavaju da im male privilegije zamute vid i iskrive sliku? Pozdravljam svaki pokusaj,ali ne vidim ishod(moram da se izrazavam….)Ne zelim da vas obeshrabljujem, prosto me iskustvo navodi na ovakva razmisljanja. Pridruzicu se sigurno i boricu se zajedno sa vama. Nadam se da cu docekati da se makar malo vrati ono dostojanstvo koje je imao ucitelj nekada. Ostani covek,budi ucitelj!!!

  21. Divim vam se svima koje još drži entuzijazam. Prvi put nisam nijedan seminar zabeležila i nemam nameru da moljakam direktorku ili da plaćam iz svog džepa usavršavanje. Rešila sam da se ozbiljno okrenem privatnim časovima što iz nužde, što iz osećaja da sve što nam se dešava ovih dana, poslednjih godina je upravo sa ciljem da se ugase i obezvrede državne škole i na velika vrata uvedu privatne škole kao jedine kvalitetne. I kada vidim da se Željka i svi ljudi koje smatram velikim profesionalcima u ovom poslu lome, preispituju, onda sam sigurna da je situacija u prosveti gora nego ikad.

  1. Повратни пинг: Још по која о стручном усавршавању « Био-блог

  2. Повратни пинг: Da li nam treba “Prosvetna komora” | Blog nastavnika tehničke škole Valjevo

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Socceroaza

Blog posvećen fudbalskim trenerima i svim zaljubljenicima fudbalske igre u cilju zajedničkog usavršavanja i edukacije, kao i informisanja o novim načinima, stilovima i metodama treninga u fudbalu, ali i u sportu uopšte.

KREATIVNA ČAROLIJA

Svima onima koji imaju sposobnost stvaranja lepote

mamica radoznalica

Ovo je moja priča :)

nekinovinastavnici

This WordPress.com site is the cat’s pajamas

игром до знања

Мојим најдражим ђацима, неисцрпном извору инспирације

КРЕАТИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

Будућност је у креативном образовању

In Centar

Platform for Social Entrepreneurship

S. Verbić: jedan lični bRlog

pošto me niko ne sluša, ja ponekad pišem...

MOOSHEMA GAZETA

Mooshema blog, zdrav život, zdrava ishrana, fitness

Business Skills

Tretiraj biznis kao što tretiraš sebe!

predragpopovic

A fine WordPress.com site

Споменка Кочиш

ОШ''Јосиф Маринковић'', Нови Бечеј

Учитељица Мира Стевковић

ОШ "Јосиф Маринковић", Нови Бечеј

СЛАЂИНИ ВРАПЧИЋИ

Деца су украс света!

Devetogodišnje obrazovanje

Za nastavnike razredne nastave

DEČJI FESTIVAL KREATIVNA ČAROLIJA

Međunarodni festival dečjeg filmskog, dramskog, muzičkog, likovnog i literarnog stvaralaštva

МИСЛИОНИЦА - ИГРАОНИЦА

II/3 Основне школе"21. октобар" у Крагујевцу

ВРЕМЕПЛОВ

4 out of 5 dentists recommend this WordPress.com site

%d bloggers like this: