Prijateljstvo bez interesa

Kada izgovorite ovu tako jednostavnu rečenicu, koja imena, koje osobe, koja lica, koji glasovi prolaze kroz vaše misli? Koliko ih je? Ah, zahtevno pitanje. I promenljivo, iz godine u godinu, od rođendana do rođendana.

–          Mama, mogu li sve moje drugarice da pozovem na moj deseti rođendan?

–          Mama, da li će ova rođendanska torta biti dovoljna za moje odeljenje? Doći će mi svi moji drugovi iz V2!

Naravno, pozvaću na petnaesti rođendan samo najbolje drugarice.

Rođendani!  Rođendani! Rođendani! Godine, uspomene, godine, nostalgija;  godine, tuga i opet godine; I opet rođendani. Deseti slavimo sa puno radosti što nam se svake godine društvo uvećava. Petnaesti je raskrsnica, vreme kad jednom nogom stojimo u svetu odraslih, a drugom ostajemo zaglibljeni u svetu detinjstva. Dvadeseti je rođendan kada smo raskrstili sa dečjim svetom, ali se još nismo snašli u svetu odraslih kojem, neminovno, pripadamo. Trideseti je rođendan koji još uvek slavimo sa ushićenjem, zreli, ostvareni, puni ambicija i želja za osvajanjem neosvojivih bedema. Četrdeseti je rođendan zadovoljstva ostvarenim rezultatima života, rođendan preispitivanja, rodjendan ponovnog traženja sebe u moru svojih uloga. Pedeseti! Uh, pedeseti!  Da li je to rođendan ili je to povod za razborito i temeljno ušuškavanje u plodove svoga života?

Ah, ti rođendani! Slavimo ih, ili ih ignorišemo. Brojimo ih, ili ih prepuštamo vremenskom otiskivaču bora i tragova lepih i ružnih momenata. Hteli, ne hteli, oni su tu sa nama, svake godine nas opominju i postavljaju nove zahteve, upućuju nas na naše intimne godišnje zakletve. Gde smo? Ko smo? Da li smo? Koliko smo i koliko još možemo?

A onda, jednog rođendana se osvrnemo i počnemo da nabrajamo naše bogatstvo, naše vlastite prijatelje koje smo  prikupljali, čuvali, gubili i nalazili prethodnih decenija. Koliko ih je? Koliko imamo naših vlastitih prijatelja bez interesa?

Danas jedan moj priajtelj slavi rođendan, neki rođendan, nevažno koji po redu. Značajan rođendan!

Draga moja Gocili, zatvori oči i izgovori rečenicu sa početka ovog teksta. Osobe, lica, glasovi, prijatelji, neka prođu kroz tvoje misli. Ne znam da li je moje lice blesnulo među nijma, ali znam da si se ušunjala, oplemenila i ostala na skromnoj listi mojih prijatelja bez interesa. Srećan ti rođendan!

2 thoughts on “Prijateljstvo bez interesa

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s