ČUDESNI PROSTORI BAJKE GROZDANE OLUJIĆ

U oblasti književnosti za decu bajka ima poseban značaj jer nas vodi neobičnim putevima u svet fantastike. To je slika doživljaja sveta. Ona je večna fantastika, u stvari, fantastika budućnosti. Ali, savremena bajka sve više sadrži aktuelne probleme i dileme savremenog čoveka. Ono što je Grozdana Olujić podarila svetu bajki jedinstven je primer u našoj književnosti.
Podsetimo se samo njenih knjiga bajki: Sedefna ruža, Nebeska reka, Dečak i princeza, Vilenjakova tajna, Mesečev cvet i dr. Ne može se osporiti da je u tim bajkama Grozdana Olujić izuzetnim stvaralačkim impulsom, koristeći strukturu narodne bajke implicirala neke aktuelne probleme savremenog života, i baš taj spoj elemenata tradicionalnog i savremenog izraza bajke otkriva posebnu izražajnost. Iako je sve rečeno na posve jednostavan način, rečeno je sublimiranom slikovitošću i efektnim aluzijama koje nam sugerišu trajne ljudske vrednosti i piščevo viđenje sveta. Grozdana Olujić je pre svega istraživač lepote, što je vrlo prepoznatljivo u njenim bajkama. U bajci Sedefna ruža školjka će iz dubine mora čeznuti za novim nepoznatim svetovima, koje može samo da naslućuje, ili kapljica (Kapljica i cvet) takođe će putovati svetovima u potrazi za lepim. Tako će čovek u bajci Čovek koji je tražio svoje lice, menjati lice jedno za drugim, misleći da je ono koje još nije isprobao bolje.
Još jedan važan momenat ne smemo zaboraviti: ono najlepše što ispisuje bajke Grozdane Olujić jeste ljubav prema čoveku. Čovek je u centru svega, snažan je, odoleva iskušenjima i pobeđuje čak i natprirodne sile. On poseduje iskonsku težnju za pobedom dobra nad zlom. I u njenim bajkama zauzimaju svoje mesto te distingvirane kategorije lepog i ružnog, dobra i zla, za lepo je čovek nagrađen, a za ružno uglavnom kažnjen.
Isto tako, svet dece je veoma blizak Grozdani Olujić. Posebnu pažnju joj privlači usamljenost dece. Dečak i devojčica u bajci Princ i devojčica rastu usamljeni u svojim kulama od betona. San i mašta pomažu im da se sretnu, da pobede usamljenost. Ali, isto tako je i Vedran (Mesečev cvet), dete koje sedi pred čarobnom kutijom, i to je njegov ceo svet. Isto tako raste i Radan (Breg svetlosti), koji živi kao „ribica u ledenoj kocki zarobljen“ i do koga čak ne dopiru ni „ljudski koraci“. Čitajući ove bajke ne možemo se oteti utisku da su inspirisane današnjim, savremenim životom dece. U toj bogatoj riznici bajki Grozdane Olujić nikako se ne može mimoići bajka Ogledalo u kojoj je opisana žena, koja je pomoću čarobnog ogledala ostala večno mlada i nepromenjene lepote i pred čijim očima su prolazile generacije, zaželela jednom da više ne bude mlada. U odnosu na prirodne zakone, koji vladaju svetom, njen život je postao nepodnošljiv. To je ta egzistencijalna dilema i pitanje: Šta bi bilo kad bi čovek bio večan? Da li bi zbog toga bio srećan? U bajkama Grozdane Olujić veoma je prisutan optimizam. I ne samo to što je izražen human odnos u svemu, izražena je i ljubav prema prirodi. Priroda nam je do sada u bajkama prezentirana više kao personifikacija i često služila samo kao dekor događanja ili kao želja za upoznavanjem neobičnih predela. Bez sumnje, ona je ovde učinila jedan korak dalje, postavila je novi problem, problem iz realnog sveta – vrlo značajan problem očuvanja prirode. Taj ekološki momenat do sada nije evidentiran u bajkama. Prva o tome govori Grozdana Olujić. Takve su bajke Mesečev cvet, Metla, Zvono koje je opominjalo. U budućnosti bajka će se verovatno i dalje menjati onoliko koliko se i sam život bude menjao. U suštini, bajka se zasniva na ideji jedinstva sveta i čovekovoj nadi da u tom svetu, (vidljivom i nevidljivom), može pronaći smisao svog življenja.
U stvari, Grozdana Olujić nas veoma lako odvodi u predele bajke i ponovo vraća u realnost. Vođeni njenim čarobnim štapićem to upšte i ne primećujemo. Moglo bi se onda reći da taj svet, stvoren od mašte i zbilje, sadrži u sebi jednu magijsku osnovu, koja odgovara najintimnijim tajnama našeg srca.
I sve što nam je Grozdana Olujić ispričala u svojim bajkama, ispričala je to jednim rafiniranim i raskošnim jezikom bajki, kao da je svu lepotu jezika htela da sačuva na jednom mestu. Sve je u njenim bajkama rečeno jezgrovito, zbijeno, misaono, a opet tako poetično i jednostavno. Bez sumnje je da je ona svojim izuzetnim stvaralačkim impulsom, koristeći strukturu bajke, implicirala veoma aktuelne probleme i dileme savremenog čoveka. I baš taj spoj daje poseban kolorit njenim bajkama. U stvari, spontano kazivanje, koje izvire iz bogate riznice njene mašte, prenosi na čitaoce njene sugestije, pa se tako čitalac neprimetno prenosi u svet bajki. U tome je zapravo snaga kazivanja Grozdane Olujić, i zbog toga ćemo se uvek iznova vraćati njenim bajkama.

Olivera Šijački

About these ads

Posted on фебруар 12, 2012, in Uncategorized and tagged . Bookmark the permalink. Оставите коментар.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 2.630 других пратиоца

%d bloggers like this: